Dijalog Beograda i Prištine: Prioritet za Kosovo ili obaveza pod međunarodnim pritiskom?

Politička previranja na Kosovu i nekoliko izbornih ciklusa u protekle dve godine završeni su početkom oktobra izborom predsednice Justine Široke Pulje i stabilizacijom vlasti premijera Aljbina Kurtija. Vest o ponovnom imenovanju Agrona Bajramija za šefa pregovaračkog tima Kosova za tehnički dijalog sa Beogradom otvorila je i pitanje da li će dijalog biti među prioritetima sada kompletiranih institucija u Prištini. Stručnjaci za dijalog iz Prištine, iz Severne Mitrovice i Beograda u razgovoru za Kosovo onlajn navode da očekuju veći pritisak EU na Kosovo, ali ukazuju da dijalog nikada nije bio prioritet za Kurtija.

Piše: Ivana Šanjević

Dijalog Beograda i Prištine je dugotrajan politički proces čiji je cilj normalizacija odnosa kroz sporazume i praktičnu saradnju. Dogovori se postižu, ali njihovo sprovođenje i dalje predstavlja izazov. Formiranje Zajednice srpskih opština je jedno od najvažnijih i najspornijih pitanja u tom procesu, jer Priština od 2013. godine i prvog Briselskog sporazuma nije ispunila tu svoju obavezu.

Međunarodni predstavnici, pre svega EU kao posrednik u dijalogu i Kfor kao garant dogovora, ističu da je politički put jedini način za trajnu bezbednost na Kosovu. Zvanični Beograd naglašava da razgovor nije i ne može biti proces usmeren ka međusobnom priznanju, već rešavanju praktičnih pitanja i položaja građana, dok Priština smatra da je međusobno priznanje jedina osnova za dijalog.

Do Brisela mimo Beograda

Bivši diplomata Albert Prenkaj rekao je da je institucionalna kriza na Kosovu, a sada i izborni proces u Srbiji, učinio da pregovori o normalizaciji odnosa budu u zastoju.

„Svedoci smo obustave dijaloga sa Srbijom. Međutim, u svim komunikacijama koje Kosovo ima sa međunarodnom zajednicom, posebno sa zvaničnim Briselom, uključujući visoku predstavnicu za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaju Kalas i predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, zahtev je da Kosovo ispuni međunarodne obaveze koje je preuzelo 2023. godine tokom pregovora u Briselu i Ohridu“, podsetio je Prenkaj.

On ne smatra imenovanje Bajramija snižavanjem nivoa predstavljanja Kosova, jer „ambasador predstavlja sve državne institucije i sposoban je da komunicira sa evropskim zvaničnicima i srpskom stranom“, navodi Kosovo pres.

„Bajrami već poseduje diplomatsko iskustvo u Briselu i tamo je uspostavio mrežu kontakata, a vlada smatra da naš ambasador može delovati kao glavni pregovarač za pitanja o kojima će se kontinuirano razgovarati“, zaključio je Prenkaj.

Profesor evropskih integracija Dritero Arifi smatra da dijalog sa Srbijom ne bi trebalo da se nastavi bez promene pristupa Evropske unije. Prema njegovim rečima, Kosovo mora da sprovede sporazume na koje se obavezalo, ali i da promeni svoj pristup tom procesu i direktno komunicira sa EU.

On je napomenuo da su tehnička pitanja uglavnom rešena i da bi sada fokus trebalo da bude na sprovođenju postignutih sporazuma, prenosi Kosovo pres.

„Ne postoji problem sa imenovanjem osobe poput Agrona Bajramija za tehnički dijalog. Što se tiče političkog aspekta, premijer Aljbin Kurti ili ne razume ili odbija da razume realnost situacije. Za mene, dijalog sa Srbijom više nema smisla. On ne bi ni trebalo da se odvija dok se određene stvari ne razjasne“, naglasio je Arifi, koji smatra da se dijalog sa EU mora nastaviti.

On ponavlja da Kosovo mora biti jasno, odlučno, otvoreno i iskreno prema EU.

„Sprovešćemo sve sporazume na koje smo se obavezali - ali sa Evropskom unijom. Pristup i narativ se moraju promeniti, posebno nakon odluke Specijalnog suda. Zaključili smo tehnička pitanja, ili bar tako verujem, u najmanju ruku, potezi preduzeti na severu su završena stvar. Preostaje nam samo da sprovedemo sporazum“, naglasio je Arifi.

Dijalog nikad nije bio prioritet za Kurtija

Saradnik nevladine organizacije Nova društvena inicijativa Aleksandar Šljuka nije uveren da u Prištini postoji raspoloženje za nastavak dijaloga sa Beogradom, ukazujući da ni iz EU nije bilo odlučujućeg pritiska kojim bi se Kosovo nateralo da napravi neke ustupke ili odustane od poteza koji su na štetu srpske zajednice.

„Videli smo u proteklom periodu da fokus dijaloga nije bio na tim pitanjima, jer je posrednik EU Peter Sorensen insistirao na humanitarnim pitanjima, pitanjima nestalih osoba. Ako se misli na širi dijalog, u smislu da se uključe dve strane i da se razgovara o suštinskim pitanjima poput Zajednice srpskih opština, njene implementacije, ne vidim da do toga može da dođe u narednom periodu“, rekao je Šljuka za Kosovo onlajn.

Šljuka dodaje da je Prištini nije smetala institucionalna kriza da sprovede određene poteze, poput zatvaranja skoro svih institucija koje podržava Beograd, osim u domenu školstva i zdravstva.

„Ne treba imati prevelika očekivanja u narednom periodu“, predviđa Šljuka.

Direktor strategije u Centru za evropske politike iz Beograda Miloš Pavković izjavio je za Kosovo onlajn da dijalog sa Beogradom nikada nije bio prioritet za kosovskog premijera Aljbina Kurtija, pa to neće biti slučaj ni sada. Pavković, međutim, očekuje pritisak EU i posebno zemalja Kvinte da se prione na posao, pošto su institucije u Prištini u punom mandatu.

„Očekujem da će se pojačati pritisak iz EU i zemalja Kvinte da se sada prione na posao u smislu obaveza koje su proistekle iz dijaloga i sporazuma o normalizaciji. Da li će na vladu Aljbina Kurtija to imati uticaj, pitanje je, ali će manevarski prostor za izbegavanje obaveza definitivno biti smanjen“, ocenio je Pavković.

Pavković nije uveren da će institucije u Prištini biti spremne za dogovor i ustupke srpskoj zajednici, kako bi dobili podršku nevećinske zajednice za promenu Ustava Kosova.

„Nisam siguram da će Kurti prioritizovati dijalog i posebno Zajednicu srpskih opština, koja je oduvek tačka sporenja i nešto na čemu je izgradio političku platformu, protiveći joj se. Moja procena je da će se on baviti reformama, Reformskom agendom, usklađivanjem sa EU, a po strani će ostaviti pitanje dijaloga ili će primeniti neke manje važne tehničke akte“, rekao je on.

Pavković ponavlja je ZSO velika tema na kojoj će insistirati i Beograd i Brisel, ali uveren je da Kurti još nije spreman na kompromis o tom pitanju. On ukazuje i da u Prištini provejavaju ideje da bi trebalo raščlaniti evropski put Kosova od dijaloga sa Beogradom, ali ih smatra „pustim željama“, jer bi onda i Srbija tražila sličan pristup i suštinski to ne bi doprinelo normalizaciji odnosa.

„Pozicija EU je po tom pitanja čvrsta i ne verujem da će biti promena. Bilo kakvi predlozi Prištine za promenom u strukturi je pokušaj i manevar da se izbegnu obaveze, što je u Briselu pročitano i neće biti prihvaćeni predlozi takve vrste“, rekao je Pavković.