Kapčan: Videćemo novo angažovanje Vašingtona u dijalogu Kosova i Srbije

U narednim mesecima moglo bi doći do ponovnog angažovanja Sjedinjenih Američkih Država u vezi sa dijalogom između Kosova i Srbije i zakazivanja sastanka lidera u Ovalnom kabinetu, smatra profesor na Univerzitetu Džordžtaun i bivši savetnik Baraka Obame Čarls Kapčan.

„Tokom prvog Trampovog mandata postignut je napredak u odnosima Kosova i Srbije, kao i priznanje Izraela. Evropa bi trebalo da preuzme vođstvo u ovom procesu, u interesu sopstvene bezbednosti, kako bi SAD mogle da se više fokusiraju na indo-pacifički region. U narednih šest do osam meseci videćemo smanjenje američkog vojnog prisustva u Evropi. Mislim da ćemo takođe videti i novo angažovanje Vašingtona u dijalogu između Kosova i Srbije, kao i Trampa koji će pokušati da dovede lidere dveju zemalja u Ovalni kabinet. Tramp sebe vidi kao mirotvorca“, rekao je Kapčan za televizuju A2 CNN.

Dok je kritikovao kosovskog premijera Aljbina Kurtija, Kupčan je izrazio uverenje da će ipak biti postignut „težak i bolan kompromis“, kako je nazvao budući dogovor o miru između dve strane.

„Još uvek imamo perspektivu koja daje tračak nade na kraju tunela, a to je sporazum koji su pregovarači EU i dve strane usaglasili, iako ga nisu potpisali. Trenutno smo u nezavidnoj poziciji jer nema političke stabilnosti ni u Beogradu ni u Prištini. Verujem da će doći dan, i to ne tako daleko, kada će obe strane pristati na težak i bolan kompromis kako bi postigle mir. Kurti je tokom svog mandata napravio nekoliko grešaka, jer iako su njegovi potezi bili u skladu sa pravom Kosova na suverenitet, bili su provokativni i predstavljali su korak unazad u dijalogu. Međutim, nije odgovornost Kosova ta koja je zakočila dijalog – to je učinila Srbija. Ipak, i Beograd i Priština moraju da naprave taj teški kompromis“, rekao je Kapčan.

On je izrazio optimizam kada je reč o integraciji Balkana u Nato i EU i ne očekuje povratak sukoba velikih razmera.

„I dalje nas čeka mnogo posla na Balkanu. Priština je doživela veliki razvoj, ali odnosi sa Srbijom ostaju slabi. U Bosni i Hercegovini vlast je i dalje podeljena po etničkim linijama, a Republika Srpska ostaje tvrdokoran akter. Rusija koristi taj prostor u Srbiji kako bi iskoristila praznine u regionu za sopstvenu korist. Ne očekujem povratak konflikta velikih razmera, ali je od ključne važnosti da SAD i EU vode i koriste diplomatiju kako bi pogurale Prištinu i Beograd ka napretku. Posla još ima mnogo, ali sam optimista kada je reč o krajnjem rezultatu. Predviđam punu integraciju Balkana u EU i Nato“, zaključio je Kapčan.

On smatra da bi Nato trebalo da zatvori vrata Ukrajini kako bi se okončao rat s Rusijom.

„Mislim da je bila greška to što je Nato dovodio Ukrajinu u poziciju potencijalne članice. Razumem zašto se Rusi ne osećaju prijatno zbog mogućeg članstva Ukrajine u Natou – ako bi postala deo Alijanse, to bi značilo vojnu prisutnost vrlo blizu ruskih granica. A iz istorije znamo da se velesile ne osećaju sigurno kada im se druge velesile približe granicama. Smatram da bi bilo bolje da se ovaj rat završi tako što bi se isključilo članstvo Ukrajine u Natou iz pregovora, a Nato da jasno stavi do znanja da vrata za Ukrajinu ostaju zatvorena. To bi trebalo da ide ruku pod ruku s time da SAD Ukrajini obezbede ekonomsku pomoć kako bi se zaustavila ruska ofanziva. Tramp je dao šansu da se ovaj rat zaustavi, ali Putin se neće zaustaviti dok Rusija ne osvoji još teritorija. Dakle, da bi se rat završio, neophodno je povući pitanje članstva Ukrajine u Natou sa stola. Ne vidim perspektivu u suprotnom slučaju“, rekao je Kapčan.

Prema njegovim rečima, ni administracija predsednika Trampa ne podržava članstvo Ukrajine u Natou.

„Niko ne zna dokle će ići proces proširenja Natoa, iako je Trampova administracija već izjavila da ne podržava integraciju Ukrajine u Alijansu. Ta tema nije rešena ni ove sedmice u Hagu. Rute je rekao da je članstvo Ukrajine nepovratno. Smatram da su nesuglasice na Nato samitu pokazale da ne postoji zajednički stav“, ocenio je Kapčan.

Ipak, predviđa da će integracija Kosova i drugih zemalja Balkanskog poluostrva u Nato biti veoma brza. Po njegovim rečima, istočnoevropske zemlje poput Moldavije, Gruzije i Ukrajine ostaće u svojevrsnoj „sivoj zoni“ između Rusije i Natoa.

„Balkansko poluostrvo će jednog dana biti u potpunosti integrisano u Nato. Mislim da je to samo pitanje vremena kada će Kosovo, Srbija i Bosna i Hercegovina postati deo Alijanse. S druge strane, skeptičan sam kada je reč o istoku – zemlje poput Moldavije, Gruzije i Ukrajine verovatno će ostati u jednoj sivoj zoni, između Rusije i granica Natoa“, zaključio je Kapčan.