IFIMES: Prevremeni izbori nova šansa za promene, ako do njih dođe

Prema analizi “Prevremeni parlamentarni izbori na Kosovu 2019: Nova šansa za dekriminalizaciju Kosova?“ koju su sproveli analitičari za bliskoistočne i balkanske studije IFIMES iz Ljubljane, ističe se da bi prevremeni parlamentarni izbori na Kosovu verovatno rešili postojeću političku krizu, ujedno i doprineli rešenju postojeće zapletene situacije, kao i dekriminalizaciji aktuelne vlasti. Analitičari navode da postoji još uvek velika opasnost da do izbora ne dođe.

Jedno od glavnih pitanja analize jeste, zašto i posle četiri godine od osnivanja Specijalnog suda i tužilaštva za ratne zločine OVK, nije podignuta nijedna optužnica protiv Hašima Tačija, Kadri Veseljijai i Ramuša Haradinaja, kao i pitanje da li su pojedini međunarodni krugovi toliko korumpirani da blokiraju početak rada tog suda, prenosi Tanjug. 

Ukazuje se i na to da su Albanci i pripadnici manjina, uglavnom nezadovoljni što je na vlast  nakon izbora 2017.  postavljen Haradinaj “čovek sa brojnim hipotekama”.

Aktuelna vlast je tada formirana uprkos tradicionalnom rivalstvu Hašima Tačija i Haradinaja samo iz jedniog razloga - da se onemogući dolazak na vlast lidera Pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, koji je na tim izborima za premijera osvojio najviše glasova, od svih kandidata. 

I ovoga puta, istraživanja su pokazala da najviše podrške među građanima kao premijerski kandidat uživa Aljbin Kurti i njegova stranka Pokret Samoopredeljenja, a odmah iza njih je Demokratski savez Kosova (DSK). Za treću poziciju nadmeću se Demokratska partija Kosova (DPK) i Alijansa za budućnost Kosova (AAK).

Kao peti akter pojavljuje se stranka Nisma Fatmira Ljima, koja bi mogla ući u kosovski parlament. 

Činjenica je, da je EU izgubila kontrolu nad dijalogom Beograda i Prištine, kao i to da je potreban novi pristup i nova ideja kako voditi dijalog do kraja. 

Analitičari IFIMES-a ukazuju da je početak rada Specijalnog suda za zločine tzv. OVK veoma važan jer bi rešio mnoga pitanja i sasvim sigurno ponovo oživeo dijalog, koji je trenutno u zastoju. 

Takođe, navodi se i to da bi na navode iz Izveštaja specijalnog izveštioca Saveta Evrope Dika Martija o trgovini ljudskim organima, Specijalni sud i tužilaštvo u Hagu trebalo da da odgovor.

O samom Haradinajevom slučaju, analitičari navode da on manipuliše ostavkom, jer je jasno da je odgovornost za zločine tzv. OVK individualna, odnosno “nije osumnjičena vlada Kosova ili Kosovo”. Njegovu odluku da se obrati kosovskom ustavnom sudu za tumačenje ostavke, smatraju manipulacijom i njegovom željom da legalizuje poziciju “tehničkog premijera”, koji može da koristi javna sredstva u eventulanoj izbornoj kampanji.

Zaključak analize je, da “vladavinu Hašima Tačija i njegovog klana karakterišu nepotizam, zastrašivanje političkih protivnika i građana, pritisak na medije, reketiranje, kriminal, netransparentnost i korupcija u svim sferama kosovskog društva”, a posebno, ističu, zabrinjava masovno iseljavanje mladih ljudi i radno sposobnog stanovništva.
Snagu mu daje savezništvo i korupcijska mreža sa premijerom Albanije Edijem Ramom i njegovim režimom, koji je “u Albaniji uspostavio kriminalno carstvo, koje je duboko međunarodno inkorporirano, a svoje unutrašnje probleme često izvozi na Kosovo ili preko Kosova u region”.

U prilog tome podsećaju da je prema oceni Transparency Internationala za 2018. godinu Kosovo uvršteno na 93. mesto prema stepenu korupcije od ukupno 180 zemalja i Izveštaj Reportera bez granica prema kojem je Kosovo u grupi delimično slobodnih zemalja po slobodi medija i nalazi se na 75. mestu od 180 zemalja.