Od Zapadne Sahare do Kabilije: Diplomatska kriza koja tinja između Pariza i Alžira

Odnosi Alžira i Francuske pali su na najniži nivo još od sticanja alžirske nezavisnosti 1962. godine. Tri ključna sporna pitanja – podrška Pariza Maroku u sukobu oko Zapadne Sahare, proglašenje nezavisnosti Kabilije na teritoriji Francuske te novi alžirski zakon kojim se francuska kolonizacija definiše kao državni zločin – ponovo su aktuelizovala istorijska pitanja i pretvorila ih u ozbiljnu diplomatsku krizu, piše danas Juronjuz Srbija.

Kriza je započela prošle godine kada je francuski predsednik Emanuel Makron zvanično podržao marokanski plan autonomije nad Zapadnom Saharom, izjavivši:

„Njegova sadašnjost i budućnost uklapaju se u okvir marokanske suverenosti“.

Alžir, koji decenijama pruža podršku Frontu Polisario i Saharskoj Arapskoj Demokratskoj Republici, ovo je protumačio kao direktnu provokaciju i povukao ambasadora iz Pariza.

Zapadna Sahara ostaje jedan od poslednjih nerešenih dekolonizacijskih sporova u Africi: Maroko kontroliše veći deo teritorije, dok Polisario drži manji istočni deo iza „marokanskog zida“.

Francuska podrška Maroku dodatno je zaoštrila regionalno rivalstvo između Alžira i Rabata.

Hapšenje Sansala

Još jedan značajan događaj koji je dodatno zaoštrio krizu bilo je hapšenje franko-alžirskog pisca Boualema Sansala u novembru 2024. godine, podseća Juronjuz Srbija.

Sansal, poznati kritičar alžirskog režima, uhapšen je odmah po dolasku na aerodrom u Alžiru zbog izjava u francuskim medijima, u kojima je dovodio u pitanje istorijske granice Alžira, tvrdeći da je Francuska tokom kolonijalne ere dala Alžiru previše teritorije na račun Maroka.

„Kada je Francuska kolonizovala Alžir, ceo zapadni deo je pripadao Maroku [...] Francuska je arbitrarno odlučila da pripoji ceo istočni deo Maroka Alžiru“, rekao je Sansal.

Osuđen je na pet godina zatvora zbog ’podrivanja nacionalnog jedinstva’, što je izazvalo oštre reakcije u Francuskoj. Tek u novembru ove godine, nakon pomilovanja zbog bolesti, Sansal je oslobođen i prebačen u Nemačku.

Pariz slučaj vidi kao simbol represije nad disidentima, dok ga Alžir koristi za optužbe da se Francuska meša u unutrašnja pitanja.

Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kabilije u Parizu

Pokret za samoopredeljenje Kabilije (MAK) predvođen Ferhatom Mehenijem jednostrano je 14. decembra u Parizu proglasio nezavisnost regije Kabilije od Alžira, proglašavajući je Federalnom Republikom Kabilije.

Alžir, koji MAK klasifikuje kao terorističku organizaciju, smatra proglašenje nelegitimnim i simboličnim, bez ikakvog stvarnog efekta na terenu.

Kabilija je geografski i istorijski region u severnom Alžiru, uz obalu Mediteranskog mora, koji naseljavaju Kabili, narod berberskog porekla.

Upravo taj region bio je središte Berberskog proleća (Tafsut), perioda obeleženog brojnim protestima i građanskim akcijama usmerenim na priznavanje berberskog identiteta i jezika u Alžiru.

Usvajanje zakona kojim se francuska kolonizacija proglašava zločinom

Prošle nedelje Skupština Alžira jednoglasno je usvojio zakon kojim se francuska kolonizacija zemlje proglašava zločinom, tražeći izvinjenje i reparacije.

Kako prenosi Gardijan, poslanici, stojeći u sali sa šalovima u bojama nacionalne zastave, uzvikivali su „Živeo Alžir“, aplaudirajući na usvajanje zakona, koji navodi da Francuska snosi „pravnu odgovornost za kolonijalnu prošlost u Alžiru i tragedije koje je izazvala“.

Predsednik alžirskog parlamenta Ibrahim Bugalij, izjavio je za agenciju APS da će glasanje poslati „jasnu poruku, kako unutra tako i spolja, da nacionalno sećanje Alžira nije ni izbrisivo ni predmet pregovora“.

Francuska je, prema izveštaju RFI, usvajanje alžirskog zakona kojim se francuska kolonizacija proglašava „državnim zločinom“ ocenila kao „neprijateljski akt“, ističući da time ugrožava napore za obnavljanje dijaloga u toku tekuće diplomatske krize između dve zemlje.

Iako nema međunarodnu pravnu snagu, ovaj potez se smatra kulminacijom krize u odnosima između Pariza i Alžira.

Pokret za samoopredeljenje Kabilije (MAK) jednostrano je 14. decembra ove godine u Parizu proglasio nezavisnost regije Kabilije od Alžira, proglašavajući je Federalnom Republikom Kabilije, a nakon formalnog proglašenja, Ferhat Meheni, predsednik MAK-a, predstavljen kao predsednik nove republike, održao je govor, nakon čega je intonirana kabilska nacionalna himna, preneo je Juronjuz.

Mond je javio da su, budući da je neizvesnost oko lokacije ceremonije trajala do poslednjeg trenutka, učesnici na manje od dva sata pre početka „ceremonije proglašenja nezavisnosti“, koju je MAK najavio za nedelju, 14. decembar, dobili kratku poruku: „13:30, Salons Hoche, Pariz 8“.

Ceremonija proglašenja desila se „iza zatvorenih vrata“ jer su francuske vlasti zabranile prvobitno planirani javni skup zbog rizika od nereda i narušavanja javnog reda i mira. 

Organizatori su saopštili da su se skupu obratili parlamentarci, lideri udruženja i aktivisti iz Francuske, Kanade, Izraela i Ujedinjenog Kraljevstva, koji su ovakvu objavu ocenili kao „istorijsku“.

Izabrani datum za proglašenje nezavisnosti je simboličan, budući da su Ujedinjene nacije 14. decembra 1960. godine usvojile Deklaraciju o dodeljivanju nezavisnosti kolonijalnim zemljama i narodima.