Eksplozije u Karakasu, avioni nadletali grad

U glavnom gradu Venecuele Karakasu jutros su odjeknule eksplozije, posle kojih su grad nadleteli avioni u niskom letu, preneo je Asošiejted pres.

Kako navodi Rojters, pozivajući se na očevice, nad gradom se vije dim, a oblast u okolini vojne baze u južnom delu Karakasa ostala je bez struje, prenosi RTS.

Prva eksplozija zabeležena je oko 01.50 po lokalnom vremenu.

„Jedna je bila toliko jaka da mi se prozor tresao posle nje", izjavila je dopisnica Si-En-Ena na španskom Osmari Ernandes.

Više delova grada bilo je bez struje, a novinari Si-En-Ena u venecuelanskoj prestonici čuli su zvuk aviona nakon eksplozija.

Nakon napada predsednik Venecuele Nikolas Maduro potpisao je dekret o proglašenju vanrednog stanja, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje.

„Venecuela odbacuje, osuđuje i pred međunarodnom zajednicom iznosi najoštriji protest zbog izuzetno teške vojne agresije koju je izvršila vlada Sjedinjenih Američkih Država na teritoriji Venecuele", saopštila je vlada Venecuele.

Venecuela je navela da su napadi bili usmereni na civilne i vojne objekte u gradu Karakasu, kao i u državama Miranda, Aragva i La Gvaira.

Vlada je obećala da će se odbraniti od udara, optužujući SAD da pokušavaju da izazovu promenu režima.

„Cela zemlja mora biti aktivna u borbi protiv ove imperijalističke agresije", navedeno je u saopštenju.

Predsednik Kolumbije Gustavo Petro objavio je na mreži „X“ da je u toku bombardovanje Karakasa i zatražio je hitan sastanak Organizacije američkih država i UN.

„Bombarduju raketama”, napisao je Petro koji je u prošlosti u više navrata izražavao protivljenje američkoj politici pritisaka.

Vlada Kolumbije izrazila je duboku zabrinutost zbog izveštaja o eksplozijama i neuobičajenim vazdušnim aktivnostima zabeleženim poslednjih sati u Venecueli, kao i rezultirajuću eskalaciju tenzija u regionu.

„Kolumbija potvrđuje svoju nepokolebljivu posvećenost principima zaštićenim Poveljom Ujedinjenih nacija, posebno poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta država, zabrani upotrebe ili pretnje silom i mirnom rešavanju međunarodnih sporova. U tom smislu, kolumbijska vlada odbacuje svaku jednostranu vojnu akciju koja bi mogla pogoršati situaciju ili ugroziti civilno stanovništvo. Zemlja zauzima stav usmeren na očuvanje regionalnog mira i hitno poziva na deeskalaciju, pozivajući sve uključene strane da se uzdrže od akcija koje produbljuju konfrontaciju i da daju prioritet dijalogu i diplomatskim kanalima“, saopštila je Vlada Kolumbije.

Kao preventivnu meru, vlada je preduzela korake za zaštitu civilnog stanovništva, očuvanje stabilnosti na kolumbijsko-venecuelanskoj granici i brzo rešavanje svih potencijalnih humanitarnih ili migracionih potreba, u koordinaciji sa lokalnim vlastima i relevantnim agencijama.

Kolumbijsko Ministarstvo spoljnih poslova mora održavati otvorene diplomatske kanale sa uključenim vladama i promovisaće, u odgovarajućim multilateralnim i regionalnim forumima, inicijative usmerene na objektivnu proveru činjenica i očuvanje regionalnog mira i bezbednosti.

„Kolumbija ponavlja svoje uverenje da mir, poštovanje međunarodnog prava i zaštita života i ljudskog dostojanstva moraju prevladati nad bilo kojim oblikom oružanog sukoba. Neka Bolivar zaštiti narod Venecuele i narod Latinske Amerike”, navodi se u saopštenju.

Predsednik Donald Tramp dao je zeleno svetlo američkoj vojsci za izvođenje kopnenih udara u Venecueli nekoliko dana pre nego što je operacija zaista započeta, rekla su za Si-Bi-Es njuz dva zvaničnika SAD, koja su želela da ostanu anonimna.

Vojni zvaničnici su, prema njihovim rečima, razmatrali mogućnost izvođenja misije na Božić, ali su prioritet dobili američki vazdušni udari u Nigeriji na mete povezane sa Islamskom državom.

Dani nakon Božića otvorili su nove mogućnosti za napade američkoj vojsci, ali je operacija odložena zbog vremenskih uslova. Zvaničnici su naveli da je američka vojska želela meteorološke uslove koji bi povećali šanse za uspešnu misiju.

Tramp je više puta je najavljivao kopnene operacije u Venecueli, u okviru pritisaka na predsednika Venecuele Nikolasa Madura da napusti vlast.

Ti napori uključuju proširene sankcije, pojačano američko vojno prisustvo u regionu i više od dvadeset udara na brodove za koje se navodi da su umešani u trgovinu drogom u Tihom okeanu i Karipskom moru.

Centralna obaveštajna agencija objavila je krajem decembra da su američki dronovi, po prvi put, gađali ciljeve na venecuelanskoj teritoriji.