Evropski lideri na odmoru dok se krize gomilaju

Odlazak na odmor u trenutku ozbiljne političke ili društvene krize može se pokazati veoma rizičnim za evropske lidere, naročito za one koji se već suočavaju sa padom popularnosti, ocenjuje Politiko.

Geopolitičke krize i prirodne katastrofe imaju „dosadnu naviku“ da potresu Evropu usred leta, kada politički lideri uživaju na suncu ili se „isključuju“ u nekom idiličnom utočištu.

Politiko ukazuje da čak i kada institucije imaju razrađene mehanizme za reagovanje u kriznim situacijama, odsustvo najviših zvaničnika može u javnosti ostaviti utisak ravnodušnosti, političke neosetljivosti ili nedostatka kontrole nad situacijom.

„Emocije igraju važnu ulogu u kriznoj komunikaciji“, rekla je Olga Ajzele, istraživač krizne komunikacije na Univerzitetu u Amsterdamu.

„Ljudi su verovatno nesigurni, anksiozni, možda besni ili depresivni zbog gubitka stvari ili čak drugih ljudi, i žele da oni koji su na vlasti čuju te emocije. Fizičko prisustvo može mnogo efikasnije signalizirati da se te emocije shvataju ozbiljno i da se čuju“, dodala je Ajzele.

Španskog premijera Pedra Sančeza samo je nekoliko sati delilo od početka višenedeljnog letnjeg odmora kada je 72.000 migranata nahrlilo u špansku eksklavu Seuta, 30. jula.

Socijalistički lider je odložio planove i otputovao u severnoafrički primorski grad, odakle se obratio, ali i dobio kritike drugih lidera EU.

Ipak, čim je procenjeno da je vanredna situacija pod kontrolom, Sančez je otišao na odmor u državnoj vili na ostrvu Lansarote.

Njegova odluka da ode na odmor, čak i ako su se politički potresi nastavljali, izazvala je kritike opozicionih političara poput Elijasa Bendoda, zamenika sekretara desnocentričke Narodne partije, koji je ove nedelje optužio premijera za „neviđenu sebičnost“ jer je uzeo slobodne dane dok je situacija u Seuti „daleko od normalne“.

„Sančez vređa španski narod dok je na odmoru na plaži“, istakao je Bendoda.

Španska vlada je odbacila kritike, napominjući da je premijer ne samo dostupan već i aktivno učestvuje u sastancima na daljinu, te istakla da država ostaje potpuno operativna čak i kada su njeni najviši zvaničnici odsutni.

Sančez nije jedini lider EU koji nerado dozvoljava da kriza u Seuti pokvari njegov odmor.

U trenutku kada je putovanje bez pasoša obustavljeno između Španije i Italije, a premijeri otvoreno kritikuju međusobne politike, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izgleda da je prihvatila mirniju stranu leta na neotkrivenoj ruralnoj lokaciji, dodaje Politiko.

Dok je spor oko migracija u toku, Fon der Lajen je objavila video na Instagramu — tražeći imena za dva pileta koje je izlegla njena kokoška, Čikeleta.

Uprkos bezbrižnoj objavi, portparol Komisije je rekao za Politiko da Fon der Lajen nastavlja da prati dešavanja širom bloka i da „ostaje u stalnom kontaktu sa svojim timom u Briselu i kolegijumom“.

„Iako je vreme provedeno sa porodicom važno, ona uvek pažljivo prati sva kritična pitanja, ostaje potpuno angažovana i direktno interveniše kad god je potrebno“, dodao je portparol, insistirajući da je predsednica Evropske komisije pažljivo pratila dešavanja u Seuti i bila u „svakodnevnom kontaktu“ sa tri komesara uključena u direktno rešavanje krize.

Portparol je takođe naglasio da Komisija ostaje „u potpunosti operativna“ tokom celog leta, sa „dežurnim komesarima“ imenovanim kako bi se osiguralo da je član Kolegijuma dostupan tokom perioda kada Brisel postaje grad duhova.

Slično tome, neke nacionalne vlade, poput finske, javno objavljuju kada su ministri na letnjim odmorima i koji od njihovih zamenika upravljaju njihovim portfeljima.

„Ono što je važno sa stanovišta upravljanja krizama jeste da nadležni organi mogu brzo da donose odluke, mobilišu potrebne resurse i koordinišu odgovor“, rekao je drugi portparol Komisije.

Ali, čak i kada su na snazi mehanizmi koji osiguravaju da vlade imaju sposobnost da upravljaju dramatičnim situacijama, zvaničnici na odmoru rizikuju da izgledaju ravnodušno tokom kriza.

Ministarka zaštite životne sredine Severne Rajne-Vestfalije Ursula Hajnen-Eser bila je 2022. primorana da podnese ostavku nakon što je otkriveno da je nastavila odmor na Majorci nekoliko dana nakon što su razorne poplave godinu dana ranije usmrtile preko 180 ljudi u zapadnoj Nemačkoj.

Nemačka ministarka za porodicu Ane Špigel takođe je podnela ostavku suočena sa kritikama zbog sličnog četvoronedeljnog odmora u Francuskoj 2013. godine.

Evangelina Petridu, stručnjak za upravljanje krizama i profesor političkih nauka na Univerzitetu Srednje Švedske, rekla je da brojni faktori oblikuju intenzitet reakcije na odsustvo lidera tokom krize.

„Da li opozicija koristi događaj kao oružje, da li je u pitanju većinska ili manjinska vlada i da li postoji institucija za rešavanje krize koja može da odvrati pažnju od pojedinačnog ministra ili javnog zvaničnika, sve to može imati uticaj“, rekla je Ajzele.

Dodala je da je još jedan faktor doba godine.

„Ako su lideri na odmoru, onda je to obično i vreme kada se ne dešava mnogo toga drugog – u Nemačkoj to zovemo ’Somerloh’“, rekla je Ajzele, objašnjavajući da odsustvo vesti može pretvoriti inače rutinsko odsustvo u političku dramu.

Dodala je da, iako je fizičko prisustvo javnog zvaničnika poželjnije, „poverenje se može steći i na daljinu“, ako je javnost na uverena da se situacija rešava kompetentno.

Visoki britanski vojni zvaničnici optužili su bivšeg britanskog premijera Borisa Džonsona za „zanemarivanje dužnosti“ zbog njegove odluke da ode na odmor u Somerset u momentu kada su talibanske snage krenule da zauzmu Kabul u avgustu 2021.

Njegov ministar spoljnih poslova Dominik Rab suočio se sa još većim kritikama jer je ostao na odmoru na Kritu sve do pada avganistanske prestonice, u trenutku kada su britanske snage očajnički pokušavale da evakuišu civile.

Iako je takođe bio na odmoru kada su talibani zauzeli Kabul, francuski predsednik Emanuel Makron nije se suočio sa sličnim osudama. Iz Fort de Breganson, priobalnog utočišta koje tradicionalno koristi šef francuske države, održao je televizijski obraćanje naciji koje je pojačalo percepciju da njegova vlada brine o situaciji i čini sve što može da vrati građane kući.

Strah od reakcija navodi mnoge lidere da otkazuju odmore usred kriznih situacija. Kir Starmer je otkazao porodični odmor u avgustu 2024. godine, dok su se neredi krajnje desnice širili po Engleskoj, a portugalski premijer Luis Montenegro je slično odbio da uzme slobodno vreme dok su požari besneli zemljom prošle godine.

Ali, podaci ukazuju da Evropljani ne očekuju nužno da će njihovi lideri žrtvovati svoje slobodno vreme na prvi znak problema.

Anketa Ipsosa iz jula 2025. godine pokazala je da 46 odsto Britanaca smatra da je važno da premijer uzme slobodno vreme, dok 44 odsto veruje da šef vlade treba da uzme otprilike onoliko slobodnog vremena koliko i prosečan radnik. Više od tri četvrtine, 78 odsto reklo je da je važno da premijer bude lako dostupan dok je odsutan.

Političari na evropskom kontinentu mogu da se suoče sa manjim pritiskom da žrtvuju svoje odmore s obzirom na radnu kulturu u kojoj se slobodno vreme smatra pravom.

Podaci Međunarodne organizacije rada pokazuju da Evropljani imaju pravo na više plaćenog godišnjeg odmora nego radnici u bilo kom drugom delu sveta, a ankete poput godišnjeg istraživanja o uslovima rada u Evropi koje sprovodi Eurofound pokazuju da građani bloka snažno cene ravnotežu između posla i privatnog života.

Iz tog razloga, Ajzele sa Univerziteta u Amsterdamu je rekla da su reakcije na odsustva sa posla tokom praznika obično povezane sa većim problemima imidža.

„Ako lider ima snažnu podršku, onda mu se nepojavljivanje odmah može oprostiti“, rekla je ona.

Ali, ako zvaničnik već ima problema sa popularnošću, „krize su obično glavna situacija za preispitivanje kompetentnosti političkog lidera“.