Kac: Napredak odnosa Prištine i Vašingtona zavisi i od ispunjavanja preuzetih obaveza u dijalogu sa Beogradom

Kosovo i dalje treba da unapređuje odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama i prostora za poboljšanje ima mnogo, a deo tog napretka zavisiće od pitanja između Beograda i Prištine, kao i od ispunjavanja ranije preuzetih obaveza, izjavio je u intervjuu za Kosovo onlajn Džonatan Kac, saradnik u oblasti studija upravljanja u Brukingsu, koji je obavljao i visoke funkcije u Stejt departmentu i Kongresu.

Izbor predsednice Kosova, prema oceni Kaca donosi stabilnost, ali on napominje da je važno da Justina Široka Pulja zaista preuzme odgovornost koju nosi obećanje da će biti predsednica svih građana, bilo da je reč o Srbima na severu ili drugim zajednicama širom Kosova. 

Nakon dugotrajnog institucionalnog zastoja i ponovljenih izbora, Kosovo konačno ima novog predsednika i funkcionalne institucije. Da li izbori zaista označavaju kraj političke krize ili su samo rešili neposredni institucionalni problem dok dublje političke podele ostaju?

Bilo je važno da se krene napred u ovom pravcu. Svakako, unutrašnje podele na Kosovu i dalje postoje. Izazovi u odnosima sa Beogradom takođe ostaju. Odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama i dalje treba unapređivati. Naravno, najvažniji odnos, onaj sa Briselom, suočava se sa izazovima. To se vidi i kada govorimo o Specijalizovanim većima, koja se bave ratnim zločinima, i o pitanju kako pozvati odgovorne na odgovornost. Evropska unija izrazila je zabrinutost zbog mogućih izmena koje se odnose na taj sud. Zato mislim da i dalje postoji mnogo izazova. Ali, sve mora da se rešava korak po korak. Kosovo danas pravi korak napred. Nadam se da će to otvoriti mogućnost za rešavanje veoma teških izazova.

Sa rešavanjem institucionalnog zastoja, da li vidite priliku da Priština poboljša svoje odnose sa Vašingtonom? Koje konkretne korake bi SAD očekivale od rukovodstva Kosova, posebno u pogledu političke stabilnosti, dijaloga sa Beogradom i odnosa sa srpskom zajednicom?

Izbor predsednice donosi stabilnost. To je početak stabilnosti. Odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Kosova traju mnogo godina i prevazilaze trenutnu situaciju. Ali činjenica da je strateški dijalog, odnosno ovaj oblik saradnje, zamrznut, kao i činjenica da je, po mom mišljenju, aktuelna američka administracija imala primedbe na način na koji je Priština postupala, posebno na severu Kosova i u odnosu prema Srbima, od posebnog su značaja. Ovo je prilika da se pokuša sa rešavanjem nekih od tih izazova. To neće biti lako. Jedna stvar koju posebno ističem jeste da ova administracija, Trampova administracija, kao i prethodne administracije, snažno podržava građane Kosova i želi da vidi njihovu budućnost kroz dalju evroatlantsku integraciju. Ali moraju da se preduzmu konkretni koraci. Naravno, svaka administracija ima sopstveni pristup rešavanju ovih izazova. I, naravno, ovo nije ništa novo za Trampovu administraciju. Tokom prvog Trampovog mandata, pitanje Srbije i Kosova bilo je na samom vrhu agende te administracije.

Neposredno pre izbora novog predsednika, Skupština Kosova je usvojila amandmane na Zakon o Specijalizovanim većima, dok EU kaže da su promene suprotne međunarodnim obavezama Kosova. Istovremeno, na Kosovu postoji snažno političko protivljenje sudu i njegovim nedavnim presudama. Koliko je ozbiljan ovaj izazov autoritetu i nezavisnosti Specijalizovanih veća i da li bi mogao da stvori nove tenzije između Prištine i njenih zapadnih partnera, uključujući Vašington?

Mislim da se ova odluka, odnosno kretanje u ovom pravcu, ne odnosi samo na Prištinu i Vašington. Reč je i o odnosima Prištine i Brisela. Kako ostvariti napredak u oblasti vladavine prava? Kako unaprediti odgovornost i na Zapadnom Balkanu? Razumem koliko je ovo konkretno pitanje osetljivo za ljude na Kosovu. Ali, ako pogledate čitav Zapadni Balkan i ono što se tamo dogodilo, odgovornost, odnosno pozivanje na odgovornost onih koji su počinili nedela, od posebnog je značaja. Mislim da je to veoma važno, posebno za Brisel, koji razmatra kako će izgledati proces proširenja Evropske unije i eventualne izmene tog procesa, o čemu ćemo više znati u narednih nekoliko nedelja. A Kosovo želi da ubuduće ima svoje mesto za tim stolom. Kada je reč o Vašingtonu, čini mi se da su glavni ciljevi ove administracije više usmereni na ekonomiju, regionalnu integraciju i dalje jačanje stabilnosti.

Umesto da vreme posvećuje tim pitanjima iz prošlosti, uprkos činjenici da su Amerikanci angažovani u radu ovog suda i Tribunala, ova administracija stavlja veći naglasak na druga pitanja u međusobnim odnosima. To su energetika, ekonomska saradnja i stabilnost, kojima administracija pridaje veći značaj nego ispravljanju nepravdi iz prošlosti.

Kosovski Srbi, posebno oni koji žive na severu, suočavaju se sa godinama političkih i bezbednosnih tenzija i dubokog nepoverenja u institucije u Prištini. Šta realno mogu da očekuju od nove predsednice? Može li predsednica da igra značajnu ulogu u obnovi poverenja, zaštiti prava i bezbednosti srpske zajednice i osiguravanju da se njihove zabrinutosti čuju na najvišem institucionalnom nivou?

Iako je funkcija predsednice više simbolična i ima ograničena ovlašćenja, važno je to što je ona izjavila: „Biću predsednica svih građana“. To će biti stavljeno na probu, veoma brzo. Naravno, ovo konkretno pitanje predstavlja kamen spoticanja, odnosno ozbiljan izazov za odnose između Prištine i Beograda. To je nešto do čega je i Sjedinjenim Američkim Državama veoma stalo. Ova administracija je usmerena na rešavanje tih izazova, kako se Kosovo ili druge zemlje u regionu ne bi ponovo vraćale istorijskim problemima. To nije lako. Nije lako ni u jednoj zemlji ili regionu koji je prošao kroz tragedije kakve su se tamo dogodile. Ali izuzetno je važno da predsednica zaista preuzme odgovornost koju nosi obećanje da će biti predsednica svih građana, bilo da je reč o Srbima na severu ili drugim zajednicama širom Kosova.

Sada, kada kosovske institucije konačno funkcionišu, treba li očekivati snažnije napore SAD i EU da ponovo pokrenu dijalog o normalizaciji između Beograda i Prištine? I koliko će sprovođenje prethodno dogovorenih obaveza, uključujući aranžmane koji se tiču srpske zajednice, biti važno za ostvarivanje suštinskog napretka?

Preuzete obaveze su od ključnog značaja, uključujući i ranije obaveze, posebno one o kojima se pregovaralo ili kojima se bavilo tokom prvog mandata predsednika Trampa. Zato mislim da ćemo, kada govorimo o mogućnosti unapređenja odnosa između Prištine i Vašingtona, a prostora za poboljšanje ima zaista mnogo, videti da će deo tog napretka zavisiti upravo od pitanja između Beograda i Prištine, kao i od ispunjavanja ranije preuzetih obaveza. Mislim da treba pružiti priliku Trampovoj administraciji, imajući u vidu njeno ranije interesovanje za ovo pitanje i pokušaje da ga reši. Zato se nadam da će postojati mogućnost da se iskoristi američko liderstvo. Ali to znači da nije reč samo o izboru nove predsednice, već i o ispunjavanju preuzetih obaveza i postignutih sporazuma. A pravi pokazatelj biće ono što se zaista dogodi u praksi, a ne ono što se govori.