Mandić predložio da parlament sutra raspravlja o rezoluciji o Jasenovcu

Andrija Mandić
Izvor: Kosovo Online

Predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić predložio je da parlament sutra raspravlja o Predlogu rezolucije o genocidu u Jasenovcu koji su potpisala 43 poslanika većine.

Usvajanje ovog dokumenta moglo da razbesni Hrvatsku koja je ranije zbog toga uputila protestnu notu Podgorici, podseća Glas Amerike.

Predlog rezolucije, dolazi nakon što je Vlada Milojka Spajića prošlog meseca podržala UN-ovu Rezoluciju o sećanju na genocid u Srebrenici, kojoj su te stranke protivile.

"Svesni istorijske važnosti Jasenovca kao mesta gde su živote izgubili nevini ljudi, Skupština Crne Gore odlučuje da 22. april bude zvanično priznat kao Dan sećanja na genocid u Jasenovcu, koji će se obeležavati svake godine", piše u predlogu Rezolucije o Jasenovcu koji su potpisali poslanici parlamentarne većine, uključujući i Pokret Evropa sad.

U Predlogu rezolucije o genocidu u Jasenovcu navodi se da se ona pokreće "polazeći od najviših vrednosti ustavnog poretka i opšte prihvaćenih pravila međunarodnog prava".

Pusić: Rezolucija o Jasenovcu pokrenuta da bi se relativizovala rezolucija UN o Srebrenici

"Uvereni da su znanje i svest građana o masovnim stradanjima preduslov za borbu demokratskog sveta protiv totalitarnih ideja i sličnih projekata, progona na etničkoj ili verskoj osnovi, kao i kršenja ljudskih prava”, navodi se u tekstu i dodaje da je rezolucija "neophodna, posebno imajući u vidu da je prema nepobitnim dokazima osnovan koncentracioni logor smrti u Jasenovcu, u kojem su u periodu od 1941. do 1945. godine mučeni i ubijani Srbi, Jevreji, Romi, Hrvati, kao i drugi narodi”.

U predlogu rezolucije navodi se da su "jedinstveni u osudi svih zločina na tlu naše države i bivše Jugoslavije, u izražavanju pijeteta prema svim žrtvama tih zločina, kao i u saosećanju s patnjama njihovih porodica, i potvrđuju 'principijelan stav, zasnovan na domaćem i međunarodnom pravu, da odgovornost može biti isključivo individualna, kao i da nijedan narod ne može biti označen kao genocidan ili zločinački”.

Pored toga, u inicijativi se navodi da Skupština Crne Gore osuđuje svako poricanje genocida u Jasenovcu i poziva na očuvanje sećanja na te tragične događaje kroz obrazovne programe i aktivnosti koje će spriječiti bilo kakav oblik revizionizma".

Spajiić u četvrtak u Briselu nije dao direktan odgovor hoće li Crna Gora usvojiti rezoluciju o Jasenovcu.

"Učinićemo isto ono što smo uradili i u slučaju Srebrenice, osudićemo svaku vrstu zločina. Takođe, o tome da li će ovo pitanje doći na dnevni red Skupštine, to ćete morati da pitate njih, jer ja nisam tamo, ali koliko znam, predlog o rezoluciji o Jasenovcu nije još uvršten u dnevni red“, rekao je Spajić.

On je rekao da "trenutno ima 40 rezolucija koje su u progresu", te da "imamo momentum, posle Rezolucije o Srebrenici, koju smo usvojili u UN, da svaki od predstavnika naroda u parlamentu imaju potrebu da izguraju rezoluciju koja je bitna za njihov politički korpus i narode ili religije kojima pripadaju".

Glasanje o rezoluciji o Jasenovcu brzoplet i nedržavotvoran potez

Spajić je rekao da duguje zahvalnost hrvatskoj vladi koja je, kako je istakao, "pomogla nebrojeno puta Crnu Goru na putu ka EU putu".

Hrvatska je ranije uputila protestnu notu Crnoj Gori zbog najava glasanja o Rezoluciji o Jasenovcu u crnogorskom parlamentu, a njeni zvaničnici ocenili da to neće doprinijeti iskrenom izražavanju pijeteta prema žrtvama.

"Verovatno hoće defokusirati Srebrenicu i politizovati sa Jasenovcem i manipulisati žrtvama. Mislim da to ne doprinosi iskrenom izražavanju pijeteta prema žrtvama, osudi zločina i kulturi sećanja", kazao je ranije hrvatski šef diplomatije Gordan Grlić Radman.

Inače, crnogorski predsednik Jakov Milatović izjavio je juče da nije siguran da je rezolucija o Jasenovcu, koja bi trebalo da se nađe na dnevnom redu Skupštine Crne Gore, presudno važna za zemlju, dovodeći istovremeno u pitanje da li će se o njoj uopšte raspravljati u parlamentu.