Mur: Obustava strateškog dijaloga SAD sa Kosovom nastala kao rezultat negativnog ponašanja Kurtija

Bivši zvaničnik američke administracije Džonatan Mur ocenio je u razgovoru za Kosovo onlajn da je obustava strateškog dijaloga SAD sa Kosovom nastala kao rezultat negativnog ponašanja premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija i drugih na visokom nivou na Kosovu.

Mur navodi da nakon lokalnih izbora očekuje puno više napretka na Kosovu, dodajući da ljudi moraju da imaju svoje predstavnike na lokalnom nivou. Napominje da pomak u dijalogu Beograda i Prištine, iako ima pažnju i podršku Petera Sorensena sa strane Evropske unije, nije moguć bez formiranja Vlade na Kosovu. Ocenjuje da je kranje vreme da se formira Zajednica srpskih opština.

Vaš boravak na Kosovu poklopio se sa predizbornom kampanjom. Na osnovu ovih prvih poruka koje smo mogli da vidimo, šta možemo da očekujemo do oktobra, a šta nakon oktobra meseca?

Hvala na pitanju, već mi je drago da imam i ovu priliku razgovarati sa vama.  Prvo da vam kažem, naravno, moram podsetiti, ja sam samo privatno lice, bio sam nekad ambasador, bio sam i više od 30 godina američki diplomata, a sada govorim samo u svoje ime.  Na početku da kažem, ja sam ovde slučajno.  Nisam došao zbog toga što je sada početak izborne kampanje.  Bio sam ovde i više puta od 1991.  godine. U stvari, i pre nekoliko meseci.  Ja sam sad privatni konsultant, radim sa poslodavcima, raznim firmama i tako dalje.  I imao sam priliku biti u regionu, mislio sam da je vreme da posetim i  Kosovo.  Nadamo se, naravno, nadam se ja, da nakon ovih lokalnih izbora, da će biti puno više napretka svuda na Kosovu. Imao sam priliku posetiti i Severnu Mitrovicu i drago mi je bilo da čujem direktno od lokalnih vlasti i lokalnih političara i novinara da svi očekuju učestvovanje u ovim izborima 12. oktobra.  To bi značilo u svim opštinama da će biti glasanja i učestvovanja.  To je veoma važno. Naravno, ljudi moraju na lokalnom nivou imati svoje predstavnike i izgleda da će to biti slučaj u svim opštinama. To je bitna stvar i bolje nego što je bilo, na primer, u ovoj fazi bez tih lokalnih načelnika i tako dalje.  Što se tiče vlasti na višem nivou, nema koalicije, ne znam kada će biti, za napredak svih. A na Kosovu bitno je da bude i sve više pozitivnih koraka do neke sposobne koalicije.

Da li je odluka Vlade SAD da obustavi strateški dijalog sa Kosovom vas iznenadila i kakve bi mogle da budu posledice za Kosovo?

Mislim da nije to pitanje o posledicama za Kosovo, to je pitanje kakve su reakcije na činjenicu da gospodin Kurti ne radi svoj posao i ima veoma negativno ponašanje, ne samo prema SAD, nego i prema Kosovu. To je ogroman problem i ne mogu govoriti u ime američke vlade, naravno imate i ovde predstavnike SAD  u Prištini.  Oni su bolji izvori od jednog privatnog lica, ali nije to meni uopšte iznenađenje.  To je rezultat ponašanja i gospodina Kurtija i drugih na visokom nivou na Kosovu.

Na ranije opomene Kurti nije reagovao, da li mislite da ce promeniti politiku nakon ovakvog poteza SAD?

Naravno, on ima tu mogućnost i imao je pre nekoliko godina.  Bio je ovde u Prištini, veoma sposoban američki karijerni diplomata, u svojstvu ambasadora, do januara ove godine  Džef Hovenijer, veoma pametan čovek, savršeno dobro zna Balkan.  Poslao je mnoge divne poruke i imao je i molbe, nisu lične molbe bile, nego molbe u ime američke vlade i Bajdena. I znači, pre Trampa on je dao ostavku i vratio se u Ameriku.  Ali tri i više godine bez napretka zbog toga što Kurti u svojstvu premijera nije hteo pozitivno reagovati, nije radio svoj posao, kao što je rekao, i posledice toga su da su odnosi između Vašingtona i Prištine i sada u administraciji Trampa veoma loši, ali meta takvog koraka jeste Aljbin Kurti.

 
Hoće li se uopšte Kurti pitati, s obzirom na dugu političku krizu. Kako mislite da se ona moze razrešiti? Jesu li izbori jedino rešenje?

Što se tiče rešenja, to jeste stvar naravno za ovdašnje političare, da rade svoj posao. Oni traže vlast na izborima, traže i podršku svojih glasača. Onda kad sve to dobijaju i imaju i svoje divne fotelje i plate, moraju uraditi svoj posao. Izvinjavam se ako je to dosadno ponoviti, ali...  Pa dobro, to bi značilo i na višem nivou formirati koaliciju, naravno. Ne može samo Samopredeljenje, znači sa raznim manjinskim strankama, sa strankama opozicije, vi imate mnogo na Kosovu, uključujući i DPK, DSK, ABK, pa Srpsku listu i tako dalje. Krajnje je vreme formirati neku koaliciju u ovoj fazi pre lokalnih izbora.  Razumem zašto je to malo teško. Svi ljudi u politici koncentrašu svoje snage na lokalne izbore, ali izgubili su više meseci, znači već od februarskih izbora, sad, 15.  -16. septembra, bez napretka, krajnje je vreme za formiranje koalicije, odnosno vlade, i odgovor na molbe i zahteve međunarodne zajednice, Evropske unije, SAD, da bi bilo bilo kakvog napretka u dijalogu između Beograda i Prištine.  Krajnije je vreme za to. Beograd i Priština imaju i pažnju i podršku Petera Sorensena sa strane Evropske unije, ali bez koalicije, funkcionalne koalicije ovde na Kosovu, napredak nije ni moguć.

Šta se za sve to vreme dešava sa dijalogom? Prošle nedelje bio je sastanak u Briselu, a istog dana upadi u Fond PiO i RFZO na severu Kosova. Kakav je manevarski prostor EU i Sorensena u ovakvim okolnostima?

Naravno, međunarodna zajednica neće se umešati svakog trenutka za svaki mogući događaj. Ljudi su videli neke faze provokacija ili drugih stvari i sa mnogih strana i na severu i drugde na Kosovu. Sve treba da bude rešeno putem dijaloga i u ovoj predizbornoj fazi, da se strpe i političke vlasti u vezi naravno sa Kurtijem, i budu profesionalnije.

Prvi potpredsednik kosovske vlade u tehničkom mandatu Besnik Bisljimi je juče rekao da rade na tome da zdravstveni sistem koji funkcioniše pri Srbiji prebaci u kosovski. Kako to ocenjujete? Znamo da su za Srbe to crvene linije.  Kako bi onda funkcionisali Srbi na Kosovu ako bi zdravstveni sistem, pa možda kasnije i prosveta, odnosno školstvo, prešlo u kosovski?

Ova su veoma osetljiva pitanja i ne mogu da se pravim važan da vam kažem da imam i ja neko rešenje.  Nemam ovlašćenja uopšte na Kosovu, ja sam samo tu usput, recimo, tokom mog putovanja širom Balkana. Ovo jesu veoma bitna i osetljiva pitanja i zbog toga je veoma važno, nakon ovih i lokalnih izbora, nakon formiranja državne koalicije, onda će biti i vreme ovde na Kosovu i u kontekstu dijaloga da se razgovara o takvim pitanjima.  

Da li bi ZSO to mogla da reši, kada bi konačno bila formirana nakon toliko godina?

Od 2013.  i čak i ranije, bilo je puno razgovora o takvoj ideji o Zajednici opština sa srpskom većinom. Krajnje je vreme da se to formira. Aljbin Kurti nije to uradio, nije nudio, koliko ja znam, Nacrt za to. Nije to neka nemoguća misija, to je nešto vrlo praktično. Sve opštine na Kosovu imaju i ista prava i takođe imaju pravo za saradnju na opštinskom nivou. I to je praktična stvar, treba da bude nacrt. Meni kažu da i Ustavni sud mora to odobriti, ali to bi bila samo formalnost. Zbog toga što, naravno, to ne bi bilo protiv ničijeg Ustava. I onda i više koraka, i biće i više koraka, ne samo od strane Prištine, nego i od strane Beograda  Sad sam bio u Beogradu i razumem da i mnogi ljudi imaju nameru i tamo praviti i više napretka putem dijaloga sa Prištinom, krajnje je vreme za to, ali je u ovoj fazi veoma jasno da većina ljudi u inostranstvu, u Briselu i u Vašingtonu, očekuje, nakon više od 12 godina, formiranje takve zajednice.