Da li će Evropska politička zajednica ispuniti očekivanja balkanskih naroda?

Dok zemlje Zapadnog Balkana sanjaju o ulasku u EU, što je obećano pre skoro 20 godina, njihovi narodi izražavaju sumnju da će nova struktura, Evropska politička zajednica, iz koje je Rusija isključena, ispuniti njihova očekivanja, navodi se u analizi francuskog Figaroa, koju je preneo portal Telma.

U analizi se postavlja pitanje da li će ova Evropska politička zajednica, pokrenuta 6. oktobra u Pragu, ubrzati integraciju naroda Zapadnog Balkana ili će to biti lista čekanja za region koji je "umoran od nemogućnosti ulaska u EU", a što, navodi se, priželjkuju Kina, Rusija i Turska.

Iako je predsednik Emanuel Makron u svojoj "strazburškoj zakletvi" pred Evropskim parlamentom, 9. maja 2022. godine, uveravao da je "za Zapadni Balkan put već utaban" kada se radi o pristupanju, u ovim zemljama i dalje vladaju nejasnoće.

Strah da ostane na pragu EU još najmanje deceniju razumljiv je s obzirom na to da je evropski horizont bio ponuđen regionu pre skoro 20 godina, tokom Evropskog saveta u Solunu 21. juna 2003. godine, a od tada su samo Hrvatska i Bugarska postale članice EU, podseća "Figaro".

Kako se navodi za javnost Balkana Evropska politička zajednica nije jasan projekat - Albanija i Crna Gora je pozdravljaju videći u njoj platformu za razmenu ideja, dok se na Kosovu jedva pominje.

"U Bosni i Hercegovini inercija i podele su takve da prevladava skepticizam, dodaje zapadni diplomata stacioniran u Sarajevu. Premijer Makedonije Dimitar Kovačevski pozdravlja inicijativu EPZ, ali insistira da ona "ne treba i ne sme da zameni punopravno članstvo u EU. Što se tiče Srbije, predsednik Aleksandar Vučić je potvrdio da će to 'biti možda najvažniji i najzanimljiviji dan u poslednjih 10 godina, jer ćemo znati kakva će biti arhitektura Evrope i šta Srbiju čeka' ", navodi francuski list u analizi.

Srbija je, navodi se, kao jedina evropska zemlja koja nije ispoštovala režim sankcija Rusiji, koja je potpisala plan za konsultacije sa ministarstvima spoljnih poslova za naredne dve godine, svesna da će svoju izbalansiranu poziciju teško održati.

"Preliminarni izveštaj Evropskog parlamenta o strategiji proširenja EU, o kojem će se raspravljati, uslovljava nastavak pristupnih pregovora i otvaranje novih poglavlja sa usvajanjem sankcija Rusiji i potpunom poštovanju spoljne i bezbednosne politike EU", navodi se u analizi.