MSP Hrvatske: Rezolucija o Jasenovcu neprihvatljiva, neprimerena i nepotrebna

Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske saopštio je da je donošenje Rezolucije o genocidu u logorima Jasenovac, Dahau i Mauthauzen, koju je večeras usvojio parlament Crne Gore, neprihvatljivo, neprimereno i nepotrebno, jer nema za cilj pomirenje, već, uvereni su, zloupotrebu sećanja na žrtve zarad političkih ciljeva inicijatora dokumenta, preneo je HRT.

Ministarstvo žali što je Crna Gora odlučila da zanemari pozive Hrvatske da ne politizuje žrtve Jasenovca i ne povlači poteze koji bi se na negativan način mogli odraziti na bilateralne odnose i evropski put Crne Gore.

"Hrvatska smatra neprihvatljivim, neprimerenim i nepotrebnim donošenje rezolucije čija namera nije izgradnja kulture sećanja i pomirenje, već instrumentalizacija sećanja na žrtve Jasenovca radi kratkoročnih političkih ciljeva inicijatora ove rezolucije", navodi se u saopštenju.

Nesumnjivo je, dodaju, da motiv za njeno donošenje leži u činjenici da je u Generalnoj skupštini Ujedinjenih naroda inicirana rezolucija o Međunarodnom danu sjećanja na genocid u Srebrenici.

"Jasno je da je Rezolucija o Jasenovcu doneta kako bi se obezvredila i relativizovala Rezolucija UN o genocidu u Srebrenici, koji je utvrđen nizom presuda Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i u presudi Međunarodnog suda od 26. februara 2007", dodaje se u saopštenju.

Iz Hrvatske poručuju da se ovaj postupak Crne Gore ne može se smatrati dobronamernim i dobrosusedskim, niti je u skladu s deklarisanim ciljem članstva Crne Gore u Evropskoj uniji.

Navode da su doborsusedski odnosi jedan od ključnih elemenata procesa proširenja kao i procesa stabilizacije i pridruživanja, te jedan od ključnih kriterijuma za ocenjivanje napretka u pristupnom procesu Crne Gore, u skladu sa Pregovaračkim okvirom EU za Crnu Goru.

U tom smislu, iz Zagreba dodaju da su očekivali da će se Crna Gora suzdržati od svake aktivnosti koja bi mogla voditi ka narušavanju ili pogoršavanju dobrosusedskih odnosa i da će napore usmeriti na ispunjavanje uslova i merila u pristupnom procesu od kojih su neka posebno važna za Hrvatsku.

U tom smislu, podsećaju da Crna Gora mora da pokaže napredak i rezultate u vezi sa procesuiranjem ratnih zločina, uključujući utvrđivanje odgovornosti na visokom nivou, rešavanje slučajeva nestalih, kao i pitanje odšteta za žrtve, te zaštitu nacionalnih manjina i njihovih prava.

"Hrvatska očekuje da će Crna Gora prioritetno pristupiti rešavanju pitanja utvrđivanja odgovornosti za zločine koje su državljani Crne Gore izvršili tokom agresije na Hrvatsku devedesetih godina. To posebno uključuje i one počinjene prilikom napada na Dubrovnik koji je započeo 1. oktobra 1991. i opsade grada koja je trajala do maja 1992, kao i zločine počinjene nad hrvatskim državljanima u Crnoj Gori, uključujući u logoru Morinj u kojem je bilo zatočeno više od 350 hrvatskih državljana od septembra 1991. do avgusta 1992, te pitanje pravednih naknada za sve bivše logoraše", decidirano se navodi u saopštenju.

Uzimajući u obzir stvarnu svrhu ovog čina Skupštine Crne Gore, kojim se zemlja stavila u položaj koji Hrvatska ne može tumačiti dobrosusedskim i suprotan je namerama razvoja prijateljskih odnosa, Hrvatska zadržava pravo da reaguje na odgovarajući način, dodaje se u saopštenju.