Fon Kramon: Izjava Vučića o nezavisnosti Kosova nije poslednja

Nemačka poslanica u Evropskom parlamentu Viola fon Kramon smatra da su veliki izazovi pred Kosovom u narednoj godini i ocenjuje da će predstojeći izbori doneti političku stabilnost i započeti rad na podužoj listi reformi, prenosi RTK.

„Ustavni sud na Kosovu proglasio je nevažećim izbor Hotijeve vlade, što znači nove izbore. Rezimirajmo višestruku krizu zemlje - dve vlade u pandemijskim vremenima, predsednik u ostavci, neodobravanje neophodnih zakona jer vlada nije imala većinu u parlamentu, stagnacija integracija, duga stagnacija dijaloga, duboki ekonomski problemi, ne zaboravljajući probleme nerešenih politička pitanja“, rekla je u intervjuu za Dojče Vele fon Kramon.

Da li Kosovo ide ka neuspeloj državi?

Ne bih rekla. Naravno da stoji ono što ste prebrojali i činjenično stanje ostaje izazov, ali krenimo od početka. Verujem da je bila velika greška što je vlada srušena 25. marta. Mnogi na Zapadu su tada komentarisali ovako, a svi smo kritikovali da nije dobra ideja svrgnuti vladu u pandemiji koja je do tada dobro radila i mnogi ljudi su bili zadovoljni. Od početka se činilo da će biti teško naći većinu za promenu vlade ili izbor novog premijera. Ustavni sud potvrdio je ono što su mnogi ljudi govorili od početka, da izbori nisu ustavni, čak ni pod okolnostima kojima je bilo dozvoljeno da glasaju lica koja su osuđena. Nisam ranije davala izjavu, jer je dobro da sudovi imaju svoje mišljenje. Žalosno je što je Ustavnom sudu trebalo toliko vremena da to učini.

Svi su očekivali da vlada propadne?

Problem je i nikome neće pomoći što se odluka odložila za šest meseci. S druge strane, održavanje izbora u vreme pandemije sigurno nije laka stvar. Sada je odluka doneta, ali još nisam razgovarala sa Vjosom Osmani i nisam videla saopštenje za javnost o tome kada će biti održani izbori. Dakle, potreban nam je datum za parlamentarne izbore i naravno pre kraja aprila predsednik mora biti izabran. Sve ovo učiniti u vreme pandemije, u vreme kada je ekonomska situacija teška i u situaciji kada svi očekuju rezultate od Kosova u smislu dijaloga, sa političke tačke gledišta nije lako, to je jasno.

Ovo su trenutno najteže nedelje za Kosovo, kako u pogledu pandemije, tako i zbog političkih dešavanja, šta EU može konkretno da ponudi da se situacija ne pogorša?

Kosovo dobija veliku podršku u vezi sa efektima pandemije, ali naravno ostaje pitanje, da li je vlada preduzela sve potrebne mere, tako da se stope zaraze više ne povećavaju. Čuli smo da su stigle mašine za intubaciju, ali teško je pronaći lekare specijaliste, medicinske sestre ili medicinsko osoblje koje bi ih koristilo, tako da sama tehnika nije dovoljna. Naravno, u ekonomskom pravcu EU će pomoći, takođe u pogledu organizovanja izbora. Ovog puta će biti isto, EU će pomoći, ali kako i u kom obliku to će uskoro biti utvrđeno.

Šta očekujete od vanrednih izbora?

Nadam se da će ovi izbori doneti toliko stabilnosti, da svake godine nećemo imati nove izbore i da će započeti dugo očekivane reforme; reforme vezane za izborni zakon, reforme pravosuđa, one vezane za borbu protiv korupcije. Mislim na svu ovu listu reformi koje treba sprovesti, to je ono što je hitno. Nama trebaju stabilni odnosi, ne trebaju nam autoritarni uslovi kao u Srbiji, već odnosi, gde ljudi shvataju da se njima upravlja. Da se ​​osećaju predstavljeni u spoljnoj politici i razumeju da su reforme u zemlji započele.

Biće ovo izbori bez dvojice starih političara u politici, Tačija i Veseljija, koji su u Hagu, optuženi za ratne zločine. Da li će to imati uticaja?

To su kadrovska pitanja određenih partija, mislim da će DPK biti kadrovski reformisana, to se očekivalo. Mislim da DPK u svojim redovima ima vodeće političare koji će se kandidovati na sledećim izborima. Ali to je unutrašnja stvar same stranke.

Dijalog sa Srbijom nastavljen je ove jeseni, ali postizanje sporazuma, čini se, daleko, ako se setite nedavnih izjava Vučića da Srbija neće priznati Kosovo, sve dok je on predsednik. I šta će stajati na kraju sporazuma o normalizaciji odnosa sa Srbijom, za šta je takođe opredeljena EU, ako ne i priznanju Kosova?

Da, naravno da će se to dogoditi, ali naravno ostaje pitanje u kakvom će obliku biti uzajamno priznanje, šta će biti unutar opšteg paketa, kako to treba oblikovati, kako bi se Srbija složila, i naravno moraćemo pravilno da pregovaramo kada budemo imali novu vladu na Kosovu. Ali ne verujem da će ovo biti poslednja reč predstavnika Vlade Srbije. U ovom trenutku sam optimista, jer čak i srpski predsednik zna da samo uz međusobno priznavanje Kosova postoji put ka EU. Veliki je interes za integraciju Srbije u EU.

Pored trenutnih problema, postoji i nerešen problem koji je izolovao Kosovo, liberalizacija viznog režima, Kosovari su umorni od čekanja na liberalizaciju. Da li se očekuje nešto novo sledeće godine?

Žalosno je što tokom nemačkog predsedavanja EU ništa nije učinjeno u vezi s tim i često sam podizala svoj glas, da liberalizacija viznog režima kasni. Postoje rezerve u vezi s tim, ali one nisu u Berlinu, već u Parizu, delimično u Holandiji. I tu se postavlja pitanje šta kosovska vlada može učiniti da ukloni prepreke. Sada se vode bilateralni razgovori sa francuskom vladom, da se pokaže da je ono što je važno za francusku vladu, jer je Makrona registrovala kosovska vlada, a zabrinutosti se rešavaju jedna po jedna, reformama, biće prikazani sa dokazima. I u ovom trenutku se nadamo da će i Francuzi dati zeleno svetlo i ako sve bude u redu, odobrićemo liberalizaciju viznog režima sledeće godine.