Siljanovska Davkova: Opet se stidimo, suprotstavimo se navijačkoj mržnji

Predsednica Severne Makedonije Gordana Siljanovska Davkova poručila je danas da je nesportski zloupotrebljavati sportske terene za „vežbanje govora mržnje i uvreda“ i da je potrebna „azbuka navijanja“, jer je svaka sportska pobeda Pirova ako je praćena fizičkom ili verbalnom agresijom.

Siljanovska Davkova je na Fejsbuku reagovala na antialbanska skandiranja na subotnjoj košarkaškoj utakmici Severna Makedonija – Rumunija u Kumanovu, ali i podsetila na utakmicu između Škendije i velškog šampiona TNS-a u julu, kada su se čule rasističke uvrede na račun fudbalera Armanda Otea, konstatujući da lekcija nije naučena.

„Sredinom jula, tokom utakmice između Škendije i velškog šampiona TNS-a, rasističkim uvredama na račun fudbalera Armanda Otea, šokirali smo ceo sportski, ali i širi svet, koji se s pravom pitao: Kako je moguće da beskrupulozni navijač emotivno slomi vrhunskog fudbalera do suza, pribegavajući govoru mržnje na rasnoj osnovi? Sramota je pala na sve: domaćina, klub, prisutne, grad, zemlju, sport! Logičan zaključak je bio: Takvo ponašanje se ne sme tolerisati ni na jednom stadionu, ni u jednom sportu, nikada i nigde. I zbog naše, ko zna kako, sportske nepismenosti, reakcije na strašni incident na košarkaškoj utakmici u Kumanovu, na kojoj je nekoliko nepodobnih navijača ispalilo metke mržnje na naše sunarodnike Albance, ali su pogodili sve nas, uključujući i nas same, i, opet, stidimo se“, napisala je Siljanovcka Davkova.

Poručila je da je nesportski zloupotrebljavati sportski teren za „vežbanje govora mržnje, uvreda i satanizacije otrovnim ubilačkim rečima – projektilima“.

„Nakon toliko izgubljenih ljudskih bitaka na sportskim terenima, moramo glasno i jasno reći: Nikada više, gde god da smo, sa kim god da se takmičimo, nećemo dozvoliti da sportski teren preraste u gladijatorsku arenu za navijače“, navodi makedonska predsednica.

Podseća da se prva lekcija o tome kako navijati uči kod kuće, a zatim slede one u vrtiću, osnovnoj školi, srednjoj školi, fakultetu, u klubu, na utakmici, u publici...

„Možda, za početak, pre svake utakmice, trebalo bi poslati poruku upozorenja gledaocima da isključe loše misli i poruke, kao što to rade sa mobilnim telefonima, da utakmica nije bitka do smrti, već viteška borba do zaslužene pobede, da se od publike očekuje da navija, podržava i bodri, a ne vređa i povređuje, da bolji igrač treba da pobedi, ali i da poštuje drugog, da je navijanje nagrada, a ne kazna. Dozvolite mi da vas podsetim da sramota nije samo za one čije reči bole, jer one pogađaju ne samo one u dvorani ili na terenu, već i one koji ih vide i čuju zbog svog neograničenog dometa“, napisala je Siljanovska Davkova.

Dodala je da je potrebno suprotstaviti se navijačkoj mržnji, negovati i oplemeniti navijanje, učiti i podučavati kako se navija, odnosno kako se ne navija, intenzivirati borbu protiv predrasuda i sukoba između „različitih“.

„Moramo se upoznati i prepoznati, moramo sprečiti izlive mržnje, reagovati na vreme, tretirati akte mržnje, sankcionisati ih. Strastveno navijanje nikada nije uvredljivo i agresivno. Potrebna nam je azbuka navijanja kao sportskog uživanja, navijačke pismenosti, jer je sportska pobeda Pirova ako je praćena fizičkom ili verbalnom agresijom“, zaključila je Siljanovska Davkova.