Analitičari: Članstvo Kosova u Natou i pregovori sa EU, pre jednostrane implementacije sporazuma

Tri garancije koje je predsednica Vjosa Osmani zatražila u zamenu za jednostrano sprovođenje sporazuma sa Srbijom, prema mišljenju političkih stručnjaka, trebalo bi da obuhvataju članstvo u Natou, otvaranje pregovora za članstvo u EU, kao i priznanje od pet članica država bloka, piše Koha.

Ocenjuju da ne bi trebalo biti implementacije člana sporazuma o osnivanju ZSO, a da Kosovo ne postane deo Natoa.

Poznavaoci političkih tema ocenili su u subotu da bi neposredno članstvo u Natou, otvaranje pregovora sa Evropskom unijom i priznanje od strane EU petorke, opravdalo jednostrano sprovođenje osnovnog sporazuma sa Srbijom, kako je Osmani predložila.

Profesor političkih nauka Dorajet Imeri rekao je da bi Kosovo tu obavezu moglo da dobije samo ako postoji direktna garancija za realizaciju tri zahteva.

„To bi značilo članstvo Kosova uz ubrzanu i standardnu ​​proceduru u odnosu na Nato, što bi se smatralo zaključkom garancije bezbednosti Kosova, otvaranje pregovora sa Evropskom unijom i eventualno kroz brzu i standardnu ​​proceduru i, na kraju, što je veoma važno, da imamo kompletno priznanje od strane svih članica Evropske unije”, rekao je Imeri.

Prema njegovim rečima, jednostrana primena, pored ispunjenja ovih uslova, umanjila bi značaj primene sporazuma i od strane Srbije.

„Na ovaj način bi se krajnje relativizovao značaj koji Srbija ima u svom priznanju u odnosu na Kosovo. I, na ovaj način, to bi značilo da bi granica Kosova sa Srbijom bila i granica Natoa sa Srbijom”, kaže on.

Osmani je juče ostavila otvorenu mogućnost da Kosovo jednostrano implementira Briselski osnovni sporazum i Ohridski aneks, u slučaju da postoji garancija međunarodne zajednice da će zauzvrat imati koristi od novog priznanja i članstva u međunarodnim organizacijama.

Međutim, naglasila je da do sada nije bilo konkretnog odgovora na ovaj njen stav, koji je prenošen međunarodnoj zajednici.

“To je samo moj stav, ne nužno stav drugih institucija. Rekla sam, radi se o načinima koje smo koristili 2007-2008. Kada Srbija to nije sprovela, mi smo to imali uz dogovor sa partnerima i saveznicima, iako je Kosovo jednostrano primenilo Ahtisarijev paket, ono što je dobilo je nezavisnost, priznanje, članstvo u međunarodnim organizacijama. Ako su međunarodni partneri zainteresovani da sednemo sa njima i da je primena sporazuma sa strane Kosova povezana sa međunarodnom podrškom, bezbednosnim garancijama, priznanjem i članstvom u međunarodnim organizacijama, to je nova situacija”, naglasila je Osmani.

Vlada Kosova nije dala odgovor da li će u zamenu za tri garancije koje je predsednica tražila prihvatiti jednostrano sprovođenje sporazuma.

U okviru osnovnog sporazuma sa Srbijom uključeno je i osnivanje Zajednice srpskih opština.

Bivši glavni pregovarač Kosova u dijalogu Edita Tahiri kritikuje predlog predsednice koja nije precizirala svoje zahteve, jer kaže da primena osnovnog sporazuma ima za posledicu formiranje ZSO.

„Jednostrano sprovođenje Asocijacije, koju je Osmani izbegla govoreći uopšteno o obavezama Kosova u vezi sa sprovođenjem, ne bi trebalo da se vrši uz opšte garancije međunarodnih bezbednosnih partnera, već je potrebna jasnoća, priznanje ili članstvo u međunarodnim organizacijama“, kaže ona.

Prema njenim rečima, samo članstvo u Natou je garancija za formiranje ZSO.

„Kosovo, naime Vlada Kosova treba da zatraži članstvo Kosova u Natou u zamenu da Kosovo implementira Asocijaciju bez izvršnih ovlašćenja i u skladu sa Ustavom Kosova i tek nakon što Ustavni sud donese pozitivnu odluku o nacrtu Asocijacije“ , kaže Tahiri.

Međutim, bivša ambasadorka Silja Ukšini, koja se slaže da ZSO treba formirati samo u zamenu za članstvo u međunarodnim organizacijama Natoa, izražava pesimizam da EU može ponuditi garancije koje je predsednica tražila.

„Iz dosadašnje prakse dijaloga i iz diskursa EU u aktuelnom dijalogu, a posebno nakon priznavanja pasoša države Srbije kao važećih pasoša za teritoriju Kosova, koja se pominje kao integralna teritorija srpske države i nakon zahteva za vraćanje srpske valute na teritoriju naše Republike, a posebno nakon nervoznog i ljubomornog ponašanja, nakon priznanja Kosova od strane Izraela, ne verujem da je EU spremna da da takve garancije”, rekao je Ukšini.