SAD obustavljaju obradu viza za 75 zemalja uključujući sve sa Zapadnog Balkana osim Srbije

Stejt department obustavlja obradu imigracionih viza za 75 zemalja, među kojima su sve sa Zapadnog Balkana osim Srbije, u nastojanju da se obračuna sa podnosiocima zahteva za koje se smatra da bi mogli postati javni teret.

Memorandum Stejt departmenta, u koji je Foks njuz imao uvid, nalaže konzularnim službenicima da odbiju vize prema važećem zakonu dok se ne završi pregled procedura provere i selekcije podnosilaca zahteva.

Ova odluka stupa na snagu 21. januara i ostaće na snazi na neodređeno vreme, odnosno kako je navedeno, dok Stejt department ne sprovede ponovnu procenu obrade imigracionih viza.

Na listi onih za koje se obustavlja obrada imigracionih viza sa Zapadnog Balkana su Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo i Severna Makedonija, ali ne i Srbija.

Na listi se nalaze Avganistan, Alžir, Antigva i Barbuda, Jermenija, Azerbejdžan, Bahame, Bangladeš, Barbados, Belorusija, Belize, Butan, Brazil, Burma, Kambodža, Kamerun, Kap verde, Kolumbija, Obala Slonovače, Kuba, Demokratska Republika Kongo, Dominikanska Republika, Egipat, Eritreja, Etiopija, Fidži, Gambija, Gruzija, Gana, Grenada, Gvatemala, Gvineja, Haiti, Iran, Irak, Jamajka, Jordan, Kazahstan, Kuvajt, Kirgistan, Laos, Liban, Liberija, Libija, Moldavija, Mongolija, Maroko, Nepal, Nikaragva, Nigerija, Pakistan, Republika Kongo, Rusija, Ruanda, Sveti Kits i Nevis, Sveta Lucija, Sveti Vinsent i Grenadini, Senegal, Sijera Leone, Somalija, Južni Sudan, Sudan, Sirija, Tanzanija, Tajland, Togo, Tunis, Uganda, Urugvaj, Uzbekistan i Jemen.

Somalija je privukla pojačanu pažnju saveznih zvaničnika nakon velikog skandala sa prevarom u Minesoti, gde su tužioci otkrili masovnu zloupotrebu programa socijalne pomoći finansiranih, a mnogi od umešanih su somalijski državljani ili somalijski Amerikanci.

U novembru je Stejt department uputio uputstvo diplomatsko-konzularnim predstavništvima širom sveta kojima je naloženo da službenici sprovedu nova sveobuhvatna pravila provere u skladu sa takozvanom odredbom o „javnom teretu“ Zakona o imigraciji.

Smernice nalažu konzularnim službenicima da odbiju vize podnosiocima zahteva za koje se smatra da će koristiti socijalnu pomoć, uzimajući u obzir širok spektar faktora, uključujući zdravlje, starost, znanje engleskog jezika, finansije, pa čak i potencijalnu potrebu za dugoročnom medicinskom negom.

Stariji ili gojazni podnosioci zahteva mogli bi biti odbijeni, zajedno sa onima koji su ranije koristili državnu novčanu pomoć ili institucionalizaciju.

„Stejt department će iskoristiti svoja dugogodišnja ovlašćenja da smatra nepodobnim potencijalne imigrante koji bi postali javni teret za Sjedinjene Države i iskoristili velikodušnost američkog naroda“, rekao je portparol Stejt departmenta Tomi Pigot u saopštenju.

Iako odredba o javnom teretu postoji decenijama, sprovođenje se značajno razlikuje među administracijama, a konzularnim službenicima je u prošlosti dato široko diskreciono pravo u primeni standarda.

Izuzeci od nove obustave obrade biće „veoma ograničeni“ i dozvoljeni samo nakon što podnosilac zahteva reši razmatranja javnog tereta.

Zakon o imigraciji i državljanstvu je dugo dozvoljavao konzularnim službenicima da smatraju podnosioce zahteva neprihvatljivim na osnovu javnog troška, ali je predsednik Donald Tramp 2019. godine proširio definiciju kako bi obuhvatio širi spektar javnih davanja.

To proširenje je osporeno na sudu, a delovi su na kraju blokirani pre nego što ih je Bajdenova administracija poništila.