Iguman Janjić: Rešenje za put Dečani-Plav treba da bude u okviru zakona

Iguman manastira Visoki Dečani arhimandrit Sava Janjić izjavio je da rešenje za izgradnju puta Dečani-Plav treba da bude u zakonskom okviru, a vrlo je jasan - da je auto-put blizu manastira neprihvatljiv i protiv zakona, prenosi Kljan Kosova.

"Ovo je nesrećan razvoj događaja i nadamo se da će izvršna vlast dati sve od sebe da zaštiti zakon. Dakle, ovde je lokalni put koji prelazi posebno zaštićeno područje i lokalni put nikad nije bio problem za nas. Problem je nastao kada je doneta odluka o izgradnji autoputa do Crne Gore, tranzitnog puta, većeg, sa visokim stepenom saobraćaja i teškim vozilima, što će manastiru oštetiti životne sredine, zagađenje, buku, to će negativno uticati na crkvu. A na osnovu Zakona o posebnim zaštićenim oblastima koji je donesen u Skupštini Kosova, izgradnja takvih puteva je zabranjena zakonom", naveo je Janjić u intervjuu za Kljan Kosova.

Gradonačelnik Dečana Baškim Ramosaj smatra da je ovaj put osnovna potreba za stanovnike Dečana i za ekonomski razvoj regiona. Zar ne bi trebalo dozvoliti takav projekat?

Ovde postoje dva pitanja. U principu, slažem se da je put od Dečana do Plave od ekonomskog značaja i kosovska vlada je pronašla rešenje za to tako što je pokrenula bočni put s druge strane brda koji bi povezao Dečane sa Plavom u Crnoj Gori. Taj put je tada otvorio premijer Tači sa gradonačelnicima Dečana i Plava u septembru 2014. godine. Taj put ne bi predstavljao problem jer se nalazi izvan zaštićenog područja. Samo polovina ovog puta je sagrađena, a jedan ili dva kilometra asfaltirani su i tada je projekat zaustavljen iz meni nepoznatih razloga. Kada se radovi nastave u zaštićenom području, to je zakonom zabranjeno i takođe su Evropska unija, Oebs, ambasadori Kvinte dali jasnu poruku da je ovaj put neprihvatljiv. U avgustu 2018. godine, neki ambasadori, dali su jasnu poruku premijeru Haradinaju i ministru infrastrukture da takav put nema zakonsku osnovu. To je razlog zašto ponavljamo da ovde rade kršeći kosovski zakon.

Jeste li razgovarali sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem? On je upozorio da će se o ovom pitanju razgovarati u Briselu, u procesu dijaloga sa premijerom Hotijem. Da li ste imali kontakt sa njim, šta vam je rekao?

Ne, nisam imao nikakav kontakt sa predsednikom Vučićem ili Vladom Srbije. Imao sam stalne kontakte sa Kancelarijom EU, misijom Oebs na Kosovu, kao i sa američkom ambasadom koja je podržala projekat pre šest godina.

Mislite li da bi o ovoj temi trebalo da se razgovara u Briselu?

Mislim da je u dijalogu Beograda i Prištine važno razgovarati o dugoročnom procesu zaštite srpskih pravoslavnih crkava i manastira na Kosovu. Da. Ali, to nije samo zbog ovog puta, nije da se desilo tek nedavno, uprkos dijalogu. Ovaj problem postoji od 2013. godine, tako da je to dugoročni problem sa putem i drugim pitanjima koja imamo sa opštinom.

Ovi sporovi između vas i lokalnih institucija rezultat su niza procesa. Od bečkog procesa, Ahtisarijevog plana, Zakona o zaštićenim oblastima koji su 2008. izglasali kosovski poslanici. Da li sve to vidite kao uslugu vama?

Koliko sam svestan, zapadne zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova pristale su na to prihvatanjem elemenata iz Ahtisarijevog plana, uključujući Zakon o zaštiti specijalnih zona, koji je tada zvanično postao zakon na Kosovu. Dakle, ovo je svojevrsna obaveza Kosova prema tim zemljama i bez obzira da li se kome sviđa ili ne, to je, naravno, zaštita baštine. Mislim da ni u jednoj zemlji ne možete graditi auto-puteve u blizini zaštićenih područja UNESKO-a, to je neprikladno. Sa druge strane, shvatam da je opštini Dečani potreban put ka Crnoj Gori. I oni ga mogu imati. Ali preko druge linije, na drugoj strani brda, i verujem da je to moguće, jer su to već prihvatile kosovska vlada i Evropska unija koja je finansirala studiju izvodljivosti i drugu pomoć za ovaj projekat koja bi bila u skladu sa zakonom.

Da li ste kontaktirali Ramuša Haradinaja o ovom pitanju? Da li ste mu napisali mejl kako biste objasnili celu situaciju?

Ne, nisam imao kontakt s njim.Mislim da se ne radi o ličnim razgovorima. Ovo je pravno pitanje. To je pitanje vlade Kosova i opštine. Ako postoji zakon, kosovske institucije moraju biti odgovorne da ga zaštite, bilo da je to u najboljem interesu kosovskih Albanaca ili kosovskih Srba i Bošnjaka, ili bilo koga. Svi smo mi građani ovde i vladavina zakona je osnovni standard za razvoj demokratskog društva.

U sukobu ste sa opštinom zbog zemljišta od 24 hektara. O ovom pitanju već postoji presuda Ustavnog suda iz 2016. godine. Kako ovaj problem treba rešiti?

Da. Nakon odluke Ustavnog suda, u stvari je konačna odluka koja ne otvara mogućnost za dalju raspravu. Dakle, ovo pitanje se odgađa već 16 godina. Imali smo odluku Vrhovnog suda Kosova, a druga strana se žalila,  A onda su albanske sudije Ustavnog suda donele odluku 2016. godine. Verujem da opština mora da poštuje njihovu odluku.

Ali opština odbija da vam da to zemljište.

Da, oni odbijaju da registruju ovo zemljište kao vlasništvo manastira. Ali nadamo se da će se to promeniti.

Albanci ovde smatraju da su ovaj manastir vekovima štitili. Da li je ovo mit ili činjenica?

Imamo tradiciju s kraja 18. veka, posebno u 19. veku, kada je u Dečanima bilo neke ugledne albanske porodice koje su branile manastir. Nazivali su ih Vojvođanima. A ovo je stara tradicija koja je trajala dugo vremena. Takođe, postojali su i problemi sa nekim drugim grupama koje obično dolaze iz planina, što je stvaralo probleme manastiru i ostalim stanovnicima ovde. Manastir je takođe bio pod zaštitom osmanske vojske na kraju osmanskog perioda. Ovde su stigli 1903. i nastanili se u manastiru. U Drugom svetskom ratu bilo je italijanskih i nemačkih vojnika, a sada imamo Kfor, što je veoma važno jer ovde pruža bezbednost, jer smo zaista imali velike bezbednosne probleme.

Dakle, na osnovu vaše perspektive, šta bi trebalo biti konačno rešenje u vezi s tim putem? Da li treba obustaviti gradnju ovog puta ili opština može nastaviti sa radovima?

Mislim da rešenje koje se može naći treba biti u zakonskom okviru. A zakon je vrlo jasan. Dakle, to bi mogao biti sporedni ili neki drugi put...Ali ono što se zna, ambasadori takođe imaju isti stav, da je takav plan, auto-put, blizu manastira, neprihvatljiv i protiv zakona. 

Postoji priča da je Skanderbeg dao čašu ovom manastiru. Imate li još uvek tu čašu?

Zapravo imamo luster. U stvari, to je lampica sa svećama, zasnovana na tradiciji darivanja od Skenderbega. Da, imamo je u samostanu. A to je dobra tradicija, jer potiče iz porodice koja je imala jake veze sa pravoslavnom crkvom. Njegov brat je bio monah u srpskom manastiru Hilandar. A njegov otac Đon Kastrioti sklopio je poseban ugovor sa manastirom Hilandar. Dakle, u to vreme postojalo je mnogo međusobnih brakova i uopšte do osmanskog perioda postojale su brojne porodične veze između Srba i Albanaca. Svi su u to vreme bili hrišćani. Dakle, bilo je mnogo brakova, poput poznate osobe, Angeline, koja se udala za poslednjeg srpskog kneza Brankovića, koji je bio poslednji nezavisni srpski vladar u Smederevu. U srpskoj istoriji pamte je kao "majku Angelinu". Dakle, ovo pokazuje da su nekada postojali dobri odnosi.