Rumunska vlada pala nakon glasanja o nepoverenju

Rumunski parlament izglasao je nepoverenje vladi premijera Ilije Boložana, čime su dovedeni u pitanje kreditni rejting države, pristup fondovima Evropske unije i stabilnost nacionalne valute, piše Rojters.

Boložan je predvodio manjinsku proevropsku vladu od kraja aprila, nakon što su Socijaldemokratska partija Rumunije - najveća stranka u parlamentu - zatražili njegovu ostavku, napustili koaliciju i udružili se sa krajnje desničarskom opozicijom kako bi pokrenuli glasanje o nepoverenju, prenosi Rojters.

Predlog za izglasavanje nepoverenja dobio je 281 glas, više od potrebnih 233.

Iako se vanredni izbori ne očekuju, finansijska tržišta strahuju da bi politička nestabilnost mogla da ugrozi smanjenje budžetskog deficita, koji je najveći u EU.

Rumunski lej je već pao na rekordno nizak nivo u odnosu na evro uoči glasanja.

Aktuelna koalicija došla je na vlast pre 10 meseci kako bi obuzdala rast krajnje desnice nakon polarizujućih izbora, ali su sukobi između Boložana i socijaldemokrata eskalirali zbog mera štednje koje su pogodile njihovo biračko telo.

„Može li neko da kaže kako će Rumunija funkcionisati od sutra, imate li plan?“, upitao je Boložan poslanike pre glasanja, dodajući da se državom može upravljati drugačije, uz odgovorno trošenje javnog novca.

Predsednik Nikušor Dan sada bi trebalo da započne konsultacije sa partijama kako bi se formirala nova vlada.

Očekuje se pokušaj obnove proevropske koalicije, eventualno sa novim premijerom iz liberalnog bloka ili tehničkim mandatarom.

Lider socijaldemokrata Sorin Grindeanu poručio je da „postoji život posle glasanja o nepoverenju“ i da žele da zadrže sličnu koaliciju, ali sa drugim premijerom.

Boložan će u međuvremenu ostati vršilac dužnosti premijera sa ograničenim ovlašćenjima dok parlament ne odobri novu vladu.

Rumunija mora da nastavi smanjenje deficita i sprovede reforme kako bi do avgusta obezbedila oko 10 milijardi evra iz evropskog fonda za oporavak i otpornost.

Deficit bi ove godine trebalo da padne na 6,2 odsto BDP-a, sa više od devet odsto u 2024.