Evropa ponovo izlazi na izbore: Od Španije do Francuske, ko će oblikovati EU posle 2027?

Vanredni izbori u Španiji 29. novembra mogli bi da budu mnogo više od promene vlasti u Madridu. Ishod glasanja mogao bi da utiče i na odnos snaga unutar Evropske unije, u trenutku kada se tradicionalna centristička većina u Briselu suočava sa sve snažnijim pritiskom sa desnice. Posle Španije slede izbori u Francuskoj, Italiji i Poljskoj, prenosi Juronjuz Srbija.

Evropa ulazi u period guste izborne političke aktivnosti. Prva velika stanica biće Španija, gde će građani 29. novembra birati novi saziv parlamenta. Nekoliko meseci kasnije, u aprilu i maju naredne godine Francuzi će izabrati predsednika. Tokom iste godine očekuju se parlamentarni izbori u Italiji i Poljskoj, dok su izbori predviđeni i u nizu manjih evropskih država.

To nisu izbori koji će svuda imati isti karakter, ali dolaze u trenutku kada se Evropska unija suočava sa ratom u svom susedstvu, pritiskom na javne finansije, migracijama, rastom troškova života i promenom političkog odnosa snaga. Rojters je među faktorima koji mogu otežati donošenje velikih odluka na nivou EU izdvojio upravo predstojeće izbore u Španiji, Francuskoj, Italiji i Poljskoj.

Ali postoji još jedan razlog zbog kojeg su španski izbori važni.

Prema analizi Juronjuza, eventualni odlazak Pedra Sančeza sa vlasti mogao bi da oslabi socijaliste ne samo u Madridu već i u institucijama EU. Socijaldemokratska grupa u Evropskom parlamentu mogla bi da zauzme konfrontiraniji stav prema Evropskoj narodnoj partiji (EPP), koja okuplja stranke desnog centra i prema Evropskoj komisiji Ursule fon der Lajen.

Drugim rečima, pitanje nije samo ko će vladati Španijom, već i da li će se posle španskih izbora promeniti ravnoteža između evropskog centra i desnice.

Španski premijer Pedro Sančez raspisao je 5. oktobra prevremene parlamentarne izbore za 29. novembar 2026. godine. To je zvanično potvrdila i španska vlada. Sančez je najavio raspuštanje parlamenta i izbore osam meseci pre prvobitno očekivanog termina. Neposredni politički povod bila je serija poraza njegove manjinske vlade u parlamentu, posebno oko mera za rešavanje stambene krize.

Parlament je odbacio dva dekreta o stanovanju, što je Sančez iskoristio kao razlog za raspisivanje prevremenih izbora.

Stanovanje je u Španiji postalo jedno od najosetljivijih političkih pitanja. Rastuće rente, visoke cene nekretnina i nedostatak dostupnih stanova izazvali su snažno nezadovoljstvo, dok je vlada pokušavala da uvede mere kojima bi ublažila pritisak na tržištu, pronosi Juronjuz Srbija.

Rojters navodi da Sančez pokušava da upravo pitanje stanovanja postavi u središte predizborne kampanje. Ali kampanja neće biti samo o stanovima.

Prema aktuelnim anketama koje citira Rojters, opozicioni desni blok trenutno ima bolju poziciju od Sančezovog levog centra. Međutim, sastav buduće vlade zavisiće od rasporeda mandata i sposobnosti stranaka da naprave parlamentarnu većinu.

Evropska dimenzija španskih izbora

Sančez je trenutno jedan od najvažnijih socijaldemokratskih premijera u Evropskoj uniji. Evropska komisija na čelu sa Ursulom fon der Lajen oslanja se na parlamentarnu većinu koju čine Evropska narodna partija (EPP), Obnovimo Evropu (Renew Europe) i Socijaldemokrate (S&D), dok Zeleni i Evropska slobodna alijansa (EFA) uglavnom podržavaju Komisiju, iako nisu deo formalnog dogovora koji čini njenu osnovnu većinu.

Ta ravnoteža već nije potpuno stabilna. Euronews navodi da EPP na pojedinim pitanjima sve češće pronalazi alternativne većine sa desničarskim poslanicima, uključujući pitanja migracije, korporativne održivosti i zaštite životne sredine. Istovremeno, deo socijalista strahuje da bi dalje slabljenje centra moglo da otvori prostor za još veći uticaj desnice.

U tom kontekstu, gubitak vlasti socijalista u Madridu imao bi simboličku, ali potencijalno i institucionalnu težinu.

Evropski parlament nije direktno povezan sa nacionalnim izborima na isti način kao nacionalni parlamenti. Međutim, nacionalne vlade imaju veliki uticaj na Evropski savet, dok političke partije i njihovi lideri grade savezništva preko granica.

Ako Španija otvara novi evropski izborni ciklus, Francuska bi mogla da bude njegov najveći politički događaj. Francuzi će predsednika birati u dva kruga: 18. aprila 2027. prvi krug, a 2. maja drugi. Datume je zvanično potvrdila francuska administracija.

Francuski izbori dolaze u trenutku duboke političke fragmentacije. Posle Makronovog predsedavanja, francuska politika više nije jednostavno podeljena između tradicionalne levice i desnice. Centar je oslabio, dok radikalna levica i desnica imaju značajne biračke baze.

Istovremeno, Francuska ima ozbiljan problem javnih finansija. Rojters je početkom oktobra izvestio da politička fragmentacija otežava sposobnost zemlje da usvoji budžet i sprovede fiskalnu konsolidaciju. Zato će francuska kampanja biti mnogo više od pitanja ko će naslediti Makrona. Biće to rasprava o javnom dugu, socijalnoj državi, migraciji, EU, bezbednosti i ulozi Francuske u Evropi.

U Italiji izbori nisu pred vratima, ali su već deo političkog računa. OEBS/ODIHR ih trenutno vodi za 2027. godinu, bez preciziranog datuma. Italijanska vlada za sada šalje signal da želi da mandat završi do kraja.

Premijerka Đorđa Meloni odbacila je spekulacije o prevremenim izborima, dok su iz vlade stizale procene da bi glasanje moglo da bude održano u oktobru 2027. godine.

Italija je važna zato što pokazuje kako nacionalno-konzervativna desnica može da bude deo evropskog institucionalnog sistema, a istovremeno da zadrži snažan nacionalni politički identitet.

Pred izbore će zato biti važno pitanje odnosa između nacionalnih političkih prioriteta i evropskih fiskalnih pravila.

Poljska će parlamentarne izbore takođe imati 2027. godine.Vlada Donalda Tuska suočena je sa predsednikom Karolom Navrockim, a pitanja odnosa prema EU, Ukrajini, Rusiji i bezbednosti sve više postaju deo unutrašnje politike.

Poljska je 6. oktobra objavila plan da u narednih pet godina uloži 102,4 milijarde zlota, odnosno oko 26 milijardi dolara, u civilnu zaštitu i bezbednost stanovništva.

Za razliku od Španije, gde su stanovanje i migracija u prvom planu, u Poljskoj će bezbednost i dalje biti jedna od centralnih političkih tema.

To pokazuje koliko će evropski izborni ciklus biti različit od zemlje do zemlje.

Ako se pogleda širi kalendar, izborna sezona je još gušća. Prema Oebsu, nakon Španije slede parlamentarni izbori u Estoniji 7. marta 2027. i Finskoj 18. aprila, dok su francuski predsednički izbori 18. aprila i 2. maja. Tokom 2027. očekuju se i izbori u Slovačkoj, Grčkoj, Poljskoj i Italiji.

Neće svi ti izbori imati isti evropski značaj. Ali će imati jednu zajedničku posledicu: nacionalne vlade će sve više morati da balansiraju evropske odluke sa sopstvenim biračkim telom.

To je posebno važno u pitanjima koja su politički skupa – migracija, budžetska disciplina, odbrana, klimatska politika i odnos prema Rusiji.

Ako Sančez ostane na vlasti, evropski socijaldemokratski blok zadržaće jednog od svojih najvažnijih premijera. Ako izgubi, Socijaldemokrate će izgubiti jednu od najvećih socijalističkih vlada u EU.

To nije isto što i automatski zaokret cele Evropske unije udesno. Ali bi bio jedan od događaja koji bi taj zaokret mogli da učine politički vidljivijim. A onda, nekoliko meseci kasnije, dolazi Francuska. Posle nje Italija i Poljska.

I zato se evropski izborni ciklus 2026–2027. ne može posmatrati kao niz nepovezanih nacionalnih glasanja. To je niz političkih odluka koje će, jedna po jedna, menjati prostor u kojem Evropska unija donosi svoje odluke.