Bisenić: Nova regionalna politika Srbije počinje u Zagrebu

Posetom Ivice Dačića Zagrebu, na traženje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, čini se da počinje nova regionalna politika Srbije, koju će po svemu sudeći karakterisati veća otvorenost i dinamičniji stav Srbije prema svim regionalnim centrima, osim u određenoj meri prema Prištini, ocenio je novinar Dragan Bisenić u autorskom tekstu za agenciju „Tanjug“.

Bisenić je ukazao na Dačićeve reči da Hrvatska i Srbija "umesto takmičenja u mržnji", treba da se takmiče u izgradnji mira i dobrih odnosa.

"Novu regionalnu politiku Srbije će po svemu sudeći karakterisati veća otvorenost i dinamičniji stav Srbije prema svim regionalnim centrima, osim u određenoj meri prema Prištini. Već čitavu godinu Priština pokazuje svoje mrzovoljni lice, iako sve to vreme postoje jasni napori EU i SAD da se unaprede odnosi Beograda i Prištine, dok sve vreme traje zaoštravanje uz rastuće napetosti i incidente“, ukazuje Bisenić.

To je, dodaje, dosadilo i međunarodnim predstavnicima, diplomatijama EU i SAD koje su dovedene na granicu strpljenja, pa su pripremile drugačiji nastup prema Kosovu.

U takvim uslovima Srbija je dobila mogućnost da se konstruktivnije posveti regionu. Ta ideja je ojačana i činjenicom da međunarodni akteri takođe dolaze u Beograd s novim predlozima i planovima preoblikovanja regionalnog poretka na zapadnom Balkanu u kome Srbija treba da preuzme, zajedno sa drugima, još istaknutiju ulogu u izgradnji i očuvanju regionalne saradnje i stabillnosti.

Ističe da je nesumnjivo da sadašnjost s planom za budućnost treba da dominira i da je za to je potrebno plansko i ciljano delovanje obe strane, a da je svetski ekonomski forum u Davosu koji počinje za četiri dana i na kome će biti vodeće ličnosti Srbije i Hrvatske biti prilika da se učini novi, značajan korak u tom pravcu.

"Poseta ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića Zagrebu, posle sedam godina, ponegde u regionu doživljena je kao iznenadni zaokret Srbije, mada je to tako samo na prvi pogled. Na ovoj poseti dugo se radilo“, naveo je Bisenić podsećajući da je predsednik SDS-a, Milorad Pupovac, praktično, još pre proleća prošle godine, intenzivno radio na pripremi posete predsednik Srbije i to ne samo sa Beogradom i Zagrebom nego i sa međunarodnim predstavnicima.

Posle su, konstatuje, kola krenula nizbrdo, ali, čini se, taj proces sada je zaustavljen, i dodaje da se čini da je posetom Dačića Zagrebu počela nova regionalna politika Srbije.

Ne manje važan motiv za novi pristup Srbije, smatra, jeste potreba da se politički odnosi eksplicitnije usklade sa privrednim odnosima, koji su dobri, ali ne i recipročni.

Podseća da su građani Srbije drugi najbrojniji strani radnici u Hrvatskoj – s dozvolama ih ima oko 20.000, a broj turista u 2022. godini porastao je za 60 odsto u poređenju sa 2021. godinom i prošlog leta bilo je oko 130.000 srpskih turista.

Iako su odnosi sa Zagrebom mogli da budu kudikamo bolji, Beogradu oni poslednjih godina, može se reći, nisu ni mnogo nedostajali zbog gotovo apsolutnog fokusa Srbije na Kosovo. U tom periodu Srbija je bila snažnije orijentisana prema SAD, potpisala Vašingtonski sporazum, definisala politiku “Otvorenog Balkana” koju smatra svojim autentičnim doprinosom regionalnoj saradnji. Na 'južnom pravcu' odnosi sa Savernom Makedonijom doživeli su snažan uspon, dok Crna Gora očekuje razrešenje unutrašnje krize.  

Otuda je, kaže, jačanje i podupiranje 'zapadne orijentacije' pa je Dačić sa osmehom krenuo u prvim koracima, tek da 'otopli' odnose dve prestonice na Savi.

Bisenić smatra da je u tome uspeo i da je zvanični Zagreb, uprskos pokazanoj opreznosti, zadovoljan zbog toga.

Dačić je svoju platformu izneo u nekoliko političkih stavova i simboličkih vrednosti. 'Simbolika ovih praznika podsjeća na neprolazne i, nadam se zajedničke vrijednosti - mir, toleranciju i solidarnost. Mislim da se od ovog današnjeg prijema puno očekuje jer je napravljena takva atmosfera u smislu onoga što će uslijediti nakon toga. Najbolji odnosi RH i Srbije su u najboljem interesu naša dva naroda, ali i čitavog regina', poručio je Dačić i dodao: 'Moj dolazak predstavlja snažnu poruku o potrebi razgovora i redefinisanja trenutnih odnosa Beograda i Zagreba. Mi ne mislimo isto o mnogim pitanjima, ali moramo da razgovaramo i da se dogovaraamo'.

Dodao je kako je Srbija svesna da se neka pitanja ne mogu rešiti brzo, ali da shvata potrebu za unapređenjem odnosa, najavljujući tako nove korake u tom pravcu.

Ocene nakon posete bolje su od očekivanja koja su postojala uoči posete. Hrvatski premijer Andrej Plenković na Badnje veče bio je sasvim opušten i zadovoljan, hrvatski ministar spoljnih poslova Ivan Grlić Radman, oprezniji, ali suštinski zadovoljan, dok su reakcije javnosti i medija pretežno pozitivne, uz poneki ton koji se drži stereotipa i šablona uspostavljenih poslednjih godina.

Mnogo na stvaranju uslova za ovu posetu učinili su predstavnici manjina, Milorad Pupuvac i Tomislav Žigmanov.

Žigmanov i Pupovac, uoči Dačićevog dolaska potpisali su Deklaraciju o saradnji Srba iz Hrvatske i Hrvata iz Srbije.

U njoj se osuđuju svi oblici mržnje prema manjinama i 'ohrabruju države u kojima žive da se, umesto obnavljanju sukoba, napokon okrenu saradnji' i počnu da rešavaju otvorena pitanja.

Odnosi srpske i hrvatske manjine su definisani na principu 'spojenih sudova' gde se navodi da 'svaki akt pretnje ili agresije prema manjinskoj zajednici u jednoj državi dovodi u opasnost manjinsku zajednicu u onoj drugoj', navedeno je u ovom dokumentu.

Hrvatski premijer bio je zadovoljan što je predstavnik Hrvata u Vladi Srbije ocenjujući da je 'hrvatska manjina u Srbiji dobila novi život'.

Hrvatski premijer Andrej Plenković ocenio je da je dolazak troje srpskih ministara u Zagreb 'očito politička poruka i signal da se uspostave kontakti u nekoj većoj frenkvenciji nego što je bilo u proteklo vreme'.

On je rekao da ima puno tema koje opterećuju odnose dve zemlje, ali je video i perspeketivu, ocenjujući da 'dijalog mora da se nastavi'. 'Važno je da uspostavimo kontakte, a onda i za strukturirani dijalog', rekao je Plenković.

Hrvatski ministar spoljnih poslova s ponosom je govorio u hrvatskim dostignućima u ostvarivanju hrvatskih spoljnopoloitičkih i strateških ciljeva i postavio retoričko pitanje ko drugi više nego Hrvatska želi stabilnost zapadnog Balkana, naveo je on i ukazao da Hrvatska ima sada priliku da praktično demonstrira tu svoju želju.           

Hrvatski ministar spoljnih poslova ponudio je, praktično, novu otvorenost za evropsku perspektivu Srbije, pa je u tom smislu sasvim svrhovito uključivanje ministarske za evropske integracije, Tanje Miščević u ovu delegaciju.

Mora se reći, ističe Bisenić, da oblast evropskih integracija pruža zaista široke prostore za saradnju dve zemlje i omogućava Hrvatskoj neke demonstrira neke prirodne prednosti za bliže odnose sa Srbijom.