Zvaničnik Bele kuće: Zbog napetosti oko Natoa, Tramp razmatra povlačenje dela američkih trupa iz Evrope

Američki predsednik Donald Tramp, uznemiren zbog neuspeha saveznika u Natou da pomognu u obezbeđivanju Ormuskog moreuza i ljut što njegovi planovi za preuzimanje Grenlanda nisu napredovali, razgovarao je sa savetnicima o mogućnosti povlačenja dela američkih trupa iz Evrope, preneo je Rojters pozivajući se na neimenovanog visokog zvaničnika Bele kuće.

„Nije doneta nikakva odluka, a Bela kuća nije naložila Pentagonu da izradi konkretne planove za smanjenje broja trupa na kontinentu“, rekao je za Rojters zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman.

Ali, kako Rojters piše, razgovori naglašavaju koliko su se odnosi između Vašingtona i njegovih evropskih saveznika u Natou pogoršali poslednjih meseci. Takođe, sugerišu da jučerašnja poseta generalnog sekretara Natoa Marka Rutea Beloj kući nije uspela značajno da poboljša transatlantske odnose, koji su verovatno na najnižoj tački od osnivanja Natoa 1949. godine.

Bela kuća je saopštila da Tramp razmatra potpuno povlačenje iz saveza. Uklanjanje trupa iz Evrope bi omogućilo Trampu da dramatično smanji bezbednosne obaveze Vašingtona na kontinentu, bez formalnog povlačenja, što bi bio potez koji bi testirao ustavni zakon.

SAD trenutno imaju više od 80.000 vojnika u Evropi i igraju centralnu ulogu u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi od Drugog svetskog rata. Više od 30.000 tih vojnika nalazi se u Nemačkoj, a značajan broj je stacioniran i u Italiji, Ujedinjenom Kraljevstvu i Španiji.

Zvaničnik Bele kuće nije rekao koje zemlje bi mogle biti pogođene niti koliko bi vojnika na kraju moglo biti povučeno ako Tramp odluči da nastavi sa tom idejom.

Upitan za komentar, portparol Natoa je uputio Rojters na Ruteov intervju za Si-En-En u kojem je rekao da razume Trampove frustracije savezom, ali da je „velika većina evropskih zemalja“ bila od pomoći ratnim naporima Vašingtona u Iranu.

Nakon Ruteovog sastanka sa Trampom, generalni sekretar Natoa je rekao evropskim vladama da Tramp želi konkretne obaveze kako bi pomogao u obezbeđivanju Ormuskog moreuza u roku od nekoliko dana, izvestio je Rojters ranije.

Iako Tramp dugo ima burne odnose sa Natom - godinama optužujući evropske prestonice da štede na vojnim izdacima - poslednja tri meseca su bila posebno teška.

U januaru je Tramp izazvao transatlantsku krizu kada je obnovio dugogodišnje pretnje aneksijom Grenlanda, prekomorske teritorije Danske. Od izbijanja rata sa Iranom 28. februara, izrazio je duboko razočaranje što saveznici NATO-a nisu ponudili pomoć u ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza, vitalne rute za globalno snabdevanje energijom koja je ostala uglavnom zatvorena uprkos krhkom primirju objavljenom ove nedelje.

Diplomate Natoa su ranije rekle da SAD nisu jasno stavile do znanja da li očekuju da će bilo kakva misija u Ormuskom moreuzu početi tokom ili nakon sukoba, a takođe su rekle da SAD nisu precizirale koje konkretne sposobnosti očekuju od svake zemlje Natoa.

Volstrit žurnal je u sredu objavio da visoki zvaničnici administracije razgovaraju o premeštanju trupa stacioniranih u Evropi iz zemalja čiji su lideri kritikovali američko-izraelski rat protiv Irana i u evropske zemlje čiji su lideri bili podrška.

Zvaničnik Bele kuće rekao je Rojtersu da je Tramp posebno razgovarao o vraćanju trupa u SAD, umesto o njihovom premeštanju u druge strane zemlje.

Zvaničnik je rekao i da je Tramp posebno iritiran onim što doživljava kao pokušaje Evrope da odbaci njegove pokušaje da stekne Grenland.

Nakon sastanka sa Ruteom u Švajcarskoj u januaru, Tramp je nagovestio da je na vidiku sporazum o okončanju spora oko danske teritorije. Do takvog sporazuma nije došlo.

„On je posebno tražio od Natoa da smisli plan kada smo bili u Davosu, a oni to nekako ne shvataju ozbiljno“, rekao je zvaničnik.