Američke rakete stižu u Prištinu, ubrzava se proces stvaranja Vojske Kosova, ima li razloga za zabrinutost?

NIkad veći budžet za KBS, užurbana nabavka oklopnih vozila, dronova, turskih protivoklopnih sistema "Omtas"... a sada i odobrenje SAD za kupovinu "Džavelina" u vrednosti od 75 miliona dolara. Priština je 2028. označila kao godinu kada će se prema planu KBS zvanično transformisati u kosovsku vojsku, ali s ovim tempom do pomenute transformacije moglo bi da dođe i ranije, a sagovornici Kosovo onlajna ističu da ovakva odluka predstavlja poruku i Beogradu i Prištini, ali i da bi mogla da dovede do zaoštravanja situacije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je "da je odluka američkog Stejt departmenta da odobri prodaju antitenkovskih raketa Kosovu veliko razočaranje, ali da će Srbija, zajedno sa SAD, raditi na očuvanju srpsko-američkih odnosa".

Pomenuta odluka Vašingtona da se odobri prodaja "Džavelina" Kosovu izazvala je veliku zabrinutost u Beogradu, ali i među određenim američkim političarima, pa je tako kongresmenka Klaudija Teni, predsedavajuća Srpskim kokusom, poručila je da je Sporazum Stejt departmenta da pošalje rakete "Džavelin" na Kosovo "neverovatno zapaljiv", posebno dok su povećane tenzije na Zapadnom Balkanu, ukazujući da ta odluka samo doliva ulje na vatru i povećava verovatnoću da izbije novi sukob.

S druge strane, iz Stejt departmenta su za Kosovo onlajn naveli da "prodaja protivtenkovskih raketa Džavelin Kosovu podržava ciljeve spoljne politike i nacionalne bezbednosti SAD, poboljšanjem bezbednosti Kosova, bez promene osnovnog vojnog balansa u regionu.

Vojni analitičar Vlade Radulović kaže da odluka Stejt departmenta da odobri Kosovu kupovinu "Džavelin" raketa nije novina ako se posmatra iz perspektive pružanja podrške Amerike Prištine, ali da je interesantan trenutak u kojem se to dešava.

"S jedne strane, ne vidim ništa novo, jasno je da SAD podržavaju Prištinu na tom svom putu nezavisnosti. Iz te perspektive posmatrano nema novina, oni su zajedno vežbali, učestvovali na vojnim vežbama, američki instruktori su obučavali pripadnike KBS, pružali im podršku. Iz te perspektive nema novina, ali interesentan je trenutak u kojem se sve ovo dešava", navodi Radulović za Kosovo onlajn.

Kako dodaje, suština je zapravo argument Prištine s kojim je tražila to naoružanje.

"Suština je u argumentu Prištine da SAD prelome i odluče se na taj potez koji je došao nakon dešavanja u Banjskoj, dakle na severu Kosova, nakon grafita 'kada se vojska na Kosovo vrati' i kao vrhunac, sve ono što se dešavalo u Banjaluci - Noćni vukovi, Putinove slike, ruske zastave. Pitanje je da li je to u suštini samo jedan paket koji je Priština pakovala i slala u Ameriku, a upirući prstom u Beograd kao da je ruska ispostava koja se sprema za neku vrstu agresije, da napadne i ugrozi Kosovo i da je zapravo sve to kada se skupljalo dovelo do toga da je čaša postala puna da je onda iz SAD došlo zeleno svetlo", navodi Radulović.

Kada je reč o "Džavelin" raketama, kako priča Radulović, reč je pre svega o savremenom protivoklopnom sistemu uspešnog dometa oko dva i po kilometara, a postoje i verzije gde taj domet dostiže i nešto više od četiri kilometara.

Reč je o tandem bojevoj glavi sa mogućnošću proboja oklopa od debljine oko 800 milimetara, dodaje Radulović i primećuje da se Amerika na taj način svrstava uz neke druge zemlje koje su pružale podršku jačanju Kosovskih bezbednosnih snaga na putu prelaska u ono što Priština želi da stvori, a to je de fakto i de jure vojska Kosova.

"SAD jesu i ranije pružale podršku Prištini, čak su pomogle i ranije u onoj nabavci hamvi vozila, nešto više od 50 vozila, ali do sada nije bilo reči u ovom formatu nekih uslovno rečeno malo složenijih sistema, u tom segmentu onesposobljavanja protivnika", navodi.

Kako dodaje, ranije, odnosno najviše što je do sada Prištini isporučeno i zemlja koja je najviše sarađivala sa Prištinom na tom polju jeste Turska i to kada se pogledaju protivoklopni sistemi i različite platforme točkaša, odnosno oklopnih transportera, lakih taktičkih vozila.

"Mislim tu i na minobacače - mitraljeze, snajperske puške, svašta nešto se u prethodnom periodu dopremalo, pomagala je i Nemačka, i Velika Britanija, a sada sa ovim sistemom Džavelin i SAD prave taj iskorak da pored vozila šalju Prištini i tu vrstu naoružanja", kazao je.

Govoreći o proceduri i eventualno vremenu kada bi to naoružanje moglo da stigne na Kosovo, Radulović kaže da ne želi da spekuliše o tome.

"Za sada je zeleno svetlo dato od strane SAD i čeka se Kongres. Nakon što Kongres odobri možemo očekivati konkretnije korake, odnosno početak isporuke za Prištinu, a kada će se to desiti ostaje da se vidi. Ova godina je izborna u SAD, vidim da se u Prištini nadaju da će to biti u skorijem vremenu, da li hoće ili ne, ne bih spekulisao. Nije komplikovana procedura, ostaje da se na nivou Kongresa to reši i onda da se pokrenu mehanizmi konkretizacije i isporuke ovih sistema", ispričao je Radulović

Predsednik Spoljnopolitičkog odbora poslaničke grupe Alternativa za Nemačku (AfD) u Bundestagu Petr Bistron, za Kosovo onlajn ističe da odluka Sjedinjenih Američkih Država da Kosovu proda protivtenkovske rakete "Džavelin" predstavlja novi nivo zaoštravanje situacije, ističući da je Ukrajina najbolji primer kako zapravo funkcioniše "oružje za mir".

"Pitam se, iskreno, zašto Amerikanci isporučuju tako teško naoružanje nekoj tvorevini kakvo je Kosovo. To je krizni region. Tvorevina stvorena uz kršenje međunarodnog prava i integriteta tadašnje Jugoslavije. Smatram da je to dalji korak ka eskalaciji", rekao je Bistron za Kosovo onlajn na pitanje da li odluka SAD, onako kako je predstavljena, doprinosi stabilnosti.

Na konstataciju da Zapad tvrdi da ruski predsednik Vladimir Putin želi da destabilizuje Zapadni Balkan, Bistron je ironično primetio da je "Putin tako zao i destabilizuje Balkan tako što je nagovorio Amerikance da isporuče oružje, te da iza svega stoji ruski predsednik".

Na pitanje zašto Nemačka ćuti pred naoružavanjem Kosova, odgovara da je to odraz nepoštovanja međunarodnih sporazuma.

"Već sada je policija takozvanog Kosova opremljena tako da se šetaju s dugim cevima. To je već sada paravojna formacija. Ono što je obećano sporazumima, da su to samo snage za očuvanje bezbednosti i policija, ne poštuje se, već se ide korak dalje u naoružavanju", kritikuje Bistron.