Krieziju-Hiseni: ZSO ne donosi normalizaciju, Vlada neće uputiti nacrt statuta Ustavnom sudu

Poslanica Pokreta Samoopredeljenje Arbereš Krieziju-Hiseni upozorava da Vlada Kosova neće uputiti Ustavnom sudu nacrt statuta za ZSO koji je predložila Evropska unija, prenosi RTV 21.

Ona ističe da osnivanje ZSO, odvojeno od Osnovnog sporazuma iz Brisela (sporazuma iz Brisela od prosle godine) i Ohridskog aneksa, postignutog 2023. godine, ne obezbeđuje normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije.

Prema njenim rečima, za unapređenje dijaloga potrebno je potpisivanje sporazuma i ravnopravan pristup EU.

Krieziju-Hiseni, koja je i predsednica parlamentarnog odbora za spoljne poslove, kaže da Briselski sporazum ima pitanje regulisanja samoupravljanja srpske zajednice na Kosovu, ali i da isti ima redosled koji se mora poštovati.

„Rešenje je osnovni dogovor postignut u Briselu i akcioni plan u Ohridu. Postoji rešenje za ovaj ćorsokak u kojem smo ostali ovih poslednjih meseci, upravo zbog insistiranja Srbije da se pogura samo pitanje ZSO. Ovo prevazilazi ono što definiše osnovni sporazum. Udruženje ne vodi normalizaciji odnosa dve zemlje. Istovremeno, to je element za koji ne treba gubiti vreme ili energiju i raspravljati o pitanju koje u ovom slučaju odgovara samo jednoj državi. Već znamo da u okviru osnovnog sporazuma imamo pitanje samoupravljanja, ali osnovni sporazum ima spisak stvari kojih se moramo pridržavati. Jednostavno, ne možemo da pređemo sa prvog na deseto samo zato što jednoj zemlji odgovara“, kazala je on.

Prema njenim rečima, Evropska unija je izgubila dovoljno vremena tolerišući Srbiju.

„Osnovni sporazum koji je postignut između dve države, nažalost danas Srbija ne prihvata ni da potpiše. Mislim da je Evropska unija izgubila dovoljno vremena time što je ceo ovaj proces odugovlačila i pustila Srbiju da deluje slobodno van onoga što definiše osnovni sporazum. Nikada nije ni bilo pritiska da sednu i potpišu osnovni sporazum i da ga se drže. Isti nisu preduzeli mere ni kada su prekršili osnovni sporazum. Ova pojašnjenja moraju biti napravljena pre nego što se zahteva ili vrši pritisak na Kosovo za Asocijaciju“, rekla je ona.

Krieziju-Hiseni je uputila kritike Evropskoj uniji i emisara Miroslavu Lajčaku zbog neravnopravnog pristupa dijalogu, izražavajući optimizam da će se takav pristup promeniti nakon konstituisanja nove Evropske komisije.

„Verujem da se to u velikoj meri dogodilo zbog neravnopravnog pristupa koji se kontinuirano pokazuje u dijalogu. Verujem da će sada, kada će sadašnje brojke biti zamenjene novim imenima od kojih se očekuje da preuzmu dužnosti spoljnopolitičkog predstavnika i posrednika u dijalogu i drugih u institucijama u EU, bar promeniti ovaj de-konstruktivan pristup napretku dijaloga i ravnopravan tretman strana. Takođe, nastojaće da se fokus vrati na osnovni dogovor”, rekla je poslanica Samoopredeljenja.

Pored toga, ona smatra neophodnim da ukine kaznene mere protiv Kosova od strane novog rukovodstva Evropske komisije.

„Očekujem da će ova nova struktura imati promene u mnogim aspektima. Volela bih da i oni učine isto u smislu uklanjanja mera koje su nepravedno nametnute Kosovu. Već smo imali pozive iz raznih zemalja unutar EU koje su davno tražile da se to uradi. Nažalost, to nije urađeno, ali verujem da će biti volje da se to uradi kada (Kaja) Kalas preuzme vođenje spoljne politike EU i ona to preispita sa državama članicama EU“, zaključuje Krieziju Hiseni.