Legenda makedonske i jugoslovenske košarke: Ceo region treba da navija za Partizan u Madridu

Jedan od legendarnih jugoslovenskih košarkaških trenera i osnivač makedonske košarke Lazar Lečić u razgovoru za Kosovo onlajn u Skoplju poručio je da ceo region sutra treba da bude uz beogradske “crno-bele” u odlučujućem meču protiv Real Madrida za odlazak na finalni turnir Evrolige.

U razgovoru sa Kosovo onlajn Lečić se priseća kako je igra ispod obruča izgledala u najsjajnijim danima jugoslovenske košarke, a šta je danas problem za domaće klubove.

Čovek koji je ostao upamćen i po lucidnim potezima i savetima koje je delio igračima na parketu, nizao uspehe, između ostalog u Rabotničkom, čačanskom Borcu, Olimpiji, Vojvodini, skopskom MZT, grčkom Arisu… kao trener reprezentacije okitio se zlatnom medaljom u Ljubljani 1970. godine na Svetskom prvenstvu.

Na pitanje može li Partizan do pobede protiv Madriđana, odgovara da veruje da je to moguće i da, iako nikada nije bio partizanovac, od kada je njegov prijatelj Željko Obradović preuzeo klub, navija za njih.

Normalno je, dodaje, da cela bivša Jugoslavija navija za Partizan.

“Biće teško, ovo što se desilo u Španiji je poremetilo sve, ali važan je povratak Pantera, koji može da otvori tu zonu koju su igrali… Partizan ih je pobedio dva puta u Madridu, što ne bi i sada?”, kaže Lečić.

Ulog je veliki, a utakmica neće biti laka ni za jedan tim.

“Svi mi koji volimo košarku navijamo za Partizan”, poručio je Lečić.

Iako ima 84 godine rado se seća svih dešavanja, i dalje prati košarku, posebno regionalnu i evropsku, manje NBA ligu.

Na pitanje gde je košarka bila u vreme kada je on bio jedan od najpriznatijih domaćih stručnjaka, a gde je danas, odgovara – mi smo tada imali sistem.

“Mi smo imali sistem, izvanredne trenere, veliko rukovodstvo – Radomira Šapera, Nebojšu Popovića, Boru Stankovića, Borisa Kristančiča, Sonju Mladenović, Milana Cigu Vasojevića, Ranka Žeravicu… Onda se radilo planski i stručno”, priseća se Lečić.

Jugoslavija je, kaže, u to vreme bila, možda i najbolja košarkaška nacija -  liga izvanredna, a svi klubovi u SFRJ bez stranih igrača.

“Svi igrači su bili iz naše zemlje i tako se stvarala škola jugoslovenske košarke”, ističe Lečić.

Kako je rasla košarka, rasli su treneri i igrači.

“I polako su ove bogatije zemlje počele da nas kupuju. Onda su došli ratovi, problemi, i tako je počela da propada jugoslovenska škola. I, tako smo, polako, došli do situacije kakva je danas”, priča Lečić.

Kaže i da su Partizan i Crvena Zvezda i njihov rivalitet oživeli ceo ovaj region u košarci.

Sada je, dodaje, evropska liga veoma kvalitetna, a evropski timovi igraju bolju odbranu od NBA ekipa.

U Americi je uvek “malo cirkusa”, dodaje.

“Amerikanci igraju košarku iznad koša, na skok, zakucavanje, malo atraktivnije. Mi igramo na parketu, sa odbranom, pet na pet, jedan na jedan, zone. Evropa je kvalitetnija”, ocenjuje stručnjak.

“Mi se svi gušimo, a oni napreduju, najbolje igrače i trenere uzimaju, kao i sve druge, i zubare i inženjere. Amerika plati i uzme. Malo smo trokirali. Republičke lige nisu više kvalitetne, formirana je ABA liga, ima dosta nepravilnosti, a i ona je postala biznis i napunila sa strancima”, primećuje.

Dodaje i da nema "reprodukcije“ domaćih naših igrača.

“Svaki tim ima želju da bude što bolje plasiran i puni su sa strancima, tako da kaskamo. U republikama su slabe lige”, rekao je Lečić.

Na pitanje koliko je rat u SFRJ unazadio jugoslovensku košarku, kaže da ju je to mnogo uništilo, jer svi koji su bili kvalitetni, ne samo košarkaši, otišli su u inostranstvo, da se snalaze.

“Mi smo osiromašili, u svim sportovima, ne samo u košarci”, konstatuje Lečić.

Priča i da je u kontaktu sa svim bivšim igračima, trenerima, “od Slovenije do Grčke”.

“Kada sam punio 80 godina, iznenadili su me, skoro svi treneri i igrači, jer sam ja trenirao ne samo jugoslovenski tim, došli su mi skoro svi iz bivših klubova...”, priseća se.

Evocirajući uspomene na čuveno finale iz Ljubljane 1970, kaže da je to bio vrhunac početka stvaranja jugoslovenske košarke.

“Tada smo počeli da stvaramo košarku, bili su različiti jugoslovneski turniri, 1968. godine je počeo da se stvara jugoslovenski tim koji je 1969. u Napulju bio drugi, a naredne godine osvojio prvenstvo u Ljubljani”, rekao je Lečić.

Na pitanje da li bismo danas bili bez premca u košarci, odgovara da nam je SAD, “kada se pojavila” ukrala zemlju, pa onda i sport, i da nismo mogli da se borimo sa jačima.

“Sada svi rade, i to dobro, ali nema te Jugoslavije… Pojavili su se i drugi sportovi, odbojka, rukomet, fudbal. Odlaze kvalitetni igrači”, konstatuje.

Priseća se i da se posle Ljubljane na ulici stalno igrala košarka, i nije bilo ćoška gde nije bilo koša, što je potrajalo do 1980-ih.

“A, onda smo svi otišli levo ili desno i polako je počela da kaska naša košarka… Ali, sada se ponovo budi. Sa Partizanom, Crvenom zvezdom, Olimpijom u kombinaciji sa Cedevitom, tu je i Budućnost, počinjemo da se budimo i dobijamo opet nove ambicije”, zaključio je legendarni košarkaš zemlje koje više nema.