Nastavljaju se sajber napadi na Albaniju, dug put do dobre zaštite

Posle sajber napada koji je Albanija pretrpela jula 2022. godine, a za koji su vlada i međunarodne tehnološke kompanije okrivile iransko ministarstvo spoljnih poslova, poslednjih meseci napadi se ponavljaju.

Prvo je u decembru prošle godine napadnuta web stranica parlamenta zemlje, a potom je pre dva dana iz albanskog Instituta za statistiku saopšteno da je ta vladina institucija bila meta sajber napada. 

U saopštenju koje je INSTAT objavio na Fejsbuk stranici piše da su, posle zatvaranja internet linkova i aktiviranja protokola za hitne slučajeve radi zaštite podataka, stručnjaci utvrdili da su „pogođeni neki od INSTAT sistema“, ne i oni za nedavni popis stanovništva. Takođe, navode da Institut zajedno sa nadležnima radi na identifikaciji izvora i motiva sajber napada, obnavljanju normalnog funkcionisanja i jačanju sajber bezbednosti, navedeno je u objavi.

Napadi koji su 2022. godine paralisali zemlju dogodili su se, kako je tada saopšteno, zbog toga što je, Albanija pružila sklonište za oko 3.000 izbeglica, članova iranske opozicione grupe Mudžahedin-e-Khalk, ili MEK. Iransko ministarstvo spoljnih poslova negiralo je da stoji iza napada i saopštilo da je upravo Iran pretrpeo sajber napade od strane MEK-a. Ta situacija dovela je do prekidanja diplomatskih odnosa Albanije sa Iranom dva meseca kasnije.

Kako bi zaštitila svoje stanovištvo i interese Vlada Albanije je, uz pomoć Amerike koja je zajedno sa NATO i EU pordržala Albaniju u sporu sa Iranom, u okviru Ministarstva odbrane formirala posebnu jedinicu za sajber bezbednost koja je sastavljena od najboljnih strunjčaka te oblasti. 

“Ovo je operativni centar za sajber bezbednost, koji će raditi 24 sata, sedam dana u nedelji. Imamo ljude koji nadgledaju mrežu vojnih snaga, noću i danju”, rekao je nedavno premijer Edi Rama prilikom početka rada te jedinice. Ministar odbrane, Niko Peleši, najavio je da će Albanija obezbediti obuku za “sajber snajperiste” i da je novoformirana jedinica moderna poput NATO centra u Estoniji. 

Oprema za tu jedinicu nabavljena je u SAD, cilj joj je da štiti mrežu albanske vojske od sajber napada, sastavljena je od civilnog i vojnog kadra čije su plate veće od dve hiljade evra. 

IT stručnjaci sagovornici Kosovo onlajna, smatraju da se albanska vlada ozbiljno pozabavila pitanjem zaštite sistema i odbranom od te vrste napada, pozdravljaju formiranje jedinice, ali smatraju da i dalje izostaje problem pravovremenog odgovora.

Said Dulević osnivač i izvršni direktor kompanije „Impact Education“ ocenjuje da se albanska vlada ozbiljno pozabavila pitanjem zaštite ali da u tom smislu ima još dosta toga da uradi.

“Albanija se posle nedavnih sajber napada ozbiljno bavila tim pitanjem ostvarivši određeni napredak u ovom sektoru. Osoblje ugroženih institucija je obučeno, uložena su velika sredstava u kvalitetnije i modernije “fajervolove” i servere. Ipak, problem ostaje nedostatak brzog odgovora u slučaju napada, ali i to što ne postoje alternativni sistemi kako građani ne bi ostali bez usluga. U poslednje vreme, na “radaru” hakera su i privatne kompanije što je veoma zabrinjavajuće. Država, ali i privatnici moraju veoma ozbiljno da shvate taj rizik, da naprave mehanizme zaštite, edukuju zaposlene kako bi u tim slučajevima mogli da reaguju u pravo vreme“, rekao je Dulević.

Da je dug put do uspeha albanske vladi u sajber zaštiti i oporavku hakovanih podataka još od pre dve godine smatra, Gent Progni inženjer elektrotehnike osnivač jedne od ovdašnjih kompanije “Techzero1”.

Navodi da saradnja Albanije sa Saudijskom Arabijom, “Dzonsom & Dzonsom”, ali i s Majkrosoftom nije dala rezultate niti dovela do promene situacije jer se hakovanje i dalje nastavlja, a sistemi i baze podataka kradu i objavljuju. 

“Iskreno da vam kažem, nasmejao sam kad sam se kad sam video snimak predstavljanja jedinice za sajber bezbednost i objasniću zašto. Osoba koja je na čelu ove jedinice nema nikakve veze sa sajber bezbednosću. Ne poznajem gospođu lično, ali govorim na osnovu informacija koje imam. Ne možete uspeti u sajber odbrani kada na čelu nije postavljen specijalista iz te oblasti. Takođe, u video snimku predstavljanja, napravljene su neke amaterske greške od strane onih koji su snimali, jer su snimali softverske sisteme i otkrivali korisnička imena i IP-ove sistema. Ovo je jedna od najvećih grešaka koja se može napraviti, jer ste svakom hakeru ili interesnoj grupi koja želi da vas napadne, dali vredne informacije koje im pomažu u sajber napadu“, rekao je Progni. 

On smatra da sajber zaštitu nikada ne radi sama država. Posebno u malim zemljama poput Albanije ona mora početi od kompanije koje distribuiraju internet.

"Što se tiče ulaganja, za ovu jedinicu je dato 8.6 miliona evra, a ako pogledate video može se videte set kompjutera i sistem “open sours” (open source), a to su sistemi koji se mogu preuzeti preko interneta, koji su besplatni. Nema tu ništa sporno što su besplatni, ali to je sistem koji ne košta koliko se ulaže. Sa snimka razumete da tu nije uloženo 8.6 miliona evra, jer sa toliko novca možete izgraditi centar za sajber bezbednost svetskog nivoa, sa veoma modernim softverom i kompjuterima, za razliku od onoga sto je viđeno na predstavljanju“, zaključio je Progni.

Posle hakovanja, INSTAT sajt više nije dostupan građanima kada ga traže na Guglu. Napad je usledio u trenutku kada ta institucija obrađuje podatke o popisu stanovništva koji je održan krajem prošle godine. Popis bi trebalo da donese podatke o broju građana Albanij, ali i one prihodima, veri, etničkoj pripadnosti.