Hovenijer: Kurtijeve izjave protiv Ustavnog suda dovele do suspenzije Strateškog dijaloga, moraju se izbegavati jednostrani potezi

Bivši američki ambasador u Prištini Džefri Hovenijer ocenjuje da je odluka SAD da obustave Strateški dijalog sa Kosovom posledica niza nagomilanih frustracija prema Vladi u tehničkom mandatu kosovskog premijera Aljbina Kurtija, pri čemu je posebno odjeknula njegova kritika na račun Ustavnog suda. Hovenijer naglašava da se moraju izbegavati jednostrani potezi, posebno u vezi sa nevećinskim zajednicama, a problemi sa Srbijom rešavati isključivo u dijalogu.

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa, Hovenijer, koji je sada viši nerezidentni saradnik u Centru za Evropu Atlantskog saveta, kaže da ovaj potez Vašingtona treba shvatiti ozbiljno i naziva ga „velikim izgubljenim potencijalom” za jačanje partnerstva između Kosova i SAD.

SAD su 12. septembra suspendovale Strateški dijalog, obrazlažući odluku postupcima vlade u Prištini i rastućim tenzijama i nestabilnošću. Vlada Kosova je odbacila kritike, tvrdeći da su „svi potezi bili zakoniti i u službi eliminisanja žarišta destabilizacije”.

Koliko je ozbiljna odluka Vašingtona da suspenduje Strateški dijalog sa Kosovom?

Mislim da to treba shvatiti ozbiljno. Strateški dijalog je diplomatski instrument koji Sjedinjene Države koriste da unaprede bilateralne odnose sa različitim zemljama. Uključuje razgovore na visokom nivou o širokoj agendi, unapred dogovorenoj. Do sada nismo imali formalan Strateški dijalog sa Kosovom, ali jesmo sa državama jugoistočne Evrope poput Bugarske, Rumunije, Grčke, Hrvatske i Severne Makedonije. Razgovara se o pitanjima bezbednosti, odbrane, energetske sigurnosti, trgovine, investicija, sajber bezbednosti, ljudskih kontakata. Ideja je da se promovišu stabilnost i prosperitet, kao i dublja integracija u evropske i evroatlantske institucije. Za Kosovo bi to bio važan korak i šteta je što neće doći do realizacije. To ne znači da je saradnja obustavljena ili uništena, već da je prilika da se unapredi - trenutno zamrznuta. To treba da privuče pažnju svih koji brinu o snazi i vitalnosti odnosa.

Koju poruku SAD pokušavaju da pošalju kosovskoj vladi ovim potezom?

Ako pogledate izjavu Ambasade SAD u Prištini, jasno je da je odluka doneta u Vašingtonu zbog percepcije da Vlada u Prištini ne sarađuje dovoljno. Bez obzira na savete i napore SAD, premijer Kurti i njegova vlada nastavljaju da preduzimaju poteze koji, prema američkom stavu, direktno i negativno utiču na bezbednost i stabilnost regiona. Imajte na umu - ovaj stav ne dele samo SAD. I evropski partneri su više puta izrazili ozbiljnu zabrinutost u vezi sa političkim odlukama vlade premijera Kurtija.

Da li je ovo najniža tačka u odnosima od proglašenja nezavisnosti?

Teško je to reći, jer je i ranije bilo izazova. Ali ovo sigurno nije prijatna situacija. To je ozbiljna prepreka viziji koju su SAD imale od sticanja nezavisnosti, a i narod Kosova takođe, o jačoj saradnji i čvršćem partnerstvu. Neki pokušavaju da umanje značaj ovoga, tvrdeći da su odnosi i dalje dobri. Ali to nije tačno. Da je sve u redu, ne bi bilo potrebe da se Strateški dijalog suspenduje - bilo privremeno ili na neodređeno vreme.

Zašto je Strateški dijalog važan za Kosovo?

Zbog mogućnosti koje nudi. Teme su odbrana, sigurnost, energija, trgovina, investicije, ekonomski rast, sajber bezbednost i jačanje međuljudskih veza. Tokom mog mandata, to su bila pitanja koja su građani Kosova želeli da vide u fokusu. Delegacije idu u Vašington ili američke dolaze u Prištinu. Uključuju se različita ministarstva - od energetike, odbrane, poljoprivrede, trgovine... Praktično cela američka administracija radi na jačanju odnosa. Gubitak te prilike jeste ozbiljan gubitak.

Šta je konkretno dovelo do ove odluke?

Ne mislim da je postojao samo jedan događaj, već nakupljanje frustracija. Poslednja kap bila je izjava premijera Kurtija i članova njegove Vlade, koji su direktno kritikovali Ustavni sud - nezavisnu instituciju u čijem osnivanju su učestvovale i SAD. To je doživljeno kao nespojivo sa demokratskim principima, zaštitom nezavisnosti pravosuđa i poštovanjem njegove sposobnosti da donosi odluke.

Koje bi dodatne mere SAD mogle preduzeti da pojačaju pritisak na Kurtija?

Ne znam. SAD imaju više prioriteta, koji se ponekad sudaraju. Ali jedan ostaje konstanta - podrška Kosovu. Mi podržavamo njegov evropski i evroatlantski put, kao demokratske, multietničke države i izvora stabilnosti u regionu. To vidite kroz programe, projekte i dugoročne angažmane u obrazovanju, institucijama i razvoju.

Može li Kosovo da ide dalje bez snažne američke podrške?

To je odluka građana Kosova. Ali, da sam ja politički lider u Prištini, bio bih vrlo obazriv da ne ugrozim odnose sa SAD. Skoro svi međunarodni uspesi Kosova postignuti su uz američku podršku.

Ako se suspenzija Strateškog dijaloga produži, kakve su posledice za Kosovo?

To je izgubljena prilika. Ne znači kraj partnerstva, ali znači gubitak mogućnosti za dublju saradnju. Zemlje koje rade bliže sa SAD imaju više koristi. Kosovo je, dakle, izgubilo šansu za jačanje partnerstva.

Šta biste poručili građanima Kosova koji su zabrinuti zbog ove odluke?

Poručio bih da SAD ne nameravaju da napuste partnerstvo sa narodom Kosova. Ali razlikujemo našu posvećenost državi i narodu od odnosa sa bilo kojom konkretnom vladom. Sadašnja administracija u Vašingtonu ima ozbiljne rezerve prema saradnji sa vladom premijera Kurtija.

I na kraju, šta savetujete liderima u Prištini ako žele da povrate poverenje Vašingtona?

Potrebno je izbegavati jednostrane poteze, posebno u oblastima koje pogađaju zajednice nealbanske populacije - poput zatvaranja zdravstvenih ustanova ili kancelarija za socijalno osiguranje. Svi se slažemo da te strukture treba integrisati u sistem Kosova, ali to mora da se dogodi dogovorom kroz dijalog sa Srbijom. Drugim rečima – potrebno je više koordinacije, više slušanja i spremnost da se pronađu zajednička rešenja sa SAD i evropskim partnerima.