Naumoski: Statistički podaci o niskim cenama ne odražavaju stvarnu kupovnu moć građana

Iako su cene u Severnoj Makedoniji među najnižim u Evropi, građani se, zbog niskih zarada, suočavaju sa stalnim rastom troškova. Zavisnost od uvoza dodatno poskupljuje život, pa su i proizvodi koji važe za najjeftinije mnogima ozbiljan finansijski teret, piše Njuzmaks Balkans.

Cene u zemlji nastavljaju da rastu, naročito od početka sukoba na Bliskom istoku, dok dodatni pritisak na tržište donosi letnja turistička sezona i povećana potražnja u trećem kvartalu.

Ekonomski stručnjaci ocenjuju da su takva kretanja očekivana, ali upozoravaju da globalne krize posebno pogađaju male i uvozno zavisne ekonomije, kakva je makedonska.

Profesor ekonomije Siniša Naumoski ističe da statistički podaci o niskim cenama ne odražavaju stvarnu kupovnu moć građana.

„Makedonija jeste među zemljama sa najnižim troškovima života, ali je realnost potpuno drugačija. Strukturne slabosti privrede prisutne su više od tri decenije i njihove posledice osećamo svaki put kada dođe do poremećaja na globalnim tržištima ili u međunarodnim političkim odnosima“, rekao je Naumoski za Njuzmaks Balkans.

Prema njegovim procenama, narednih šest do 12 meseci trebalo bi da donesu postepenu stabilizaciju inflacije.

Ipak, upozorava da to ne znači da će se cene vratiti na nivo od pre nekoliko godina.

Kako navodi, najave Evropske centralne banke ukazuju na smirivanje inflatornih pritisaka i povoljnije ekonomske uslove, što bi trebalo da ima pozitivan efekat i na makedonsku privredu, ali tek postepeno.

„Očekujemo period stabilizacije tokom kojeg će inflacija nastaviti da se smanjuje. Međutim, građani ne bi trebalo da očekuju da će cene preko noći pasti na nivo koji je važio prethodnih godina“, istakao je Naumoski.

On procenjuje da bi privredni rast Severne Makedonije ove godine mogao da premaši tri odsto, što bi predstavljalo pozitivan signal za ekonomiju.

Govoreći o mogućnostima za povećanje zarada i životnog standarda, Naumoski naglašava da je reč o dugoročnom procesu koji zavisi od privrednog rasta, stranih investicija, strukturnih reformi i veće produktivnosti rada.

„Rast plata i bruto domaćeg proizvoda zavisiće pre svega od privlačenja stranih direktnih investicija, sprovođenja bržih strukturnih reformi i povećanja produktivnosti. Plate mogu održivo da rastu samo ukoliko produktivnost rada bude znatno veća nego danas“, rekao je profesor.

Uprkos brojnim izazovima, Naumoski ocenjuje da se makedonska ekonomija trenutno ne nalazi u dubokoj krizi, već u fazi postepene stabilizacije.

Ukoliko se nastavi smirivanje globalnih ekonomskih prilika, Severna Makedonija bi godinu mogla da završi sa privrednim rastom većim od tri odsto, što bi predstavljalo osnovu za postepeno poboljšanje životnog standarda građana.