Kozarev: Ukoliko bi migranti i došli u Makedoniju, gledali bi da odu u evropske države

Predsednik Asocijacije za korporativnu i digitalnu bezbednost iz Skoplja profesor Atanas Kozarev ocenjuje da Republika Severna Makedonija ima ozbiljnu politiku po pitanju migranata, a nedavno usvojena rezolucija o državnim politikama u oblasti migrantske politike, kako kaže, za njega je dovoljna garancija da se procesi u vezi sa migrantima kontrolišu.

Komentarišući informacije da bi Severna Makedonija, na osnovu sporazuma sa Velikom Britanijom, mogla da primi migrante iz te zemlje, Kozarev kaže da po tom pitanju praktično postoji sukob dve teorije. Jedne koja ide u prilog tome da migranti samo što nisu stigli u tu državu, što je ističe, teza opozicije, dok je druga teza vlasti koja pokušava preko konkretnih dejstava da pokaže da je ovo pitanje daleko od Makedonije. 

U ovom momentu, prema njegovom mišljenju, potrebni su smirujući tonovi jer pitanje bezbednosti ima dodirne tačke sa migrantskom politikom i migrantskim problemima.

„Određeni glasovi putem medija, pre svega iz Velike Britanije, stigli su čak i do ovih prostora, u delu da postoji neki plan za stvaranje migrantskih centara van teritorije Velike Britanije. Makedonija nije imuna na ove procese, ali Makedonija je respektabilna država i mi imamo vladu koja ozbiljno vodi računa o svim ovim pitanjima. Naš premijer je uputio poziv svim gradonačelnicima da donesu akt kojim će jasno staviti do znanja lokalnoj zajednici da nema opasnosti od migranata“, naveo je Kozarev za Kosovo onlajn. 

Prema informacijama koje cure putem medija, kako dodaje, govori se da bi migranti, kada bi došli, dobili status azila, što bi značilo da bi mogli slobodno da se kreću, da budu radno angažovani, ali i da bi imali mogućnost da napuste Severnu Makedoniju. 

„U tom kontekstu, ova informacija je za mene dosta značajna zato što je naša država pre svega tranzitna ruta. Migranti ne žele da ostanu u našoj državi i zaista cenim da, ukoliko bi i došli, da bi gledali da odu u evropske države gde imaju veću budućnost“, kaže naš sagovornik. 

On istovremeno ukazuje da je u okviru saradnje sa partnerskim državama u delu borbe protiv organizovanog kriminala i krijumčarenja migranata Makedonija aktivan faktor. 

„Mi smo potpisnici brojnih međunarodnih dokumenata i očekujem da ovi procesi neće ugroziti našu nacionalnu bezbednost, što u ovom momentu pokazuje ozbiljan pristup savremenim globalnim izazovima. Ono što je dosta važno je činjenica da naša država, kao svaka normalna država, sarađuje sa partnerskim državama iz Evropske unije i Sjedinjenim Američkim Državama u delu borbe protiv krijumčarenja migranata. I u tom kontekstu, smatram da je pravilan korak da se ta saradnja nastavi, sve sa ciljem jačanja procesa redukovanja migranata", ističe Kozarev.

Prema njegovim rečima, svi procesi u vezi sa migrantima imaju bezbednosne i finansijske implikacije. 

„Na Kosovu se čak spominje da bi, ukoliko bi došli migranti iz Sjedinjenih Američkih Država, to bilo povezano sa određenim finansijskim satisfakcijama. Za sada imamo informaciju da su tamo došla samo dvojica migranata. Na drugoj strani, postoji dogovor između Kosova i Danske za prijem zatvorenika iz njihovih zatvora, i na primer, Kosovo će, kao što je navedeno, u narednih pet godina dobiti milione evra kao nadoknadu za ovu uslugu koju će pružati“, navodi Kozarev. 

Svi migranti, kako naglašava, koji nekontrolisano, preko krijumčarskih puteva, ulaze u jednu državu su bezbednosna pretnja. 

„I ta bezbednosna pretnja je uključena u naše nacionalne strategije, u zakone kojima se reguliše delatnost Agencije za obaveštavanje i Agencije za nacionalnu bezbednost. Verujem da su kadrovi u ovim bezbednosnim agencijama dobro pripremljeni, kao i dosad, da odgovore na svaki izazov, s ciljem da se ne naruši bezbednosna situacija“, zaključuje predsednik Asocijacije za korporativnu i digitalnu bezbednost.