Diplomatski „džoker“ Brisela: Da li se pitanjem nestalih skreće pažnja sa realne pozicije Srba na Kosovu?

Izjava predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da sporazum o nestalim licima pokazuje pozitivan pomak u odnosima Prištine prema srpskoj zajednici predstavlja pokušaj Brisela da ulepša realnost i sačuva privid uspešnosti dijaloga, smatraju sagovornici Kosovo onlajna, i ističu da se tema nestalih često koristi kao diplomatski „džoker“ kako bi se skrenula pažnja sa činjenice da su prava Srba na Kosovu sve ugroženija, a međuetničko poverenje duboko narušeno.

Piše: Milena Miladinović

Fon der Lajen je prošle nedelje boravila na Zapadnom Balkanu, a jedna od njenih stanica bila je i Priština, gde je na konferenciji za medije sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, između ostalog, poručila da vidi pozitivne korake kosovske vlade ka srpskoj zajednici, a kao primer navela je postizanje sporazuma o kidnapovnlim i nestalim licima u dijalogu Beograda i Prištine.

Prema mišljenju sagovornika Kosovo onlajna, stvarna dešavanja na terenu, kada je reč o srpskoj zajednici na Kosovu, ne mogu se nazvati pomakom, dok situacija za Srbe, kako ističu, nije dobra.

Navode i da EU, pored mnogih važnih i još uvek nerešenih pitanja za Srbe na Kosovu, koristi i najmanji „uspeh“ da prikaže napredak Kosova, a kako dodaju, pitanje nestalih se često koristi kada se želi pokazati da dijalog nije „mrtvo slovo na papiru“, iako, od dolaska Samoopredeljenja na vlast, ocenjuju oni, u procesu dijaloga nema napretka.

Diplomatski „džoker“

Politikolog Ognjen Gogić kazao je da se pitanje nestalih u dijalogu često koristi kao „džoker“, a da je Fon der Lajen u Prištini sporazum po tom pitanju navela kao korak Kosova u poboljšanju odnosa sa srpskom zajednicom kako bi pokazala da u dijalogu nije sve urušeno.

Gogić je za Kosovo onlajn kazao da je Fon der Lajen prilikom posete Kosovu ukazala i na potrebu da vlada u Prištini očuva multietničnost društva, što, dodaje on, znači da je ona ugrožena.

„Fon der Lajen je tokom obraćanja u Prištini pozvala Kosovo da treba da očuva multietničnost svog društva i da je potrebno da Vlada Kosova ponovo izgradi poverenje sa srpskom zajednicom. To je diplomatski način da se kaže da su te dve stvari dovedene u pitanje. Dakle, da je dovedeno u pitanje da li Kosovo i dalje ima multietnički karakter, odnosno da je došlo do narušavanja odnosa sa srpskom zajednicom, čime se poziva vlada da obnovi to poverenje“, kazao je Gogić.

Kako je naveo, to su izjave koje su date između redova, ali da je jasno na šta one aludiraju – da postoje problemi.

„Fon der Lajen je takođe rekla da postoje pozitivni pomaci i tu je navela primer saradnje oko pitanja nestalih. To je tema koja se svako malo pojavljuje u dijalogu kao neki džoker, zapravo kada se želi reći da nije sve propalo, da nije sve urušeno, onda se sastave pregovarači i razgovaraju o temi nestalih, pa je onda jedne godine dogovorena deklaracija, naredne godine komisija. Nekog rada na terenu ima, pronalaze se lokacije za koje se sumnja da se na njima nalaze grobnice, neke su utvrđene, tako da se može pretpostaviti, zapravo, da je to proizašlo iz dijaloga i dogovora“, izjavio je politikolog.

Kako je dodao, Fon der Lajen je želela da kaže da taj primer pokazuje da nije sve propalo.

„Ona je isto tako mogla da navede primer Zakona o strancima. Tu je uz posredovanje Evropske unije došlo do dogovora o određenim olakšicama za srpsku zajednicu. On nije primenjen u obimu i meri na način na koji je to bilo dogovoreno u martu, međutim, na terenu se nisu videle štetne posledice primene tog zakona. Dakle, nije došlo do skraćivanja prava boravka, života, rada Srbima na Kosovu zbog tog zakona“, naveo je Gogić.

Kako je naveo, tu je Evropska unija, kroz posredničku ulogu napravila formulu koja je omogućila Kosovu da, sa jedne strane počne primenu tog zakona, a sa druge strane, da se njegova primena ne odrazi negativno na položaj srpske zajednice.

„Tako da je ona, recimo, taj primer mogla da navede, koji više govori o položaju srpske zajednice i da se zapravo mogu napraviti i pozitivni koraci. Njenu izjavu treba na taj način tumačiti, ona želi da ukaže da se može kad se hoće dogovoriti i nešto pozitivno uraditi, ali to ne sugeriše da Evropska unija ulepšava situaciju. Iz opšte komunikacije koja postoji, iz periodičnih saopštenja, izjava koje dolaze od delegacije Evropske unije na Kosovu ili od portparola Evropske komisije iz Brisela, pa i iz izveštaja o napretku Kosova, ne stvara se slika ulepšane stvarnosti. Ne bi se moglo reći da Evropska unija želi da zamaskira prave probleme koji postoje na Kosovu, ali sa druge strane ne bi se moglo ni reći da ona delotvorno doprinosi njihovom rešavanju“, izjavio je on.

Izjava o nestalima, dodaje Gogić, ne tiče se direktno položaja srpske zajednice danas.

„Ona se tiče pronalaženja ostataka posmrtnih nestalih lica i utvrđivanja njihove sudbine. Ta izjava je verovatno data u kontekstu pronalaska posmrtnih ostataka u Zubinom Potoku, dakle da se želelo reći da postoje primeri koji se tiču i Prištine na neki način. Ona je uzela baš taj primer koji pre može da se pozitivno protumači u javnosti na Kosovu, Da je pomenula primer Zakona o strancima, to bi neko mogao da iskoristi protiv aktuelne vlasti i kaže: 'Eto, Kurti je dao ustupke Srbima'“, naveo je Gogić.

Najmanji rezultat - veliki uspeh

Programski direktor Nevladine organizacije Centar za zastupanje demokratske kulture Aleksandar Rapajić izjavio je da je Evropska unija birokratija koja pokušava da i najmanji mogući rezultat predstavi kao veliki uspeh, te da se to na Kosovu, kada je u pitanju srpska zajednica, dešava godinama unazad.

Rapajić je za Kosovo onlajn, povodom izjave Fon der Lajen, kazao da na terenu nema napretka.

Prema njegovim rečima, sporazum o nestalima se predstavlja kao veliki uspeh, iako se Srbi na Kosovu susreću sa mnogim problemima.

„Situacija je daleko od dobre i daleko od toga da ima nekog napretka, a Evropska unija nađe neki mali proces, ne mogu da kažem da je nebitan, ali u odnosu na druge probleme mnogo je manje važan u ovom trenutku, i onda to predstavlja kao ogroman uspeh. Tako se prezentuje i taj dogovor o nestalima, koji jeste veoma bitan, ali pored svih drugih problema koje trenutno imaju Srbi na Kosovu, nije toliko važan srpskom narodu na Kosovu, a predstavljaju ga kao ogroman uspeh, dok se u stvari radi samo o ponovnom sporazumu koji je ranije već bio donet“, rekao je Rapajić.

Kako je kazao, na taj način Evropska unija pokušava da zadrži pozitivnu sliku o dijalogu Beograda i Prištine.

„Svesni smo da od dolaska Samoopredeljenja na vlast od dijaloga nema apsolutno ništa. Šta se govori iza zatvorenih vrata možemo samo da pretpostavimo, ali verujem, bar se nadam, da neki pritisak Evropske unije prema vladi u Prištini postoji, mada nas rezultati prilično demantuju“, kazao je Rapajić.

Šampioni u ignorisanju problema 

Istoričar Aleksandar Gudžić smatra da predstavnici međunarodne zajednice nastoje da Kosovo prikažu kao uređeno i sređeno i da kosovske institucije poštuju prava manjinskih i društveno najosetljivijih zajednica.

U tom kontekstu, on posmatra i izjavu Fon der Lajen.

„Predstavnici međunarodne zajednice su se pokazali kao šampioni u ignorisanju problema i da se pretvaraju da je Kosovo jedna uređena, sređena država u kojoj institucije i većina poštuju prava manjinskih i društveno najosetljivijih zajednica. U tom kontekstu posmatram izjavu Fon der Lajen u kojoj kaže da je napredak zvanične Prištine sa zajednicama očigledan“, kazao je Gudžić za Kosovo onlajn.

Istakao je da pozdravlja svaki dogovor koji se odnosi na pitanje otetih i nestalih, ali, kako je istakao, Albanci nikada nisu kažnjeni za zločine.

„To su ljudi za koje 27 godina ne znamo šta je sa njihovom sudbinom. To najbolje razumeju porodice otetih i nestalih Srba i Albanaca. Oni 27 godina iznova proživljavaju traume svake godine na dan otmice ili nestanka njihovih najmilijih. Pozdravljam sporazum koji će rasvetliti sudbinu otetih i nestalih Srba i Albanaca, da konačno njihove porodice znaju šta je sa njihovim najmilijima i najbližima. Zvanična Priština i političke elite kosovskih Albanaca nikada nisu u prošlosti bili kažnjeni za nasilje koje su sprovodili, ako hoćete, i zločine nad Srbima. Zapravo su političke elite kosovskih Albanaca u prošlosti bile nagrađivane za zločine“, rekao je Gudžić.