Kuda vode briselski sastanci Beograda i Prištine?

Najnovija runda dijaloga Beograda i Prištine na nivou glavnih pregovarača, koja se danas održava u Briselu, pokazaće da li se dve strane po pitanju realizacije Zajednice srpskih opština pomeraju u pozitivnom smeru, što je glavni uslov daljih razgovora, a sagovornici Kosovo onlajna kažu da će se pritisci posrednika sa Zapada verovatno dodatno pojačati.

Na pitanje može li se u ovom trenutku proceniti u kom pravcu će ići dijalog Beograda i Prištine, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu dr Aleksandar Mitić konstatuje da je dijalog u blokadi, kao i svaki put kada bi Priština trebalo da učini makar i jedan korak napred u odstupanju od maksimalističkih zahteva.

"To je postala normalna praksa i taktika Prištine. Ne damo ništa i čekamo da Zapad još snažnije pritisne Beograd“, primećuje Mitić u izjavi za Kosovo onlajn.

Iz toga zaključuje da će biti teško odblokirati proces u uslovima u kojima Zapad nema nameru da pritisne Prištinu da ispuni najelementarnije obaveze. 

"Strateški, Zapad ima dva cilja. Prvi je da Srbija odustane od Kosova i Metohije s perspektivom priznanja ’jednostranog proglašenje nezavisnosti’. Drugi cilj je da veze Beograda i Srba na Kosovu i Metohiji budu što labavije. Stoga Zapadu i odgovara da Priština svojim maksimalističkim stavom urušava bilo kakvu smislenost Zajednice srpskih opština“, ističe Mitić.

Zapitao je i zašto bi Priština pristajala na bilo šta što joj ne odgovara, kada se konstatno nagrađuje od posrednika u dijaloga, a to su države članice Evropske unije, navodeći kao primer događaje iz samo nekoliko poslednjih nedelja – glasanje u Savetu Evrope, viznu liberalizaciju EU, te legitimizaciju “kontejnerskih izbora” na severu.

Prema njegovim rečima, isključivu odgovornost za ovakvu situaciju, odnosno blokadu procesa, ima, kako kaže - nekompetentan i pristrasan posrednik u dijalogu - Evropska unija.

"Nelogično je i učešće Beograda u procesu čiji je negativan ishod po srpske interese unapred vidljiv. Ovaj proces je postavljen na pogrešnim premisama, na kršenju međunarodnog prava, na dvostrukim standardima i na jednostranim ultimatumima. Samim tim neće dovesti do srećnog ishoda“, uveren je Mitić.

Na pitanje da li se mogu očekivati novi pritisci na Beograd da ispuni obaveze i popuštanje Prištini u vezi sa njenim obavezama, Mitić odgovara – "apsolutno, jer je to matrica koja za Zapad i za Prištinu daje rezultate i oni od toga neće odustati".

"Albanci nisu spremni na ispunjenje bilo kakve odredbe kojom bi bila formirana ZSO sa izvršnim ovlašćenjima, onako kako je to predviđeno i dogovoreno. Za to imaju apsolutnu podršku Zapada. Nemci su već godinama najotvoreniji podržavaoci Aljbina Kurtija. Amerikanci igraju dvostruku igru. S jedne strane, javno navodno pritiskaju Kurtija, a suštinski čine sve da on uspe u svojim namerama i da se Srbi i Beograd nateraju uza zid. Administracija EU služi da sve uvije u ’oblandu liberalne demokratije i evropskih vrednosti’“, rekao je Mitić.

Kada je reč o daljem pravcu u kojem će se odvijati dijalog, novinar Boško Jakšić kaže za Kosovo onlajn da svi znaci ukazuju da će se nastaviti u pravcu "uterivanja Beograda i Prištine u tor“.

Ocenjuje i da posrednici, Evropljani, a pre svega Amerikanci, ne pokazuju nikakve znake da su spremni za bilo kakvu vrstu tolerancije, odugovlačenja, nalaženja opravdanja i stvaranja ambijenta za nove incidente.

"Po onome što je moglo da se zaključi na osnovu evropskog plana, njegove odrednice su koliko politički precizno definisane, toliko su i vremenski jasno ograničene, i propraćene jasnim sankcijama i jednoj i drugoj strani ukoliko se toga ne budu pridržavali. Mi smo sada imali u jednom kraćem periodu posle Ohrida, imali pokušaje u kojima su prednjačili Priština i Kurti, da se neke stvari miniraju na Mapi puta, ali čini mi se da to nema nikakve šanse da uspe“, rekao je Jakšić.

Mišljenja je da je Beogradu najpametnije da u takvoj situaciji samo ćuti i posmatra kako će se i kada zapad "obračunati“ sa Kurtijem, odnosno kako će ga primorati da prihvati ono što je potpisano 2013. i ono što je prihvaćeno i u Briselu i Ohridu.

Jakšić kaže da Zapad ne želi da dozvoli ni Kurtiju ni Vučiću da komanduju procesom, već da oni određuju o čemu će se prvo razgovarati, na koji način. On vidi kao grešku bojkot izbora u četiri opštine na severu.

"Sada je situacija ’pata karta’, ali činjenica je da to Zapad ne želi da toleriše, da nema više prostora za odugovlačenje. Tako da možemo da očekujemo da se pregovarački proces intenzivira, da se pritisci i na jednu i na drugu stranu pojačaju, jer je Amerikancima stalo da se neke stvari završe koliko ove ili početkom sledeće godine, zato što je jasno da Kosovo ne može da bude ovakav prioritet, zbog izbora u SAD sledeće godine. Tako da glavna dinamika pripada Amerikancima, a ne Evropljanima, poslovično sklonim nekoj vrsti političke letargije“, ukazuje Jakšić.

Na pitanje da li to znači da će Amerikanci pritisnuti Kurtija da ispuni obaveze, Jakšić odgovara da se i do sada, od SAD i EU čulo da se ZSO ne dovodi u pitanje i da ona mora da bude ispunjena, ali da je nejasno da li će to biti u formi definisanoj Briselskim sporazumom iz 2013. godine, ili onako kako je Derek Šole u jednom trenutku rekao, u skladu sa Ustavom Kosova.

Time se, dodaje, otvara nov prostor za pregovore u kojima će originalna varijanta biti korigovana, uz napomenu da je i sam original sporazuma dualne prirode. 

"Vučić očekuje da bude bez pogovora prihvaćeno ono što je potpisano, a čini mi se da to neće ići tako, ali i da će Kurti isto tako biti prisiljen da prihvati, jer on na kocku stavlja spostvenu političku budućnost. Jednom je već video kako su ga Amerikanci brzo i efikasno sklonili sa premijerskog mesta“, podseća Jakšić.

Dodaje i da su neki Kurtijevi potezi "suviše kockarski“, nelogični i van rezona, za situaciju u kojoj se on nalazi.

"Ali, to je njegov izbor. A, mislim da njegov lični izbor ne može bitno da utiče na proces pregovaranja. Setimo se da je, ne jednom, rečeno, da će Zajednice srpskih opština biti sa Kurtijem ili bez njega“, zaključio je Jakšić.