Koliko je Kosovo na gubitku ako jedino ostane van Otvorenog Balkana?

Inicijativa Otvoreni Balkan, koja za sada okuplja tri zemlje regiona Srbiju, Albaniju i Severnu Makedonija, ima za cilj stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta, kako bi se povećala trgovina i saradnja i unapredili bilateralni odnosi. Međutim, Priština je izričito protiv članstva u Otvorenom Balkanu, iako bi, prema rečima sagovornika Kosovo onlajna, to pospešilo ekonomski razvoj.

Iako još uvek nisu pristupili "Otvorenom Balkanu" Bosna i Hercegovina i Crna Gora šalju pozitivne signale po pitanju te inicijative čije se članice zalažu za slobodan protok ljudi, robe i usluga.

Poznavaoci ekonomskih prilika na Kosovu i u Srbiji, koji su za Kosovo onlajn govorili na tu temu, smatraju da je odluka Kosova da ne postane deo "Otvorenog Balkana" politička, jer vlasti u Prištini ne žele da budu "u blizini" Srbije, što je kako navode, pogrešno, jer bi pristupanje olakšalo kretanje ljudi i robe.

Predsednik Poslovne alijanse Kosova Agim Šahini rekao je da Vlada Kosova ne vidi da je Balkan otvoren za nove mogućnosti.

"Na Balkanu, bio on zatvoren ili otvoren, privrednici zarađuju bez ikakvog problema dok se ne umeša politika. Kada se umeša politika imamo probleme", izjavio je Šahini. 

Kako je Šahini naveo, potrebno je da političari shvate da se kroz ekonomski razvoj mogu rešiti i politički problemi.

"Dok Evropa ruši granice za privrednike, političare, sportiste i umetnike, na Kosovu i u Srbiji je primetno da politika određuje smer", rekao je Šahini. 

On je naglasio da je stav Poslovne alijanse da Kosovo ne sme da ostane izolovano od inicijative koja bi pospešila ekonomski razvoj. 

"Međunarodni faktor treba da bude prisutniji i da izvrši veći pritisak na Kosovo, kako bi se shvatilo da inicijativa nije politčka, već da ima ekonomski značaj", dodao je Šahini.

Istakao je da je razmena sa Srbijom veoma dobra i iznosi više od 430 miliona evra što, prema njegovim rečima, ne bi bilo tako kada bi privrednici uvek slušali političare.

"Ipak privrednici idu dalje, korak ispred političara", rekao je Šahini.

Međutim, Šahini smatra da Kosovo neće ostati van Otvorenog Balkana.

"Vlada Kosova i premijer Aljbin Kurti su bili protiv svih inicijativa koje su pokrenute od strane Srbije i sada vidim da je Kurti spreman da potpiše bilo šta. Što se tiče Otvorenog Balkan potrebno je samo da se pokrene jedan postupak od strane međunuarodnog faktora, i Kurti će biti taj koji će potpisati. Ukoliko ne uđemo u tu priču možemo da izgubimo put integracije", rekao je Šahini i dodao da je Otvoreni Balkan i dalje u fazi razvoja.

Ekonomista Ljubodrag Savić smatra da odbijanjem da pristupi inicijativi, Kosovo samo sebe lišava svih benefita koje imaju zemlje članice.

Dodaje da takva odluka Kosova nije ekonomske prirode.

"I njima je jasno da je bolje da ljudi mogu da putuju sa Kosova u zemlje regiona i obrnuto, da roba prolazi bez zadržavanja. Ako bi samo ekonomski posmatrali, ne bi trebalo da postoji razlog da ne pristupe inicijativi. Odbijanje saradnje nije ekonomski, već politički motivisano", rekao je Savić.

I Savić je mišljenja da Kosovo smatra da je bolje da se u ovom trenutku ne nađe tamo gde je Srbija. Međutim, on smatra da nije realno očekivati ni da će Crna Gora postati članica "Otvorenog Balkana", a kao razlog navodi takođe politička pitanja.

"I za to nema nikakvih ekonomskih razloga, naprotiv, ali očigledno iz političkih razloga ne žele da budu deo inicijative. Nisam siguran ni da će nova vlast u Crnoj Gori biti fleksibilnija. Čini mi se da ne razmišljaju o"Otvorenom Balkanu. Postoji i kod Kosova i kod Crne Gore, ali i kod Bosne i Hercegovine strah da se pravi takozvani srpski svet i da je to gubitak neke vrste njihove nezavisnosti, i time gube sve druge benefite koje sa sobom nosi članstvo u Otvorenom Balkanu. U sva tri slučaja, ali kod Kosova je to najizraženije, postoji iracionalan strah da bi najveću korist imali Srbi", rekao je Savić.

On je naglasio da bi Otvoreni Balkan u potpunosti bio funkcionalan tek kada bi sve zemlje u regioni pristupile toj inicijativi.

"Inicijativa je odlična stvar, Otvoreni Balkan je u nekom smislu zamena za CEFTA sporazum, koja je klinički mrtav. SAD i EU su podržale inicijativu, ali ona ne može da funkcioniše onako kako je zamišljeno. Pravi smisao inicijativa bi dobila kada bi Kosovo, Crna Gora i Bosna i Hercegovina pristupili. Tada bi lideri videli punu korist, pre svega od ekonomskih integracija, a gde postoje ekonomske integracije, tu se stvara i prostor za političku i svaku drugu integraciju. Inicijativa je stvorena da olakša funkcionisanje ljudi, preduzeća i država u svakom smislu. Tri zemlje za sada funkcionišu, ali to još nije na onom nivou kako je zamišljeno, ali bolje je i tako nego nikako", dodao je Savić.

Ekonomista Safet Grdžaljiu smatra da je politička stabilnost ključna za ekonomski razvoj.

"Dijalog između Kosova i Srbije nema alternativu i on mora da bude prioritet. Politička stabilnost u regionu je od velikog značaja, pogotovu za Kosovo, jer bez nje je jednostavno uzaludno misliti da ćemo imati ekonomski razvoj, a pogotovu strane investitore", navodi Grdžaljiu.

On je izjavio da je od 1999. godine bilo raznih regionalnih inicijativa, a da je Berlinski proces sadržao političku stabilnost, kao i ekonomsku i finansijsku podršku.

"Potpisana su tri značajna sprazuma, a to su zelena agenda, zajedničko regionalno tržište i sloboda kretanja ljudi, kapitala, novca i usluga. Implementacija tih sporazuma uvela bi novu nadu u normalno funkcionisanje Zapadnog Balkana i eliminisanju barijera. Nažalost u to vreme su postojali neki grčevi kada je u pitanju dijalog između Albanije, Srbije i Severne Makedonije prema EU i u jednom trenutku se pojavljulje "Otvoreni Balkan" kao inicijativa", dodao je Grdžaljiu.

Kako je naveo, u trenutku formiranja Otvorenog Balkana dijalog između Kosova i Srbije bio je na niskom nivou, što je dovelo do pitanja da li će se pristupanjem toj inicijativi izgubiti značaj Berlinskog procesa.

Mišljenja je i da o Otvorenom Balkanu treba govoriti kao o inicijativi pre Sporazuma u Ohridu i posle njegovog postizanja.

"Kada pričamo o njemu pre Ohridskog sporazuma, smatra se da je to bio neki čin nezadovoljstva država regiona prema EU, koje su bile zapostavljene u procesu integracija i formirale su inicijativu kao pritisak na EU da se ostvare pregovori. U to vreme je bilo ekonomskih barijera pogotovu na relaciji Priština-Beograd, a bilo ih je i između ostalih država, između Albanije i Bosne i Hercegovine, Albanije i Severne Makedonije, i vladao je strah da ta ideja ima više poliitčku konotaciju nego ekonomsku orijentaciju. A sada, ako dođe do nekog sporazuma i implentacije, perspektiva Otvorenog Balkan" se otvara", kazao je Grdžaljiu.

I Grdžaljiu je mišljenja da inicijativa Otvoreni Balkan ima smisla samo ako sve države Zapadnog Balkana budeo deo nje.

"Moramo raditi više na dijalogu, na povezivanju privtatnog sektora, jer se tako mogu preći sve barijera, da Otvoreni Balkan bude u funciji ekonomskog razvoja i perspektive na Zapadnom Balaknu, pogotovu sada kada mladi odlaze i kada preti demografska pandemija", navodi Grdžaljiu.

Smatra da će do pormocije Otvorenog Balkana doći kada se normalizuju odnosi između Kosova i Srbije.

"Sada je vreme da ekonomija bude pokretač, i da kroz ekonomski razvoj gradimo perspektvu. Ako analiziramo Berlinski sporazum, ne treba se zavaravati da između država EU ima puno ljubavi. Upravo taj ekonomski pristup i ekonomska kalkulacija gradi perspektivu i budućnost, eliminiše politčke i etničke tenzije, pa neka Otvoreni Balkan bude vizija koja će prosvetliti zemlje regiona i stvoriti novu perspektivu da kroz tu inicijativu jednog dana budemo deo EU,da budemo deo izgradnje Evrope a ne da prebacujemo probleme u Evropu", zaključio je Grdžaljiu.