Severna Makedonija obeležava 24. godine od potpisivanja Ohridskog okvirnog sporazuma

Severna Makedonija obeležava danas 24 godine od potpisivanja Ohridskog okvirnog sporazuma. Mirovni sporazum potpisan 13. avgusta 2001. u Skoplju, okončao je sukob Oslobodilačke nacionalne armije i makedonskih snaga bezbednosti. Tim povodom, biće održana posebna sednica vlade, na kojoj će se obratiti makedonski premijer Hristijan Mickoski.

Ohridski okvirni sporazum u predsedničkoj rezidenciji u Vodnu u Skoplju, pre 24 godine, potpisali su tadašnji predsednik zemlje Boris Trajkovski, premijer i lider VMRO-DPMNE Ljubčo Georgievski, kao i tadašnji lideri SDSM-a Branko Crvenkovski, PDP-a Imer Imeri i DPA Arben Džaferi.

Sporazum su potpisali i specijalni predstavnici EU i SAD, Fransoa Leotar i Džejms Perdju.

Ovim dokumentom su unapređena prava Albanaca u Severnoj Makedoniji, a iako je učestvovala u oružanom sukobu, ONA nije učestvovala direktno u pregovorima.

Povodom potpisivanja tog sporazuma, prvi potpredsednik Vlade Severne Makedonije Izet Medžiti sinoć je organizovao prijem kojem su prisustvovali premijer Hristijan Mickoski, predsednik parlamenta Afrim Gaši, ministri, predstavnici diplomatskog kora i druge ličnosti iz političkog i društvenog života zemlje.

Medžiti je rekao da Ohridski sporazum nije samo politički dokument, već „vizionarski čin, istorijski sporazum između zajednica koje žive u zemlji, posvećenost izgradnji države u kojoj se svi osećaju jednakima, zastupljenima i poštovanima“.

Podvukao je da je Sporazum okončao oružani sukob i postavio temelje za novi suživot zasnovan na principima demokratije, inkluzivnosti i međusobnog poštovanja.

„Okupili smo se da se setimo i odamo počast jednom od najznačajnijih događaja u našoj novijoj istoriji, Ohridskom okvirnom sporazumu, koji je pre 24 godine okončao bolan sukob i otvorio put ka bezbednijoj i pravednijoj budućnosti za sve građane naše zemlje“, naglasio je Medžiti.

Dodao je da ne samo Albanci i Makedonci, već i sve druge etničke zajednice, nisu samo delovi jedne države, već da su svi njeni suosnivači.

„Ne možemo izbegavati jedni druge, niti bi trebalo da pokušavamo. Pozvani smo da živimo zajedno, da stvaramo zajedno, da delimo odgovornosti i uspehe, da gradimo zajedničku budućnost za generacije koje dolaze. Ovo nije obaveza, ovo je istorijska prilika“, naglasio je Medžiti.