Mickoski: Balkan može biti region stabilnosti i prosperiteta

Balkan može biti region stabilnosti i prosperiteta samo ako zemlje sarađuju i grade dobre odnose, a Makedonija i Srbija imaju važnu i odgovornu ulogu u tom procesu, kaže makedonski premijer Hristijan Mickoski, navodeći da Balkanu nisu potrebne nove ideološke linije razdvajanja, već pragmatične politike, stabilne institucije i partnerstva koja donose konkretne rezultate.

Povodom navršavanja 80 godina organizovanog života Makedonaca u Srbiji, Mickoski u intervjuu za Politiku kaže da Makedonija i Srbija dele dug period zajedničkog života, ali da danas ne bi trebalo da budu zarobljenici ni romantizovanja prošlosti ni istorijskih stereotipa, već da izvuku pouke iz istorije i grade moderne, ravnopravne i stabilne odnose.

„Predugo je Balkan bio sinonim za nestabilnost, podele i sukobe. Zato verujem da dobri odnosi između Makedonije i Srbije nisu važni samo bilateralno, već imaju i širi regionalni značaj. Što je jače poverenje, komunikacija, ekonomske veze i ljudski kontakti između naših zemalja, to je stabilniji ceo region“, kazao je Mickoski.

Dodaje da je danas više nego ikad potrebna međusobna podrška, otvoreni dijalog i saradnja u svim oblastima i sektorima, od ekonomije i infrastrukture do kulture i obrazovanja.

„Naša odlučnost kao Vlade je da gradimo odnose zasnovane na poštovanju, partnerstvu i zajedničkoj budućnosti. I verujem da Balkan može biti region stabilnosti i prosperiteta samo ako zemlje rade zajedno i grade dobre odnose, a Makedonija i Srbija imaju važnu i odgovornu ulogu u tom procesu“, uveren je Mickoski.

Na pitanje kako ocenjuje odnose između Srbije i Makedonije, uzimajući u obzir da je Makedonija članica Natoa, a da Srbija vodi politiku vojne neutralnosti, odgovorio je da te razlike ne vidi kao prepreku, jer zrele države ne grade odnose isključivo na identičnim geopolitičkim pozicijama, već na zajedničkim interesima.

„Makedonija je članica Natoa. Srbija ima svoju politiku vojne neutralnosti. To je suvereno pravo svake države. Ali između naših zemalja postoji ogroman prostor za saradnju u oblastima koje su od direktnog značaja za građane – ekonomija, infrastruktura, energetika, transport, digitalna transformacija, obrazovanje, bezbednost i borba protiv organizovanog kriminala“, navodi Mickoski.

Naglašava da Balkanu nisu potrebne nove ideološke linije razdvajanja, već pragmatične politike, stabilne institucije i partnerstva koja donose konkretne rezultate.

„Različiti strateški položaji ne moraju stvarati distancu. Ponekad čak mogu otvoriti prostor za fleksibilniju regionalnu komunikaciju“, smatra makedonski premijer.

Govoreći o značaju regionalne saradnje kroz inicijative poput „Otvorenog Balkana“, ukazao je da, s obzirom da svet  ulazi u period izražene geopolitičke konkurencije, ekonomskih blokova, energetske nesigurnosti i novih globalnih pomeranja, Balkan nema luksuz da ostane ekonomski fragmentiran, administrativno spor i politički nedovoljno povezan.

Ističe da je „Otvoreni Balkan“ bio pokušaj da se u regionalnu politiku uvede više pragmatizma.

„Naravno, svaka inicijativa mora biti inkluzivna, transparentna i zasnovana na jednakim koristima za sve učesnike. Ali osnovna poruka je važna: Balkan mora više sarađivati ako želi da bude jači. Niko neće bolje rešiti naše regionalne slabosti od nas samih“, podvukao je Mickoski.

Upitan kakvu budućnost vidi za odnose dve zemlje u narednoj deceniji, kaže da pozdravlja svaku inicijativu koja znači veće političke, ekonomske i infrastrukturne veze između zemalja regiona, jer veruje da to može doprineti bržem razvoju, većoj stabilnosti i jačoj regionalnoj saradnji.

Podvlači da Makedonija i Srbija tradicionalno imaju bliske odnose, ekonomije koje se međusobno dopunjuju i zajednički je interes da region bude miran, stabilan i prosperitetan.

„Evropske integracije za zemlje kandidate trebalo bi da budu proces zasnovan na evropskim vrednostima, međusobnom poštovanju i jasnim kriterijumima, a ne proces opterećen bilateralnim pitanjima i identitetskim izazovima kao što je slučaj sa Makedonijom. Stoga je važno da zemlje regiona pokažu jedinstvo, zrelost i kapacitet za međusobnu podršku. Što smo više ekonomski i politički povezani, to ćemo biti otporniji na spoljne pritiske i nestabilnosti“, dodao je Mickoski.

Kaže i da Srbi u Makedoniji i Makedonci u Srbiji predstavljaju važan i prirodni most povezivanja dve zemlje.

„Decenijama su doprinosili očuvanju prijateljskih odnosa, međusobnog razumevanja i kulturne bliskosti između dva naroda. Njihova uloga je posebno značajna jer kroz svakodnevni život, tradiciju, obrazovanje i kulturu grade poverenje koje je temelj stabilnih i iskrenih odnosa. A naša zajednička obaveza kao država je da nastavimo da stvaramo uslove za negovanje nacionalnog i kulturnog identiteta, za unapređenje obrazovne i kulturne saradnje, kao i za veću institucionalnu podršku zajednicama. Posebno je važno da mlade generacije imaju priliku da se više povezuju, uče jedni o drugima i grade prijateljstva bez predrasuda i podela“, rekao je Mickoski.

Uveren je da su međusobno poštovanje, otvoreni dijalog i iskrena saradnja najbolji način za dalje jačanje poverenja između dva naroda.

Na pitanje da li postoji osećaj da su očekivanja od evropskih integracija bila veća od onoga što je zemlja dobila zauzvrat, priznaje da bi bilo neiskreno poreći da postoji osećaj razočaranja, napominjući da pritom ne govori o odustajanju od evropske ideje, već o stvarnom osećaju kod mnogih građana da se mnogo tražilo, a da su zauzvrat dobili dobijali odlaganja, nove uslove i pomeranje cilja.

Kaže da zemlja ostaje posvećena evropskom putu, ali i da Evropa mora da pokaže da se evropski principi podjednako primenjuju na sve, jer integracije ne smeju postati proces u kome će nacionalni identitet, istorija ili jezik biti podložni političkom uslovljavanju.

Konstatovao je i da danas bezbednosni izazovi ne dolaze samo kroz klasične vojne pretnje, već kroz ekonomske zavisnosti, dezinformacije, sajber napade, političku polarizaciju, medijske uticaje i pritiske na identitet.

Napominje da za zemlje poput Makedonije, koje imaju složenu političku strukturu, multietnički karakter i osetljiv geopolitički položaj, ovo predstavlja dodatni izazov.

„Ali moramo biti iskreni: najveća zaštita suvereniteta ne dolazi od deklaracija, već od jakih institucija. Kada institucije funkcionišu, kada vladavina prava preovladava, kada postoji poverenje u sistem, onda je država otpornija i na unutrašnje i na spoljašnje pritiske. Makedonija je multietničko društvo i to ne treba shvatiti kao slabost. Naprotiv, može biti prednost ako postoji jasan državni okvir, osećaj zajedničke pripadnosti i jednaka primena zakona za sve. Suverenitet u 21. veku ne znači izolaciju. To znači sposobnost samostalnog donošenja odluka, odbrane sopstvenih interesa i nedozvoljavanja da se unutrašnje podele instrumentalizuju spolja“, rekao je Mickoski.