KOmpilacija nedelje 28

Iako neizvesna, svakodnevica na Kosovu izgleda kao već doživljena. Novi izazovi, nadovezuju se na stare, nerešene. Nova nedelja, tako liči na one stare, proživljene. Ipak, mnogi bi se radije susreli sa još jednim Danom mrmota, nego sa nekim novim Psihom.

Kao da smo ovde već bili, ovo doživeli i  komentarisali .Već smo se više puta ponadali, ali ne i putovali. Po svemu sudeći, ovonedeljni potpis je tačka na tu priču.

„Svima nama ovde na Kosovu i Metohiji to će mnogo da olakša putovanje u Evropsku uniju“, kažu meštani severa Kosova kojima će to pravo, poslednjima u Evropi, uskoro biti omogućeno.

U Evropi su se karte izmešale, pa su sada isti ili slični ljudi na drugačijim pozicijama. Poruke novih komesara i stare predsednice, prepoznajemo od ranije.

„Glavna poruka je da odakle god da dolazimo, šta go da nam je zadatak, moramo da radimo zajedno“, kaže i svojim saradnicima i javnosti predsednica Evropke komisije Ursula fon der Lajen.

Najbolje je raditi zajedno kroz  dijalog. I tu definiciju znamo od pre. I U Briselu smo bili mnogo puta. Ponekad sa velikim, nekad ni sa kakvim očekivanjima.

Glavnih pregovarači Beograda i Prištine govore kao da nisu bili u istom dijalogu. A ovoga puta stvarno i nisu.

„Ako se naš dolazak u Brisel završava samo  razgovorom sa Lajčakom, koji je onda smisao toga?“, pita se Petar Petković.

Besnik Bisljimi objašnjava svoje razloge:

„Srbija je želela da uslovi učešće u razgovorima dodatnim temama. Mi smo rekli da to nije prihvatljivo za kosovsku stranu“.

Različite poruke, svako za svoju publiku, nisu novost  posle sastanaka. Građanima je međutim sve teže da prepoznaju kada je vest loša, a kada je uopšte nema.

Profesor prava Mazljum Baraljiu kritikuje:

„To utiče i na mentalno zdravlj ljudi, a kamo li na stabilizaciju odluku da li neko da živi na nekom području ili ne“, kaža Baraljiu.

Ako ostane, može li da opstane? To je pitanje koje su Srbi s Kosova sebi postavili hiljadu puta. S vremena na vreme stigne odgovor ili najava koja im pomogne da odluče. Ovoga puta u vidu najave podsticajnih mera Beograda.

Politikolog Ognjen Gogić sugeriše koji je uslov da te mere budu efikasne:

„Važno je da te mere ne stvaraju zavisnost od socijalne pomoći, već da budu stimulativne za građane. Da ih podstaknu da rade, da se sami izdržavaju“, kaže Gogić.

Ma koliko puta viđene, scene na Kosovu mogu da budu  inspiracija za film. Okolnosti i svakodnevna tematika, međutim, ograničavaju kreativnost.

„Teško je dole raditi komediju. Mislim, možete napraviti i komediju, ali to neće biti u skladu sa realnošću“, kaže Dušan Milić, reditelj sa iskustvom sa Kosova.

Odavno nije smešno, ni zabavno. Sada je cilj samo da, kad god je moguće,  ne bude tragično.