IFIMES upozorava na moguće nasilje: Preko SL pokušaće da se obračunaju sa Vučićem

Predstojeći prevremeni parlamentarni izbori na Kosovu najvažniji su i najneizvesniji od proglašene nezavisnosti koji će biti u znaku ponovnog obračuna srpske opozicije i albanskih partija sa Srpskom listom, ocena je analitičara Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES).

Kako prenosi Tanjug, u najnovijoj analizi ovog Instituta iz Ljubljane, napominje se da Srpsku listu, koju predvodi Goran Rakić, i podržava je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ne isključuje se ni mogućnost izbijanja nasilja u završnici izborne kampanje.

"U stvari, preko Srpske liste, koja je favorit izbora u srpskoj zajednici na Kosovu pokušaće, da se obračunaju sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Zbog toga će na Kosovu u završnici izborne kampanje posebno rasti tenzije usmerene prema Srpskoj listi, ne isključujući i mogućnost korišćenja nasilja", navodi se u analizi.

U opširnoj analizi IFIMES-a pod naslovom „Prevremeni parlamentarni izbori na Kosovu 2019: Građani žele političke promene“, analitičari ukazuju da su međunarodna priznanja proglašene kosovske nezavisnosti zaustavljena u poslednjih pet godina.

Navodi se da je međusobni rivalitet političkih lidera u Prištini išao čak do toga, da je bivši ministar inostranih poslova Kosova Enver Hodžaj (DPK) blokirao aktivnosti na daljem međunarodnom priznanju kosovske nezavisnosti, da se eventualni uspeh ne bi mogao pripisati tadašnjem premijeru Isa Mustafi i DSK.

Istovremeno, Srbija se aktivno angažovala, da se zaustave nova međunarodna priznanja Kosova i povuku postojeća priznanja u čemu je, ukazuje se, u značajnom delu i uspela.

IFIMES-ovi analitičari smatraju da su predstojeći prevremeni parlamentarni izbori na Kosovu najneizvesniji od jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti, te da će za novu vlast najvažnije biti da zaustavi negativne trendove u skoro svim segmentima kosovskog društva.

Dosadašnja vladajuća koalicija, koju su činile stranke Kadri Veseljija, Ramusa Haradinaja, Bedžeta Pacolija i Fatmira Ljimaja pokazala se, ističu, "nesposobnom za rešavanje izazova sa kojima se suočava Kosovo".

"Posle 19 godina vladavine kosovsku vlast karakteriše kriminal, korupcija i nepotizam. Na Kosovu su nestale odnosno uzaludno potrošene dve milijarde evra novca poreskih obveznika iz EU", ističe se u analizi i dodaje da je Kosovu preko potrebna dekriminalizacija politike.

Zbog toga je, upozoravaju, od izuzetne važnosti izvršiti dekriminalizaciju kosovskih Albanaca, sudskim procesuiranjem nosioca kriminala, korupcije i počinioca ratnih zločina, jer, kako navode, bez suočavanja sa prošlošću kosovski Albanci ne mogu obezbediti bolju budućnost.

Napominje se da se predstojeći izbori odvijaju između tri glavna politička rivala: Demokratskog saveza Kosova (DSK) Isa Mustafe, Pokreta Samoopređeljenje (LVV) Aljbina Kurtija i Demokratske partije Kosova (DPK) Kadrija Veselija.

Pobednik u završnici kampanje

Sprovedena istraživanja javnog mnenja pokazuju snažan trend pada popularnosti Veseljijeve DPK, navodi se u analizi IFIMES-a, pa će kažu, završnica izborne kampanje odrediti izbornog pobednika, a razlike u predizbornim anketama dve vodeće stranke, DSK i Pokreta Samoopredeljenja, su minimalne, sa malom prednošću Kurtijevog pokreta i njega kao kandidata za premijera.

Do ovog preokreta u rejtingu albanskih političkih subjekata došlo je, jer dosadašnja vladajuća koalicija nije ispunila mnogobrojna obećanja, šta više građani Kosova su duboko razočarani vladajućim političkim strukturama, jer su jedini u regionu, koji nemaju bezvizni režim, ističu analitičari.

Kosovo je, navode, postalo ilustrativan primer u svetu gde vladaju političko-kriminalne strukture i gde je na sceni stalna politička kriza, kao politički koncept i način opstanka na vlasti aktuelnih političkih struktura.

Vlasti u Prištini su do sada imale zanemarljive uspehe u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, jer, kako objašnjavaju, borba protiv kriminala i korupcije započinje kada se vlasti počnu da obračunavaju sa tom pošasti u sopstvenim redovima, što se, međutim, nije dogodilo.

Ističe se da kriminal na Kosovu svoje korene vuče još iz "vlade u egzilu", a jezgro kriminala su komandanti tzv. OVK i (para)obaveštajna služba (ShIK) u saradnji sa političkim strukturama.

Interesne sfere između političkih elita podeljene su i funkcionišu po neformalnom dogovoru da „niko nikoga ne dira“, navodi se u analizi IFIMES-a.

Analitičari smatraju, da je "pravna država na Kosovu nefunkcionalna, da nema pravde, nema sankcionisanja, nema funkcionalnih sudova, čime se zemlja dovodi u situaciju da je država ohromljena, a da građani sve manje veruju institucijama".

Tome, ističe se, doprinosi i nedelovanje Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu (KSC-SPO), koji nikada nije zaživeo u punom kapacitetu.

"Građani Kosova žive u strahu kao svojevrsni ''taoci'' političko-kriminalnih struktura i (para)vojnih i (para)obaveštajnih struktura, čiji je simbol Kadri Veselji, koji će teško izbeći procesuiranje pred Specijalnim sudom za ratne zločine", ističe se u analizi.