Završeni razgovori u Istanbulu: Ukrajina i Rusija će razmeniti po 1.000 zarobljenika, Moskva zadovoljna

U Istanbulu su danas posle podne završeni ukrajinsko-ruski razgovori, uz posredovanje turskog šefa diplomatije Hakana Fidana. Ruska i ukrajinska delegacija potvrdile su da je dogovorena razmena po 1.000 ratnih zarobljenika između dve strane. Šef ruske delegacije Vladimir Medinski izjavio je da su zadovoljni rezultatima, kao i da je Moskva spremna da nastavi kontakte, piše RTS.

Šef ruske delegacije za direktne pregovore sa Ukrajinom Vladimir Medinski je saopštio da su pregovori završeni i da je Rusija spremna da nastavi kontakte.

„Ruska delegacija je zadovoljna rezultatom razgovora sa ukrajinskom stranom“, rekao je Medinski, najavljujući da će Rusija i Ukrajina razmeniti po 1.000 zarobljenika.

Istakao je i da su se Moskva i Kijev dogovorili da iznesu svoja viđenja prekida vatre. Medinski je, takođe, rekao i da je Kijev zatražio sastanak lidera dveju zemalja, te da je Rusija to uzela u obzir.

I ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov, nakon završetka razgovora u Istanbulu potvrdio je da su se dve zemlje saglasile da razmene po 1.000 ratnih zarobljenika.

To bi bila najveća razmena zarobljenika između Ukrajine i Rusije u više od tri godine od početka rata, podseća Rojteres.

Dok su u Istanbulu trajali pregovori delegacija Rusije i Ukrajine, u Tirani su evropski lideri razgovarali o ratu u Ukrajini.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, francuski lider Emanuel Makron, nemački kancelar Fridrih Merc, britanski premijer Kir Starmer i poljski premijer Donald Tusk održali su telefonski razgovor sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.

Zelenski je preneo da su sa Trampom razgovarali o sastanku u Istanbulu, te da je Ukrajina spremna da preduzme najbrže moguće korake kako bi donela pravi mir.

„Važno je da svet zauzme čvrst stav. Naš stav — ako Rusi odbiju potpuni i bezuslovni prekid vatre i prekid ubistava, moraju uslediti oštre sankcije. Pritisak na Rusiju mora se održati dok Rusija ne bude spremna da okonča rat“, napisao je Zelenski na društvenoj mreži „X“.

Britanski premijer Kir Starmer je u Tirani pozvao na mir u Ukrajini, optuživši Rusiju da „odugovlači i igra igre“.

„Moramo biti spremni da ispunimo očekivanja jer ako Rusija ne sedne za pregovarački sto, ruski predsednik Vladimir Putin mora da plati cenu”, rekao je Starmer.

Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je u Tirani da Evropa mora da pokaže da je spremna da podrži Ukrajinu, uključujući i vojnim putem.

''Moramo da učinimo više u ovoj oblasti, u diplomatskim naporima, ali moramo biti i veoma jasni u vezi sa našom vojnom podrškom (Ukrajini). Ne bi trebalo da bude sumnje u našu spremnost da nastavimo sa podrškom”, rekao je Merc.

Izrazio je i nadu da su svi evropski lideri spremni da Ukrajini pruže ne samo vojnu, već i političku, ekonomsku i finansijsku podršku.

„Evropski kontinent se suočava sa izazovom kakav nismo videli decenijama, veoma snažnim i brutalnim ratom u Ukrajini. Ovo nije samo rat protiv ove države, što bi samo po sebi bilo strašno i kritično, ovo je nešto što je direktno usmereno protiv celog političkog poretka kontinenta”, ocenio je Merc.

Merc je istakao da je za Evropu važno da održi dobre odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali je pozvao na veću efikasnost u nabavljanju novog oružja za kontitent.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da ruski predsednik Vladimir Putin ne želi da sklopi mir sa Ukrajinom, što je potvrdio time jer nije došao na pregovore u Istanbul.

Prema njenim rečima, pritisak na Rusiju, uključujući i sankcije, mora biti povećan.

„Glavni elementi novog paketa (sankcija) biće, na primer, sankcije za Severni tok 1 i 2, dalje uvrštavanje brodova u 'flotu u senci' i smanjenje gornje granice cene nafte. I još sankcija ruskom finansijskom sektoru”, rekla je Fon der Lajenova.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je u Tirani pozvao Evropu da ohrabri pregovore između Ukrajine i Rusije bez postavljanja uslova, kao i da pokaže interesovanje za patnje Palestinaca u Pojasu Gaze.

Erdogan je, govoreći na samitu Evropske političke zajednice, rekao da Turska radi sve što može po pitanju tekućih rusko-ukrajinskih pregovora u Istanbulu, dodavši da se sastao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Predsednik Volodimir Zelenski ponovio je da je prvi prioritet Ukrajine u razgovorima sa Rusijom u Istanbulu obezbeđivanje bezuslovnog prekida vatre kako bi se stvorila osnova za buduće razgovore o mirovnom sporazumu.

Na sastanku Evropske političke zajednice u Tirani, Zelenski je rekao drugim liderima da je takođe neophodno izgraditi poverenje u pregovaračkom procesu oslobađanjem zarobljenika ili rata i povratkom ukrajinske dece iz Rusije.

„Naš prioritet broj jedan je potpuno, bezuslovni i iskreni prekid vatre. To se mora dogoditi odmah kako bi se zaustavilo ubijanje i stvorila čvrsta osnova za diplomatiju. A ako ruski predstavnici u Istanbulu danas ne mogu ni da se slože sa tim, sa prekidom vatre biće 100 odsto jasno da Putin nastavlja da potkopava diplomatiju”, dodao je Zelenski.

Otvarajući sastanak u Istanbulu, turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan rekao je da je od ključne važnosti da se prekid vatre uspostavi što je pre moguće.

„Svakog dana se gubi sve više života i obe strane moraju iskoristiti priliku koju pružaju ovi razgovori”, istakao je Fidan.

Kako navodi Bi-Bi-Si, nije bilo rukovanja između ruske i ukrajinske delegacije i teško je očekivati da će doći do nekog većeg napretka.

Kako ocenjuje Bi-Bi-Si, i to je korak napred koji barem ima simboličku vrednost.

Ruski i ukrajinski pregovarači sastali su se na prvim direktnim mirovnim pregovorima nakon više od tri godine rata, vodeći razgovore zajedno sa turskom delegacijom, videlo su televizijskom programu uživo.

Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan održao je govor na početku sastanka, što se smatra znakom diplomatskog napretka između strana koje se nisu sastale licem u lice od marta 2022. godine, mesec dana od početka rata.