Nevladin sektor Srbije i Albanije: "Otvoreni Balkan" prilika da se prevaziđu poltičke nesuglasice i ostvari saradnja

Ekonomija, kultura, turizam, sport, poljoprivreda, prosveta i mediji neke su od oblasti u kojima Srbija, Albanija i Severna Makedonija mogu da ostvare dobru saradnju u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“, zaključili su danas predstavnici nevladinih organizacija Srbije i Albanije na konferenciji „Open Balkans Netvorks“ u Beogradu.

"Open Balkans Netvorks“ je mreža koju su pokrenule srpska „Prosrb“ i albanska „Proalb“ nevladine organizacije sa ciljem dobijanja svih nepohodnih informacija koje bi doprinele boljoj saradnji i poslovnoj klimi zemalja članica „Otvorenog Balkana“, ali i regiona.

Predsednik NVO „Prosrb“ Nenad Stanković rekao je da su preko te mreže dostupne sve informacije koje se tiču „Otvorenog Balkana“.

Dodao je da organizacije usko sarađuju sa vladinim institucijama, kao i stručnjacima iz različitih oblasti obe zemlje, kako bi saradnju učinile svrsishodnijom i čvršćom.

Kao čovek koji dugo radi u Tirani, Stanković ocenjuje da je ta zemlja otvorena za investicije, ulaganja i saradnju, uz poziv domaćim kompanijama da bez predrasuda i ustručavanja pristupe tom tržištu.

„Albanija je gradilište prepuno mogućnosti i kompanije mogu da nastupe u punom kapacitetu“, rekao je Stanković.

Predsednik nevladine organizacije „Proalb“ Fatjon Softa rekao je da nevladini sektori Srbije i Albanije sarađuju dugi niz godina i istakao da su prepoznali značaj i potencijle koje pruža inicijativa „Otvoreni Balkan“.

“Imamo mnogo zajedničkih stvari koje treba da razvijemo. Dolazim iz zemlje gde je politika razdvajala ljude, ali sada je došlo vreme da se to promeni. Prepoznali smo Srbiju kao zemlju punu potencijala i otvorenu za saradnju i investicije“, rekao je Softa.

On je kazao da su migracije jedan od glavnih problema u Albaniji i da je puno mladih stručnih ljudi napustilo zemlju u potrazi za boljim prilikama, te istakao da je regionalna saradnja ključna kako bi se kvalifikovani kadrovi zadržali.

Takođe, on dodaje da je Srbija bogata inženjerima, lekarima i profesorima koji bi mogli, zahvaljujući „Otvorenom Balkanu“ i otvorenom tržištu rada, da podele svoja iskustva i znanja sa kolegama iz susedstva, ali pokrenu zajedničke projekte.

„Trebalo bi da se ujedinimo, imamo zajedničke projekte, realizujemo zajedničku proizvodnju, ostvarimo investicije. Treba da iza sebe ostavimo prošlost i gledamo u budućnost“, poručio je Softa.

Ocenjuje da su srpski turisti, ali i predstavnici poslovnog sveta veoma zadovoljni onim šta nudi njegova zemlja, ali i da je utisak Albanaca da su dobrodošli u Strbiji.

Član Evropskog parlamenta iz Italije Ane Bonfisko na konferenciju se uključila preko video linka i podržala inicijativu nevladinih sektora dve zemlje da se pokrene program kojim će se promovisati inicijativa „Otvoreni Balkan“.

Istakla je da podržava evrointegracije Srbije i Albanije i smatra da će ekonomski razvoj i saradnja zemalja Zapadnog Balkana ubrzati taj proces.

Ona je kazala da je Evropa mnogo uradila kako bi pospešila ekonomski razvoj na Zpadnom Balkanu, ali da je neophodno da uradi više ne bi li se se ubrzao proces pridruživanja regiona Evropskoj uniji - da se reši problem radnih dozvola, nostrifikacije diploma.

Na konferenciji je predstavljen i medijski projekat „Open Balkan Televizija“, čiji je idejni tvorac stručnjak za režiju Boris Kostov, koji je ocenio da bi zajednički mediji u okviru „Otvorenog Balkana“ dodatno približio ljude sa ovih prostora.

„Cilj projekta je afirmacija svega pozitivnog među zemljama, kao i orijentacije prema EU. To bi pospešilo privrednu, kulturnu i naučno-obrazovnu saradnju“, zaključio je Kosotov.