Živanović: Za isplatu štete žrtvama sud u Hagu može da obaveže samo okrivljene

Advokat Zoran Živanović izjavio je za Kosovo onlajn da će sud u Hagu odlučivati o visini reparacije koja će pripasti žrtvama u slučaju osuđenih četvorice bivših lidera OVK, a ukoliko oni ne mogu da isplate štetu, ako iznos bude suviše visok i njihova imovina ne može da pokrije takvo potraživanje, da je moguće da se Kosovo ili neko od dobrovoljnih donatora uključi u proces isplate ovih nadoknada, ali da će to biti stvar dobre volje.

„Sud za isplatu štete može da obaveže samo okrivljene, znači, ovu četvoricu za koje smatra da su izvršili te protivpravne radnje kojima su naneli štetu oštećenima. Da li će u slučaju toga da oni ne mogu da isplate tu štetu da se uključi Kosovo ili neko od dobrovoljnih donatora, nisam siguran. To je više stvar dobre volje nego nečeg drugog“, kaže Živanović.
 
On objašnjava da je sud dužan da na kraju postupka, po pravilima po kojima sudi, odluči o zahtevima žrtava za naknadu štete i da po tim propisima ima dve mogućnosti. Prvu, da sve žrtve uputi na parnice, da one u parničnom postupku pred redovnim sudovima na Kosovu dokazuju visinu štete i vidove štete koje su pretrpeli, i drugu, koju je sud iskoristio u ovom slučaju, odnosno, da sam odlučuje o zahtevima za naknadu štete.  

„Sud je to obrazložio na tri načina. Prvo je rekao da se u toku ovog krivičnog postupka sam uverio u to da je veliki broj žrtava bio zastrašivan, da su mnogi menjali iskaze, da su mnogi odbijali da svedoče i smatrao je da je to jedan od dobrih razloga zbog kog ne bi bilo dobro poveriti kosovskom pravosuđu da odlučuje o zahtevima za nadoknadu štete žrtvama. Drugi razlog je bio što je veliki broj žrtava imao zaštićena imena. U slučaju upućivanja na kosovske sudove njihova imena bi morala da budu objavljena, a što ne bi bilo dobro. Treći razlog koji su naveli je da smatraju da je najadekvatnije u toj situaciji da oni sami donesu odluku i da sami odluče o visini nadoknade i o tim zahtevima“, navodi Živanović.

Kako dodaje, od zastupnika oštećenih je traženo da do 7. oktobra preda sve dokaze na kojima se zasnivaju zahtevi za naknadu štete. Tu spadaju lekarska uverenja, potvrde o povredama, ako ih je bilo, dokazi o eventualno nekim, kako kaže, psihičkim momentima ili da li su porodice žrtava imale određenu štetu ako su izgubile izdržavanje od nekog ko je privređivao, a ko je lišen života ili nestao.  

Zatim, do 14. oktobra, dodaje, treba da se podnesu zahtevi za naknadu štete, posle čega odbrana i tužilaštvo mogu da daju svoje odgovore na sve te zahteve do 4. novembra. 

Da bi se isplatila nadoknada šetete koju je odredio sud, prema rečima Živanovića, prvo se procenjuje da li osuđeni ima neku imovinu.

„Naknada se traži na razne načine, uglavnom u izvršnom postupku tako što se pokreće pred domaćim sudovima, tamo gde okrivljeni imaju neku imovinu. Pokreće se postupak za eventualnu plenidbu njihove imovine, ako se radi recimo o nepokretnoj imovini, pokretnoj imovini veće vrednosti, ako imaju račune u bankama, udele u nekim privrednim društvima, akcije... Sve se to pleni da bi se izvršila naplata. Čak, eventualno, mogu da se pobijaju one pravne radnje ukoliko je osuđeni u međuvremenu otuđivao imovinu koju je imao“, ukazuje Živanović.
 
S obzirom na to da je u ovom slučaju broj žrtava veliki, pitanje je kaže on, da li svako od osuđenih pojedinačno ima toliko imovine da pokrije štetu.
 
„Sve zavisi od visine štete, od njene prirode, materijalne naročito ili nematerijalne. Da li su žrtve pretrpele neke povrede od kojih su postali invalidi, da li su imali lakše povrede... O visini reparacije odlučuje sud, a procenjuje na osnovu dokaza koji se daju o tome. Ako se, recimo, tvrdi da je neko od oštećenih pretrpeo takve povrede, da je ostao invalid, onda se naravno to utvrđuje putem lekarskih nalaza, izveštaja, eventualnih veštačenja. Od svega toga zavisi i visina štete“, dodaje on.

Živanović kaže da postoje i indirektne žrtve, a to su porodice čiji su članovi ubijeni ili čiji su članovi nestali. 

„One se u ovom slučaju tretiraju isto kao žrtve, mada oni nisu bili izloženi tim napadima, ali imaju posledice tih napada. Te posledice mogu da stvaraju materijalnu štetu u vidu, recimo, izgubljenog ili smanjenog izdržavanja posebno za maloletnu decu koja su izgubila, recimo, roditelja u toku izvršenja ovih krivičnih dela. A dosuđuje se i nematerijalna šeta zbog takozvanog duševnog bola koji ljudi pretrpe kada im neko od bliskih nastrada“, objašnjava ovaj advokat.

Ukoliko bi šteta bila određena do izricanja drugostepene presude, a ona bude drugačija od prvostepene, u smislu da sva četvorica osuđenih ili neko od njih bude oslobođen odgovornosti ili bude oslobođen odgovornosti za neke radnje, gde su uključene žrtve kojima je dosuđena naknada štete, naš sagovornik objašnjava da bi onda morala da se menja i odluka o reparacijama. 

Specijalizovana veća Kosova u Hagu saopštila su prošle nedelje da će pokrenuti postupak za naknadu štete oštećenima u predmetu protiv bivših vođa OVK Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, koji su osuđeni zbog ratnih zločina.