Eksproprijacija za militarizaciju: Rasprave zakasnele, pitanja bez odgovora, po pravdu na sud

Ni nakon održane dve javne rasprave, prvo u Leposaviću, a zatim i u Zubinom Potoku, meštani nisu uspeli da saznaju koja je svrha eksproprijacije zemljišta koju sprovodi kosovska vlada, odlukom koja bez jasnog objašnjenja oduzima vrednu imovinu privatnih vlasnika i društvenih preduzeća. Vlasnici imanja odlučni su da brane svoja prava i čvrsto stoje iza tužbe koju su uputili Osnovnom i Vrhovnom sudu u Prištini.

Vlasnici imanja, koji su se u Drenu kod Leposavića našli u čudu kada su u blizini njihovih kuća začuli vozila teške mehanizacije u pratni specijalaca iz Kosovske policije, brzo su se organizovali i stali ispred mašina, a u pomoć su pozvoli i gradonačelnika u ostavci Zorana Todića.

Upravo tog jutra građani su prvi i jedini put čuli šta će biti izgrađeno na njihovim imanjima i to od potpukovnika Kosovske policije Vetona Eljšanija, koji je i koordinator čitave ove akcije.

"Ovo će biti granična policijska stanica. Danas smo pričali sa meštanima i ono što smo znali mi smo im preneli. Žale se da i deo pravoslavng groblja spada u odluku o ekspoprijaciji, ali to je tehnička greška, i tokom radova ćemo videti šta možemo da uradimo po tom pitanju. Naređenja su naređenja i mi poštujemo odluku Vlade“, rekao je tada Eljšani.

U opštini Leposavić reč je o 13 parcela koje su u privatnoj svojini i šest parcela u društvenoj svojini. Njihovi vlasnici i meštani sela Dren i zaseoka Zaselje, Mekiniće i Kratina protestuju skoro mesec dana jer se ne slažu sa odlukama i porukom da se radi o izgradnji "objekta od javnog interesa".

Radimir Jovanović iz sela Mekiniće za Kosovo onlajn kaže da je osam hektara njegove i zemlje njegove braće pod eksproprijacijom, a da ih o tome niko nije obavestio.

“Ovo nam je dedovina. Ovo nije eksproprijacija, ovo je uzurpacija. Nismo ništa znali, niko nas nije obavestio, samo je jednog dana počelo da se trese brdo i mašine su stigle i počele da rade, bili smo iznenađeni. Gospoda iz Prištine ne znaju šta da nam kažu, pominju optički kabl, pa onda put sa trotoarom, pa rasveta. U suštini niko nije znao da nam kaže šta tu planiraju da grade. Mi ostajemo ovde i čekamo, oni su na potezu. Njihov jedini interes je da nas odavde proteraju i sa Mitrovicom završavaju lako. Mi odavde ne idemo, ostajemo, to može da čuje i Kurti i onaj ko dođe posle njega”, odlučan je Jovanović.

Uzalud su se meštani Drena I ostalih zaselaka bunili I od delegacije iz Prištine tražili odgovore čemu eksproprijacija I šta će biti građeno na njihovim imanjima. Od Afrima Muratija koji je predvodio delegaciju Prištine čuli su se samo primeri o ranijim eksproprijacijama na Kosovu s ajasnim akcentom da su na mestima ranijih eksproprijacija graženi putevi, ambulante, škole, što za lokacije na sevru nije mogao da kaže osim da se radi na izgradnji I proširenju puta I infrastrukture.

Pravnik u opštini Leposavić Mladen Ćiprijanović rekao da su meštani preko svog advokata predali tužbu i da ne osustaju od svojih namera.

 “Nismo mnogo toga čuli od njih na debatama koje su organizovane u prethodnom periodu, i dalje je sve nejasno, ono što stoji u odluci jeste da se gradi infrastrukturni objekat od javnog značaja, nije detaljno obrazloženo o kom se objektu radi, nismo dobili jasne informacije. Oni tvrde da se gradi put, međuopštinski, opštinski i put prema nekom selu, međutim to u odluci nije navedeno. Održavanjem javne rasprave pokušavaju da prikriju ono što je nezakonito sprovedeno već ranije i već odrađeno. Samo kad pogledamo redosled odluka koje se donose jasno je da se ne postupa po zakonu. Početkom februara su donete dve odluke koje su jedna drugoj protivrečne, to je odluka o pripremnim radovima i odluka o prihvatanju zahteva za eksproprijaciju. Pripremni radovi su ono što se sprovosi na samom početku pre nego što se postupak pokrene a na istoj sednici je doneta odluka da se zahtev prihvata. Takođe odluke o utvrđivanju javnog interesa donete su još prošle godine, dve u avgustu, jedna u decembru  i još jedna u januaru”, ističe on.

U Leposaviću je planirana eksproprijacija oko 83 hektara zemljišta dok je u susednoj opštini Zubin Potok planom eksproprijacije obuhvaćeno vise od 50 hektara zemljišta. Za razliku od Leposavića u Zubinom Potoku je baza uveliko izgrađena kao I putna infrastruktura koja vodi, iz pravca opštine Istok do same baze, u kojoj su već smešteni specijalci iz Prištine, kao I od baze do administrativnog prelaza Brnjak.

Na javnoj raspravi koja je održana u Zubinom Potoku meštani Ibarskog Kolašina mogli su da čuju reprizu onoga što su advokati i mediji saznali od Afrima Muratija u Leposaviću, sai tamošnje javne rasprave sedam dana ranije.

Advokat Nebojša Vlajić, zastupnik meštana koji su podneli tužbe zbog eksproprijacije u Zubinom Potoku, očekivao je da će se Murati bolje spremiti i da će građanima odgovoriti na pitanja.

“Vi u Leposaviću niste imali odgovor na jedno najjednostavnije pitanje, nemate ga ni sad. Šta hoćete da gradite? Vi to znate, ali imate naređenje vlade da ne kažete, šta nam pričate o ekonomskoj razmeni? Da nećete fabriku da pravite u Jasenoviku? Svi znamo šta ćete praviti, a vi nećete da kažete. Vi ste već i napravili to. Čemu služi javna rasprava? Vi ste oduzeli zemlju i sagrdili vojnu ili policijsku bazu, svejedno. To se nekad zvalo kasarna. Napravili ste kasarnu, a sada ste napravili javnu raspravu. Što nam ne citirate zakon koji kaže da javna rasprava treba da prethodi tome?”, rekao je Vlajić dok je navodio mnoga pitanja koja su brinula građane, ali bez odgovora i uz osmeh Afrima Muratija.

Nebojša Pantelić iz Zubinog Potoka je objasnio da on kao I njegov brat  zajedno sa porodicom I komšijama želi da ostane da živi na svom ognjištu.

“Ko je vama dozvolio I ko vam je rekao da kopate našu imovinu ? Mogu da vam poručim d amožete da kopate I radite šta hoćete, oterati na sodavde nećete, prekopali ste nam put I u tim rupama palite vatre. Kako vas nije sramota? Mi nismo mali I nismo glupi možemo da vam kažemo da od toga nema ništa, ja da dam neću,nema tih para. Ne radi se o tome što sam ja Srbin ti Albanac, ja ovde kuću imam ovde živimi svoje imanje čuvam. Na ovom imanju sam odlučio da pravim štalu ja sam sada blokiran da dođem tamo do te parcele.Odgovorite mi šta vi ovde tražite?”, rekao je Vučetić.

Nakon završetka javnih rasprava građani su ostali sami sa svojim pitanjima i bez odgovora, advokati su im rekli da su sudovi i tužbe sledeća instance i da se od ovakvih rasprava ne može očekivati da će se čuti glas naroda, jer se videlo da delegacija iz Prištine nije došla da građane umiri i da ih sasluša već da bi ispunila formu i zakonski zakasnelu proceduru usled pritiska međunarodnih predstavnika.

Građani kojima je oteta imovina upravo od međunarodnih predstavnika, ambasadora Kvinte i faktora koji mogu uticati na Prištinu očekuju da će zaustaviti prištinske vlasti i Aljbina Kurtija u, kako su naveli, vojno-policijskom pohodu i totalnoj militarizaciji severa Kosova, koja će nesumnjivo uslediti ukoliko ostane odluka da se zemlja oduzme i na njoj izgrade policijske i vojne baze.