KOmpilacija nedelje 64

Ni književni jezik, ni žargon ponekad nam nisu dovoljni da se razumemo. Neke ovonedeljne pojave opisali smo narodnim umotvorinama, a da razumemo neke druge bilo nam je potrebno i više od mudrosti.

Životno iskustvo, narodne umotvorine, poslovice korisne su za opisivanje i razumevanje svakodnevice. Čak i one komplikovane, kosovske. Kako kaže Boško Milovanović, profesor na Učiteljskom fakultetu iz Prizrena sa sedištem u Leposaviću.

„Svako dobro koje uvodite silom postaje zlo, a kada nešto na silu uvodite protiv nekoga, onda znajte da je to osuđeno na propast“.

Da prepoznamo da vodi u propast, obično znamo. Da pronađemo uzroke u iskustvu, ili teoriji, malo teže. Tako recimo građani Prištine znaju zbog koga još nema institucija na Kosovu. Nije im baš jasno zašto.

„To nikom ne odgovara, ne znam šta rade“, kaže jedan Prištevac sa kojim smo razgovarali ove nedelje. Dodaje: „ To je jednostavno bezveze“

Građani možda ne koriste književni jezik, ali stvarnost precizno opisuju. Dok političari, s druge strane, velikim rečima maskiraju mala dela i nerešive probleme.

„Ova stabilnost koja je postojala prethodne tri ili četri godine na Kosovu, više je izuzetak nego pravilo“, objašnjava politikolog Ognjen Gogić. 

Neki izrazi, iako isto zvuče, nemaju svuda isto značenje. I ne izazivaju kod svakoga istu reakciju. Viđena očima direktora Kosovske policije stvarmost drugačije izgleda.

„Za sada je sve mirno i stabilno, nema nekih problema“, kaže Gazmend Hodža obilazeći sever Kosova.

Možda probleme ne vidimo jer za njih ne postoje reči. Ili ne smeju uvek da se izgovore. Na to nas podseća novinar Živojin Rakočević.

„Ne postoji neko od nas ko se bar jednom ne zapita smem li da kažem nešto na svom jeziku“, kaže Rakočević.

Da ne bi bilo dileme šta se sme , a šta ne, sud propisuje pravila. I izuzetke.

„Korišćenje nacionalnih simbola“, pokušao je da pojasni jednu od ovonedeljnih dilema zamenik ombudsmana Nizan Hajdari, „ uređeno je Ustavom i zakonima“.

Dušan Radaković iz Centra za zastupanje demokratske kulture daje širu sliku:

„Nigde nije zabranjeno korišćenje zastave. Kako se koristi zastava Albanije na skupovima na Kosovu i nigde nije zabranjena“, pita Radaković.

Protiv zabrana se može rečima, prkosom, delima. Neka od tih dela završe hapšenjem, kaznama. Ali borba se nastavlja, a pesnik Nenad Radenković za Kosovo onlajn objašanjava i zbog čega.

„Nije dovoljno samo biti živ...“ zaključuje Radenković.