Zašto međunarodni akteri na Kosovu dopuštaju Prištini zloupotrebu policije i pravosuđa?

Na Kosovu i dalje važe specijalna pravila za Srbe, a zakoni i sporazumi u njihovom slučaju se često krše od strane onih koji bi trebalo najviše da ih poštuju, a to su policija i pravosuđe. Eksproprijacija zemljišta, držanje u pritvoru bez dokaza i procedure, maltretiranje zbog registarskih tablica, hapšenje zbog slovnih grešaka, izbacivanje srpskog jezika iz službene upotrebe, ignorisanje presude Ustavnog suda u vezi povratka zemljišta manastiru Visoki Dečani. Primera je mnogo.

Uzevši sve u obzir, logično se nameće pitanje zašto međunarodni akteru na Kosovu dopuštaju Prištini ovakvo ponašanje, pre svega zloupotrebu policije i pravosuđa?

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da međunarodni akteri ne vide da Kurti zloupotrebljava policiju i pravosuđe, već da smatraju da je to njegov način upotrebe tih institucija, nešto o čemu sam Kurti odlučuje.

"Najveći deo tih međunarodnih aktera smatra da je Kosovo nezavisna država i ne vide u tome nikakvu zloupotrebu već upotrebu tih institucija na način na koji Kurti to treba da radi. Za njih je Kurti samostalna politička figura, a Kosovo samostalna i suverena država. Jednostavno njima je cilj da se legitimiše kosovska nezavisnost i u toj nekoj realpolitičkoj borbi za nezavisnost Kosova oni imaju veliki budžet tolerancije čak i za njegovo nasilje. Nijednog trenutka nije preispitivana ta odluka o nezavisnosti Kosova, iz čega sledi da država samostalno odlučuje kakve će zakone doneti i kako će ih primenjivati", ispričao je Stanković za Kosovo onlajn.

On ne smatra da je to postupanje neočekivano i navodi da Velika Britanija, Nemačka, Francuska i na kraju SAD, koje su priznale nezavisnost Kosova, teško mogu sad da kažu glasno da je Kurti neko ko je nedostojan da bude politički lider, a da Kosovo nije dostojno da bude država.

"Tolerišu ih jer su ih oni stvorili i to je pakleno vrzino kolo u kojem se kreće srpski narod koji tamo živi i koji ne zna kako će da se izbori i kako će da obezbedi sebi dostojanstveni opstanak, jer oni rade logikom sile, koja im je na indirektan način tolerisana i sve što se tamo dešava može se objasniti samo na taj način", kaže Dejan Vuk Stanković.

Navodi da međunarodni akteri znaju dobro šta Albanci smeraju, ali drže se političkog oportunizma i toga da je komplikovanije da radikalno intervenišu u odnosu na to šta Albanci rade, nego da Albancima puste da rade šta hoće.

To je zato što, kako dodaje, smatraju da Albanci treba da imaju još jednu državu, a to je Kosovo.

"Cela stvar počinje i završava se tu", kazao je.

Smatra da Srbi sa Kosova moraju da dignu glas, da protestuju, da traže od međunarodnih posrednika određene garancije za svoju bezbednost, da se pozivaju na međunarodne dokumente, bilo da je reč o deklaracijama o ljudskim pravima, bilo da je reč o sporazumima koje su sklopili Beograd i Priština uz posredovanje EU. 

"Srbi moraju da upotrebe sva politička sredstva koja su im na raspolaganju ne bi li opstali", poručuje Stanković.

Bivši ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović smatra da Priština nije samostalna u odnosu na svoje "roditelje, sponzore" ukazujući da ni Francuska i Nemačka nisu samostalne u odnosu na Ameriku.

"Priština je sredstvo pre svega u rukama Amerike, pa i Brisela, radi vršenja kombinovanih pritisaka na Srbiju u pogledu njihovih interesa, a to je da Srbiju privoli u što bržem vremenu da konačno prihvati da je Kosovo nezavisna država i da se kroz to Amerika i NATO oslobode hipoteke zbog agresije na Srbiju. Pristanak Srbije na nezavisnost Kosova istovremeno bi dao razrešnicu Americi za agresiju NATO na Srbiju", kaže Jovanović.

Prema njegovim rečima, uveravanja koja daju iz međunarodne zajednice da je Kurti tvrdoglav i da ne znaju šta će sa njim, da imaju glavobolju zbog njega, to su priče za malu decu.

Incidenti sa policijom i pravosuđem, kako kaže Jovanović, nisu samo cilj da se izazovu Srbi na Kosovu, nego i Srbija i da se izlože riziku različitih reakcija i raspleta.

Navode da to rade postepeno, povećavanjem broja incidenata.

"Reakcija Srba je žešća nego ranije, što je razumljivo i cilj je da se preko reakcija Srba na Kosovu izazove Srbija da izađe iz svojih utvrđenih stavova i da izleti na brisani prostor gde mogu da izvrše kontrolisani širi pritisak na nju i da je nateraju da konačno shvati da nije u njenom interesu da se zadržava na pitanju Kosova, već da ide dalje. Ti provokavitivni potezi služe i da se kroz to ispita spremnost Srbije da izađe iz principijelnih stavova na brisani prostor gde se ne zna kako će se dalje sve to razvijati jer glavni režiseri svega toga nisu na Balkanu, već u Vašingtonu", kaže Jovanović.

On smatra da bi Srbi na Kosovu trebalo da budu što je moguće više složni, da se drže zajedničkih stavova i postupaka i da ne izleću nepripremljeni pred protivnika.

Dodaje da se namerno Srbi provociraju da bi se preko njih provocirala Srbija, "i to Priština ne radi sama jer je u Vašingtonu procenjeno da su Srbi na Kosovu najslabija tačka Beograda".

"Verovatno se došlo do zaključka da bi trebalo pojačati pritisak na Srbe na Kosovu, a kroz to da se određuje kakva će biti reakcija Srbije i da li je ona zaista spremna da ne dozvoli etničko čišćenje. Tu proveru Amerika čini na jedan indirektan način, ne izjašnjavajući se da je za to, ali i ne kudeći Prištinu energično da je spreči, više se to radi na jedan neodređeni način, nego na stvarno efikasan koji bi mogao biti, a koji situacija zahteva. Da se podigne glas i Priština podseti na to da 100 odsto zavisi od Amerike i da ne može ni da sanja da vodi samostalnu politiku. Ali problem je što to nije samostalna politika, već na neki način direktna ili indirektna dogovorena politika pojačavanja pritisaka na Srbiju", navodi Jovanović.