"Gluvi telefoni" Prištine i Brisela: Da li je Kurti ozbiljan kad uslovljava EU oko novih lokalnih izbora?

Ono što je pre dve nedelje delovalo kao zapečaćen dogovor između EU i vlasti u Prištini oko koraka koje vlada Aljbina Kurtija treba da sprovede kako bi deeskalirala situaciju na severu Kosova, u prethodnih nekoliko dana pretvorilo se u svojevrsnu igru "gluvih telefona". Umesto da kosovska vlada ispuni zahteve EU i SAD za deeskalaciju, odnosno ono na šta se obavezala, Bisljimi i Kurti ispostavili su svoje uslove Briselu - najpre da se povuku kaznene mere Kosovu, pa tek onda mogu novi lokalni izbori na severu.

Da podsetimo, EU od Kurtija traži raspisivanje novih lokalnih izbora uz povlačenje policijskih snaga, ali kosovski premijer i njegov zamenik sada okreću redosled poteza, očekujući da prvo Brisel ukine uvedene kaznene mere.

U ovoj političkoj vratolomiji tandema Bisljimi-Kurti, sagovornici Kosovo onlajn analitičari Škeljzen Maljići i Srđan Graovac, kao i pravnik Milan Antonijević, vide pokušaj Kurtija da kupi vreme i odloži neizbežno, a to je smirivanje situacije na severu, ispunjavanje zahteva Zapada, povlačenje policije i nove izbore, kao i povratak dijalogu. Ukazuju i da su izjave koje Kurti i njegovi najbliži saradnici daju u pravcu dalje konfrontacije Prištine s EU i SAD za "domaću upotrebu", kako bi očuvali podršku tvrdog jezgra albanskog biračkog tela.

Politički analitičar Škeljzen Maljići kaže da se "Kurti ponaša kao da je kralj Kosova, ali da vrlo dobro razume da kada počnu problemi mora da zove Kfor ili da na kraju popusti".

"A svaki put kada popusti, nađe nekakvo opravdanje. Mislim da je to neka vrsta igre. Nastavlja istu priču, pokazuje hrabrost svojim glasačima koji mu i dalje veruju da nije kao prethodne vlast koje su slušale ambasadore. Po meni, Kurti ovim samo želi da dobije na vremenu, zna da mora da ispoštuje to što je obećao njegov zamenik u Bratislavi, pa se onda kao predomišlja, izmišlja neke kontramera, kao da može da uslovljava", kaže Maljići za Kosovo onlajn.

Po njemu, novi izbori na severu su neizbežni i Kurti mora da pronađe način kako da ih sprovede. 

"Najlakši način je da kaže novoizabranim predsednicima opština, što sada sede kod svojih kuća, da daju ostavke. A, ne da izmišlja nekakve peticije i druga zakonska rešenja. Izborni proces je bio legalan, ali njegov rezultat nema efekta, ne može neko da bude predsednik opštine, a da ga građani ne slušaju. Ali, ne, Kurti ih tvrdoglavo drži tamo više od dva meseca, pod policijskom stražom. I odluka o povlačenju 25 odsto policije iz okoline opština na severu je deo te igre kupovine vremena, koja ne znam kuda ide ni da li vodi ka političkom rešenju", ističe Maljići.

Po njemu, najbolje bi bilo da Kosovo ide na parlamentarne izbore, kako bi se videlo koliku podršku Kurti zapravo ima.

"Prema nekim procenama, na narednim izborima bi dobio još više glasova, ali ja ne verujem da će tako lako da prođe. On ne pokazuje volju za rešavanjem problema kroz dijalog. Možda, kao što neki smatraju, Kurti sve ovo radi namerno da bi bio smenjen, da postane žrtva Zapada pa da traži treću priliku i da opet bude izabran većinskom podrškom birača. Činjenica je da Kosovo nikada nije imalo jače saveznike, a Kurti od 'gotovog pravi veresiju', on nije realista već fantazira", zaključuje analitičar sa Kosova.

Analitičar Centra za društvenu stabilnost Srđan Graovac kaže za Kosovo onlajn da prištinska strana definitivno ne želi da se pregovori nastave i samim tim je i svaki potez koji vuku usmeren u tom pravcu.

"I ovo uslovljavanje Evropske unije da prvo Brisel povuče sankcije pa tek onda da se organizuju novi izbori na severu, ima za cilj samo da se odugovlači sa pronalaženjem nekog rešena koje bi smanjilo tenziju i obe strane vratile za pregovarački sto, odnosno oživelo proces dijaloga u Briselu. Nikako drugačije ne bih tumačio potez Bisljimija, a sada i Kurtija nego kao deo strateške politike Prištine sprečavanja daljeg dijaloga sa Beogradom koji svakako albanskoj strani ne odgovara", navodi on.  

Smatra i da ovde nije reč o pogrešnim političkim procenama prištinskih zvaničnika ili odustva osećaja za real-politiku, već naprotiv, da se radi o smišljenoj strategiji.

"Ne mislim Kurti i Bisljimi da se radi o odsustvu real-politike, realnog shvatanja situacije na Kosovu. Naprotiv, mislim da su oni i te kako svesni okolnosti i vagaju šta im je važnije. U ovom trenutku su odlučili da im je važnije da se pregovori ne nastave, da ih sabotiraju, nego da izađu u susret zahtevima EU. Oni u ovoj igri igraju do kraja, čak im je bolja opcija da padnu sa vlasti, nego da sprovedu ono što traže Brisel i Vašington. Procenjuju da bi ispunjavanje zahteva EU moglo da ih košta popularnosti i realizacije političkih ciljeva", kaže Graovac.

Dodaje da i Kurti i Samoopredeljenje shvataju da popularnost stiču upravo na tom beskompromisnom stavu koji imaju kad je reč o zaokruživanju nezavisnosti Kosova.

"Ukoliko počnu da prave nekakve kompromise, da popuštaju EU, ukoliko se vrate za pregovarački, to će oslabiti njihovu poziciju među kosovskim Albancima. To je ono što ne žele da dozvole. Sa druge strane, ne žele ni da sprovedu Zajednicu srpskih opština, a znaju da vraćanje za pregovarački sto znači i povratak te teme na dnevni red. U svakom slučaju, nije da oni nerealno sagledavaju situaciju, nego povlače poteze koji im idu u korist, ističe naš sagovornik.

Napominje da ne treba zanemariti ni činjenicu da Priština ima podršku u centrima moći na Zapadu i očekuje njihovu zaštitu. Do sada nisu trpeli ozbiljnije posledice, mere su do sada zaista bile minimalne i nisu dovoljno snažne da mogu da nateraju Kurtija na popuštanje, smatra Graovac. On ne očekuje bilo kakve ozbiljnije posledice po vlasti u Prištini ni u narednom periodu, čak ni posle poslednjih poruka Kurtija i Bisljimija, odnosno njihovog uslovljavanja EU.

"Čini mi se da u okviru EU trenutno ne postoji saglasnost da treba oštrije kažnjavati Prištinu i da su Kurti i Bisljimi te kako svesni. U prethodnom periodu imali smo teške reči Kurtija i njegovih najbližih saradnika na račun SAD i EU, pa to opet nije imalo neke dramatične posledice. U EU je jako teško usaglasiti donošenje odluka, a činjenica da ima zemalja koje i te kako podržavaju prištinsku stranu i spremne su da negde ublaže oštricu sankcija usmerenih prema njima. Često čujemo i pozive pojedinih zapadnih zvaničnika da se ne može kažnjavati samo jedna strana. U EU ima i zemallja i pojedinaca koji nisu za to, bez obzira šta radila Priština, da se oštrije kažnjava. Samim tim ne očekujem bilo kakvu oštriju reakciju od EU, sem neke verbalne reakcije, ali ne i značajnije sankcije", zaključuje Graovac.

Pravnik i stručnjak za ljudska prava Milan Antonijević ocenjuje da su izjave potpredsednika Vlade Kosova Besnika Bisljimija, a zatim i Aljbina Kurtija o tome da čekaju ukidanje mera Evropske unije, kao uslov za održavanje izbora na severu, "guranje prsta u oko" EU. 

"To jeste guranje prsta u oko Evropskoj uniji, ali to ne začuđuje, ako posmatrate i neke druge poteze prištinskih vlasti. S jedne strane to govori o potrebi za privlačenjem pažnje, a sa druge jasno je da oni ne mogu da očekuju će Evropska unija ustuknuti pred njihovim zahtevima i promeniti prioritete koje je jasno iznela", kaže Antonijević za Kosovo onlajn. 

On podseća da zvanični Brisel nije komentarisao izjave kosovskih zvaničnika.

"Diplomatskim jezikom rečeno, u takvim situacijama kada nešto neće da komentarišu, znači da se s tim ne slažu. Time su poslali poruku da neće polemisati uopšte o toj temi. EU ima svoju politiku i od nje neće odustati", ističe Antonijević. 

Dodaje da je pogrešna procena prištinskih vlasti ako misle da će se neko založiti u EU ili SAD za taj njihov pristup. 

"Naš region je na 'posmatranju', kada je reč o EU, i bilo kakav problem koji se kreira ne može da naiđe na razumevanje, jer oni neće nove probleme, već da rešavaju situaciju u ovom delu Evrope", naglašava Antonijević. 

Dodaje da EU od Prištine nije tražila ništa nelogično već da sprovede obaveze koje je preuzela u cilju smirivanja tenzija, organizovanja novih izbora na severu i normalizacije odnosa. 

"Ove najnovije izjave i potezi koje povlače predstavnici vlasti u Prištini govore o nedostatku političke zrelosti i nedovoljnog poznavanja EU sa kojom nema te vrste uslovljavanja", navodi on. 

Antonijević smatra da su ovakve izjave čelnika prištinskih vlasti date, kako kaže, "više za unutrašnju upotrebu". 

"Javnost na Kosovu i u Srbiji je naviknuta na 'jake poruke', a to nužno ne znači da će one biti realizovane. To je više populizam i pokazivanje inata, koji, kao što se vidi, nije svojstven samo Srbima, već i albanskom narodu. Priština zavisi od investicija EU i SAD i bilo kakvo novo zaoštravanje situacije vodilo bi u dodatnu izolaciju", ocenjuje Antonijević.

On u slučaju zadržavanja tog kursa konfrontacije Prištine sa EU, ne isključuje ni dodatne mere protiv Kosova. Podvlači da su uslovi EU "jasni i logični" i da je sve što Priština može u ovom trenutku da uradi, zapravo rad na ispunjavanju tih zahteva u cilju normalizacije i smirivanja tenzija na severu.