Mnogo zahteva, a malo vremena da se Nacrt statuta ZSO uputi Ustavnom sudu

Slanje Nacrta statuta Zajednice srpskih opština Ustavnom sudu Kosova godinama izaziva rasprave i zabrinutost na političkoj i pravnoj sceni Kosova. Nacrt, koji je deo sporazuma za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, naišao je na primedbe i nejasnoće u pogledu načina njegovog sprovođenja u praksi. Zajednica srpskih opština, kao struktura koja ima za cilj saradnju između srpskih opština, pokrenula je debate o ovlašćenjima koje će imati i uticaju koji može imati na teritorijalni integritet Kosova, piše Front onlajn.

U trenutku kada je zabrinutost za političku stabilnost i bezbednost na severu Kosova velika, slanje ovog nacrta Ustavnom sudu smatra se potpuno neophodnim korakom da se ispita da li je ovaj dokument u skladu sa Ustavom Kosova i međunarodnim zakonima.

Ambasadori Kvinte su zatražili da se ovaj proces razvije, dodajući pritisak za brzo i trajno rješenje. Naglasili su da Nacrt Statuta ZSO treba uputiti Ustavnom sudu, kako bi se osiguralo da ovaj dokument bude u skladu sa zakonskim i ustavnim normama Kosova.

Ambasador Nemačke na Kosovu Jern Rode naložio je da se nacrt statuta ZSO uputi Ustavnom sudu.

„To je naš nacrt. Mi smo to predstavili, pošto nijedna vlada na Kosovu od 2015. godine nije uradila ništa da se ovo pomeri, iako je to zakonska obaveza. Tako su eminentni evropski stručnjaci sastavili tekst, koji je Vlada Kosova zapravo prihvatila i o tome je bilo komentara u javnosti. Stoga smo rekli da ako postoje sumnje, pošaljite to Ustavnom sudu”, rekao je.

Ali uprkos zahtevu i stalnom ponavljanju zapadnih saveznika, slanje nacrta statuta Ustavnom sudu izgleda veoma teško u okviru ovog mandata vlasti.

Poslanik Samoopredeljenja Haljilj Tači je naglasio da Kosovo ima puna prava i mogućnosti da izradi bilo koji nacrt za bilo koju asocijaciju koja se može stvoriti, definišući to kao dužnost institucija.

„Kosovo svakako ima svoje institucije, za bilo kakvu izradu, za svaki mogući nacrt bilo kog udruženja. Premijer je rekao i da Kosovo odlučuje samo za sebe jer je međunarodno priznata nezavisna država i naravno udruženje, ta tema je izazvala veliku buku”, kaže on.

Naglasio je „da bi ZSObila u suprotnosti sa Ustavom Kosova, koji predviđa multietničku državu”.

„Stvaranje etničkog udruženja bi bilo protivno ovom principu, jer Kosovo ima državu koja se sastoji od više etničkih grupa i nema logike da se stvara udruženje zasnovano na samo jednoj etničkoj pripadnosti. Ja lično smatram da je takvo udruženje, etničko, u suprotnosti sa Ustavom Kosova, koji kaže da je Kosovo multietnička država i dokle god imamo multietničku državu, nema logike da se stvara asocijacija. etnička”, naglašava Tači.

Ističe da nijedno etničko udruženje nema šanse da se obrati Ustavnom sudu, jer bi to bilo u suprotnosti sa Ustavom, koji podržava princip suživota između različitih zajednica na Kosovu.

„Nema šanse da bilo koje etničko udruženje ide pred Ustavni sud, sve dok imamo multietničku državu, tako da se od početka sukobljavamo sa Ustavom, tražeći multietničku državu”, rekao je on.

Bivši predsednik Ustavnog suda Kadri Krieziu ističe da je osnivanje Asocijacije, zadatak koji je proizašao iz sporazuma između Kosova i Srbije.

On je dodao da je Udruženje jedan od 49 potpisanih ugovora sa Srbijom, gde su neki od njih dobili odgovarajući epilog, dok je ovaj projekat još u toku.

„Asocijacija je jedan od 49 potpisanih sporazuma sa Srbijom, a neki sporazumi su dobili epilog. Udruženje je isključiva dužnost jer Srbija nema nikakvu dužnost prema meni, Kosovo ima zakonsku obavezu da stvori udruženje srpske manjinske zajednice, to je zakonom ustanovljeno”, kaže on.

Bivši šef Ustavnog suda ističe da su to zadaci koji prelaze na Skupštinu i da Vlada ima odgovornost da ih sprovodi.

„Ove dužnosti, ovi zakoni koji se donose u Skupštini, Vlada ima ustavnu dužnost da ih sprovodi”, kaže on.

On je pojasnio i da nije samo ovaj zakon ono što zahteva primenu, već i drugi akt - Statut, za koji Vlada ima zakonsku i ustavnu obavezu da ga uputi na razmatranje Vrhovnom sudu.

Ustavni sud, prema njegovim rečima, ima ovlašćenja da ispita nacrt statuta i oceni da li je u skladu sa Ustavom Kosova.

„U ovom procesu, Sud ima mogućnost da odbaci nacrt statuta u cijelosti ili djelimično, ili da da preporuke za izmjene, osiguravajući da svaka takva odluka bude u skladu sa najvišim zakonom zemlje. Ovaj zakon nije jedini mjerodavni zakon, postoji i drugi akt, koji se zove statut, koji vlada ima obavezu da implementira, zakonska i ustavna dužnost da, slanjem ga Ustavnom sudu i Ustavnom sudu, izvrši pravosudni sistem je ravnopravan organ sa izvršnom vlašću, tako da odgovornost Vlade prelazi na drugu vlast, za koju je obavezan Ustavni sud da vidi da li je ovaj projekat u skladu sa Ustavom Kosova, ima istu ovlasti kao u cijelosti, djelimično ili sa datim preporukama”, rekao je Krieziu.

Politički analitičar Arton Demhasaj sumnja u mogućnost da ovaj nacrt statuta Zajednice srpskih opština bude upućen na razmatranje Ustavnom sudu, ističući da su šanse da ova Vlada dostavi nacrt Ustavnom sudu su minimalne, čak i on je procijenio da možda uopće ne postoje.

„Šanse da je ova Vlada poslala nacrt statuta Ustavnom sudu su minimalne, nemojte mi reći da ih uopšte nema”, naveo je on.

Prema njegovim rečima, Vlada Kosova je imala priliku i vreme da preduzme ovaj korak u prethodnim periodima, posebno u vreme kada je zahtev međunarodnih partnera mogao da omogući članstvo Kosova u Savetu Evrope. Međutim, naglašava da su političke igre i kalkulacije blokirale ovu mogućnost, izgubivši šansu da Kosovo postane deo Saveta Evrope.

„Ova Vlada je imala zamaha, imala je vremena, a da ne govorimo o vremenu kada su je tražili međunarodni partneri da je Kosovo moglo postati dio Saveta Evrope, ali političke igre i političke kalkulacije su tu šansu izgubile i danas Kosovo je van Saveta Evrope i čeka me sada kada je nacrt poslat Ustavnom sudu bez ikakve koristi, šanse su minimalne”, rekao je on.

Demhasaj dodaje da je Kosovo trenutno u periodu predizborne kampanje i to može imati veliki uticaj na donošenje odluka Vlade. Poziva se i na izjave premijera Aljbina Kurtija, koji je ranije branio ovaj nacrt, ali je potom promenio stav prema njemu.

Dodaje da je malo verovatno da će ovaj nacrt sa ovom vladom biti upućen Ustavnom sudu.

„Kosovo je u predizbornoj kampanji i to može uticati na glasanje i zato ova Vlada to nije poslala Ustavnom sudu, iako je Kurti sam branio ovaj nacrt, a zatim istupio protiv njega, ali šanse su minimalne i ja to činim. ne očekujte da će ovaj nacrt sa ovom vladom ići na Ustavni sud”, navodi on.