Neformiranje institucija na Kosovu: Ko ispašta, a ko je na dobitku?

Ni 31. pokušaj konstituisanja kosovskog parlamenta nije doneo ništa novo. Samo staru matematiku koja je jasna: Pokret Samoopredeljenje nema većinu, a opozicija želju da se izađe iz institucionalne krize. Političari, analitičari, čak i ambasadori u Prištini složni da ovakva institucionalna kriza ne odgovara nikome i da bi morala što pre da se okonča. I svi pominju posledice. Ekonomisti upozoravaju da privreda već trpi, a protesti na ulicama Prištine samo su deo tog mozaika. U takvom političkom vakuumu na gubitku su svi - najviše običan narod, poručuju sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Đorđe Barović

„Ispaštaju svi, građani najviše. To se zna”, poručio je reporterima Kosovo onlajna jedan od stanovnika Prištine na pitanje ko najviše trpi zbog neformiranja institucija.

Gotovo istovetne odgovore mogli smo da čujemo i od drugih građana.

Svi ogorčeni što politička kriza traje više od četiri meseca.

Kosovska poslovna alijansa upozorila je da se ekonomska klima na Kosovu konstrantno pogoršava i to argumentovali izveštajem Svetske banke koji revidira naniže projekcije ekonomskog rasta za Kosovo, signalizirajući slabiju perspektivu i nove izazove za makroekonomsku stabilnost.

Drugi su izašli na ulice. Predstavnici oko 1.300 preduzeća traže od vlade u tehničkom mandatu i Regulatorne kancelarije za energetiku da odloži odluku o o liberalizaciji tržišta električne energije.

Predsednik Hotelsko-turističke komore Hisen Sogojeva upozorio je na radikalizaciju protesta preduzeća ukoliko se ova odluka ne povuče.

„Više bismo voleli da ne održimo ovaj protest i bilo bi dobro da vlada razmisli i zaustavi proteste“, poručio je Sogojeva.

Međusobne optužbe

Doduše, Sogojeva se obraća vladi u tehničkom mandatu zato što nove - još nema.

Predstavnici stranaka ne odustaju od međusobnih optužbi ko je odgovoran da ni posle 30 sednica nije došlo do konstituisanja kosovskog parlamenta, a zatim i nove vlade.

Nakon još jednog neuspešnog pokušaja konstituisanja Skupštine, predsednik Demokratske partije Kosova Memlji Krasnići izjavio je da je pređena svaka granica racionalnosti.

„Sada je pređena svaka granica racionalnosti, ovo više nije politika, ovo je pokušaj da se volja građana Kosova drži u blokadi i kao talac“, kazao je Krasnići. 

Kosovski ministar unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu Dželjalj Svečlja tvrdi da je razlog - blokada opozicije.

Lider DSK Ljumir Abdidžiku uzvraća da je Kosovo u vanrednom stanju. Nudi izlaz - vladu nacionalnog jedinstva.

Njegov stranački kolega Artan Behrami objašnjava da Kurti ima „40 opcija“ za izlazak iz političke blokade, ali da zapravo ne želi da pravi kompromise.

Jednu od tih „opcija“ pominje i lider Nisme Fatmir Ljimaj.

Tvrdi da se dogovorio sa Kurtijem da će u zamenu za glasove on biti novi predsednik skupštine.

„Imali smo džentlmenski, usmeni dogovor. Dogovorili smo se, sve što je preostalo je da on ode i predloži to svojim partnerima, a ja svojim stranačkim organima. Nismo imali pisani, samo usmeni dogovor“, rekao je Ljimaj.

Kaže, sledećeg dana, na konstitutivnoj sednici, Pokret Samoopredeljenja je predložio ponovo ministarku u tehničkom mandatu Aljbuljenu Hadžiju za novu predsednicu parlamenta.

Upravo je Hadžiju „dosolila“ kosovski politički galimatijas.

Tvrdi da Pokret Samoopredeljenja zapravo ima dovoljno glasova da formira novu vladu „Kurti 3“.

„Ovo je trenutna situacija i ne možemo javno objasniti zašto to kažemo. Mislim da upravo zato opozicija ne glasa za nas“, odgovorila je Hadžiju na pitanje zbog čega se onda 30 puta bezuspešno glasalo za njen izbor.

Neodgovornost i posledice

Politikolog Ognjen Gogić naglašava da se Kosovo nalazi u institucionalnom vakuumu i da je to posledica političke neodgovornosti ne samo vladajućeg Pokreta Samoopredeljenja, već i drugih političkih elita iz albanske zajednice koji „beže od odgovornosti“.

„Generalno ova situacija pokazuje i veliku neodgovornost političkih elita na Kosovu, pre svega iz albanskih partija. Tu nije samo odgovornost aktuelne, vladajuće stranke Samoopredeljenje koja ne može da formira većinu. Reč je o tome da opozicija ne želi da preuzme odgovornost. Iz opozicije nikada nije došla informacija da su oni spremni da formiraju vladu ukoliko se otvori put, da imaju dogovor o većini. Ovde je situacija takva da svi politički akteri beže od odgovornosti i da pre biraju da Kosovo bude u ovom 'v.d. stanju' nego da naprave iskorak ka formiranju parlamentarne većine“, ističe Gogić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Rezultat da je rezultat takve „matematike“ - institucionalni vakuum.

„Ne postoje legitimne i legalne skupština i vlada. Institucije su u v.d. stanju i kao takve ne mogu da donose odluke. Ni jedan zakonski predlog ne može biti upućen u skupštinu, ona ga ne može usvojiti. S druge strane, vlada radi u tehničkom mandatu i može da donosi samo ograničeni broj odluka koje ne mogu da rešavaju suštinska pitanja“, objašnjava Gogić

Zato su, ističe, svi na gubitku.

„Na gubitku su svi koji žive na Kosovu budući da se ni jedan problem ne može rešiti. Ni jedan akt se ne može doneti koji bi bitno regulisao neku oblast. I tim su naravno pogođeni, prvenstveno privreda, građani, a čekaju i međunarodne obaveze Kosova. Između ostalog, posledice se osećaju i po pitanju dijaloga“, naglašava ovaj politikolog.

Navodi da je jedna od ključnih posledica to što Kosovo ne može da pristupi sredstvima iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan, ali ni da započne reforme neophodne za napredovanje ka evropskim integracijama.

„I to nije prirodno stanje. To je stanje koje se odražava na sve sektore jer ni jedna institucija ne može da donosi merodavne i legitimne odluke“, naglasio je Gogić.

Upozorava da institucionalna kriza na Kosovu mora da se posmatra višeslojno.

„Ukoliko bi se formirala vlada sa nestabilnom većinom da li bi ona bila uspešnija u vođenju politike ili bi donosila štetne odluke? Da li bi rešenje bilo u tome da se formira neka koalicija koja bi bila kratkotrajna, pa bi se išlo na nove izbore. Ovo stanje nije prirodno, ali samo po sebni nije glavni uzrok problema“, kaže Gogić.

Smatra da je Kosovo suočeno sa činjenicom da je prethodne četiri godine imalo snažnu vlast Pokreta Samoopredeljenje koje je imalo dovolju većinu, a da je opet bilo suočeno sa problemima.

„Mnogi zakonski predlozi su ostali neusvojeni, nije bilo većine u parlamentu. Mnoge mere koje su donošene pogađale su i srpske sredine, ali generalno su postojali problemi sa prosvetom… Ni postojanje legitimno izabrane vlasti samo po sebi nije garancija da se donose odluke koje idu u pravom smeru“, naglašava ovaj politikolog.

Bez obzira što se mnogima čini da je reč o dubokoj političkoj krizi, Gogić kaže da je Kosovo karakteristično upravo po „institucionalnim krizama“.

„Toga je bilo puno prethodnih godina i zapravo ova parlamentarna stabilnost koja je postojala od pre četiri godine više je izuzetak nego pravilo. Kosovo se nekako vratilo na svoje 'prirodno stanje', a to je da postoje političke peripetije. Ovde konkretno je problem što postoji dominantna stranka, Samoopredeljenje. Ali, ona je antisistemska stranka i kao takva nema koalicioni potencijal, pa iako ima veliku podršku građana, pre svega Albanaca, nema potencijal da napravi dogovor sa drugim koalicionim partija oko većine“, navodi Gogić.

Rešenje vidi ili u „nivelisanju“ podrške biračkog tela većinskoj stranci ili njenu dalju stagnaciju što bi omogućilo drugim strankama da prave stabilne koalicije.

Imidž i izazovi

Bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaljiju ocenjuje da Kosovo nema komoditet da od februarskih izbora bude bez institucija i da političari ne smeju da razmišljaju samo o vlasti, već dobrobiti građana. Ističe da događaji u parlamentu ne idu u korist političke stabilnosti, ekonomskog razvoja, socijalnog mira, ali ni ubrzanju integracionih procesa.

U razgovoru za Kosovo onlajn Grdžaljiju naglašava da trenutna situacija u Skupštini narušava imidž Kosova.

„Mislim da su Zapadni Balkan i Evropa više 'kolateral“ nego cilj tihog rata između Kine i SAD, ali definitivno posledice su tu. Mislim da Kosovo nema taj komoditet da i dan danas bude bez institucija nakon izbora 9. februara. Ovo što se događa u Skupštini ne ide u prilog ni političkoj stabilnosti, ni ekonomskom razvoju, ni socijalnom miru, ni ubrzavanju integracionih procesa“, objašnjava Grdžaljiju.

Uveren je da se na ovaj način narušava imidž Kosova zbog čega političke stranke moraju da promene svoj odnos i da „mnogo više rade za državu i narod, nego da se bore za vlast“.

„Mi smo pred velikim izazovima. Imamo sankcije-mere EU, imamo i otvoreni dijalog sa Srbijom koji je prešao u maraton, bez nekog konačnog rešenja. Imamo i veliki problem kada su u pitanju struja i ekonomska situacija. Prema tome, ako već neko misli da da svoj doprinos za Kosovo i budućnost građana koji tu žive, trebaju mnogo više da misle na narod i državu, a ne samo na vlast“, poručuje.

Zato je neophodno, ističe, što pre formirati institucije. Tim pre jer u oktobru slede i lokalni izbori.

„Nismo ni Belgija, ni Holandija da možemo da funkcionišemo bez vlasti. Ima dosta nagomilanih problema. Prema tome, što pre - to bolje. jer je vreme kada moramo da pokažemo ozbiljnost i prema regionu, i prema Evropi“, poručuje Grdžaljiju.