Kako će glasati Srbi van Kosova na izborima u februaru?

U kola ili autobus pa 9. februara na biračko mesto na Kosovu ili nešto ranije na šalter pošte i da se kovertama sa glasačkim listićima poželi srećan put do Centralne izborne komisije. To su dve opcije koje stoje pred Srbima koji imaju kosovska dokumenta i pravo glasa na Kosovu, a žive u Srbiji, ukoliko budu želeli da glasaju na kosovskim parlamentarnim izborima. Ni jedna ni druga ne garantuju da će nečije pravo glasa na kraju biti i ostvareno.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Primera hapšenja Srba "greškom" na prelazima ima dovoljno da bi neki od onih koji bi hteli da glasaju na kosovskim parlamentarnim izborima mogli da dignu ruke od dolaska na Kosovo, a glasanje poštom prethodnih godina pokazalo se kao lutrija. 

Kako pošte Srbije i Kosova ne sarađuju, da bi stigle do CIK-a u Prištini pošiljke sa glasovima iz Srbije morale su da idu preko Severne Makedonije ili Crne Gore. Glasovi koji su ovom trasom stigli posle predviđenog roka bili su odbačeni.

Bilo je primera da su stigli na vreme, kao 2019. godine, ali su bili žigosani kao "otrovani", jer je 12 verifikatora glasova na Kosovu imalo tegobe zbog kojih su hospitalizovani, da bi kasnije bilo rečeno da je po sredi alergijska reakcija nakon kontakta sa kovertama iz Srbije. Materijal sa oko 3.700 glasova članovi CIK-a u Prištini obrađivali su u skafanderima, a posle ove drame usledila je i tvrdnja da su listići nezakonito stigli na Kosovo te su ovi glasovi uklonjeni iz konačnog rezultata. 

Iako ima analitičara u Prištini koji smatraju da za glasanje Srba van Kosova 9. februara postoji i treća opcija - da se ono organizuje u kancelariji u kojoj je oficir za vezu Prištine sa Beogradom, ona je pod znakom pitanja. Prošlog novembra Ivica Dačić, tada ministar spoljnih poslova Srbije, izjavio je da prema dogovoru iz dijaloga postoje oficiri za vezu, koji se fizički nalaze u prostorijama delegacija EU u Beogradu, odnosno Prištini i da oni nemaju diplomatski status.

U sklopu priprema za predstojeće izbore, portparol CIK-a Kosova Valjmir Eljezi saopštio je da će birači koji žive van Kosova moći da glasaju fizički u diplomatskim predstavništvima ili na druga dva načina: slanjem glasačkog paketa u poštu CIK-a na Kosovu ili u poštu CIK-a koja je otvorena van Kosova.

Programska menadžerka NVO Društvena inicijativa Milica Andrić Rakić kaže za Kosovo onlajn da glasanje putem pošte za Srbe sa Kosova koji žive u Srbiji i imaju pravo glasa ne funkcioniše još od 2019. godine. Zbog toga su, ističe, ljudi većinom dolazili autobusima da bi glasali fizički na Kosovu. 

"2019. godine je bio onaj skandal sa navodnim trovanjem glasova pristiglih poštom, a 2021. su glasovi kasnili i stigli su posle roka zbog toga što su se koristile pošte u regionu kao posrednici. Na tom primeru se odlično vidi koliko loše funkcioniše komunikacija između pošta Srbije i Kosova, a to je nešto što nije rešeno sporazumima. Ali sada, kada su politički predstavnici u Prištini baš poštu iskoristili u političke svrhe, mislim da bi srpski politički predstavnici trebalo da insistiraju na tome da se ovog puta osigura da svi ti glasovi iz Srbije stignu na taj način. To će sasvim sigurno biti više hiljada glasova. Znamo da mnogo ljudi sa Kosova koji žive u Srbiji iz raznoraznih strahova ne žele da dolaze na Kosovo, ali svakako treba da imaju pravo da glasaju", kaže Andrić Rakić.

Politički analitičar iz Prištine Afrim Hoti navodi za Kosovo onlajn da situacija sa Srbima sa Kosova koji žive u Srbiji oko glasanja na predstojećim izborima za kosovski parlament nije drugačija nego u drugim zemljama i da oni mogu da glasaju tako što će doći na Kosovo ili poštom, ali i da bi kancelarija u kojoj je oficir za vezu Prištine u Beogradu mogla da posluži za glasanje.

“Prva opcija je da ljudi mogu da dođu ovde da glasaju direktno u svojim opštinama i gradovima, a ako to nije slučaj onda je pošta druga opcija. Kosovo nema diplomatsko predstavništvo u Srbiji, ali postoji Kancelarija za vezu Republike Kosova u Republici Srbiji a na osnovu Bečke konvencije to je diplomatsko predstavništvo, što znači da može da posluži Srbima koji su državljani Kosova da odu u Beograd i tamo glasaju”, smatra Hoti.

Na pitanje da li će ta kancelarija biti osposobljena za održavanje izbornog procesa 9. februara i da li će u nju biti dopremljen glasački materijal, Hoti kaže da to zavisi od nadležnih u Centralnoj izbornoj komisiji. 

“Ako to pripremaju u drugim diplomatskim predstavništvima Kosova, onda to mora da bude isto, mogu to da organizuju i u Beogradu”, mišljenje je ovog analitičara. 

Sa njim nije saglasan politikolog Ognjen Gogić koji kaže da kancelarija oficira za vezu nije diplomatsko predstavništvo. 

"Za Srbe koji žive ili pretežno provode vreme u centralnoj Srbiji, ali imaju kosovske isprave ne postoji mogućnost koju je CIK Kosova predvideo za iseljenike, da na izborima u februaru glasaju u diplomatskom predstavništvu, budući da ga Kosovo nema u Srbiji, već postoji Kancelarija za vezu koja ne služi u te svrhe. Za njih su opcije glasanje putem pošte ili da biračko pravo iskoriste na samom Kosovu", kaže za Kosovo onlajn Gogić. 

Problem koji postoji kod glasanja poštom, kako navodi, ranije je premošćavan tako što su pošiljke išle preko posredničkih pošta u Severnoj i Makedoniji ili Crnoj Gori.

"To nije nepoznat mehanizam, to je primenjeno 2019. i 2021. godine na parlamentarnim izborima na Kosovu, kada je jedan broj glasova došao na taj način. Jeste bilo prepreka i neki od koverata nisu stigli na vreme ili su tako pristigli glasovi odbačeni zbog nekih navodnih proceduralnih razloga, ali ta mogućnost da se putem posredničkih pošta ipak glasa postoji. Oni građani koji su već koristili to pravo znaju kako izgleda procedura, treba da se isprate uputstva CIK-a i to je moguće ostvariti, a svakako da to nije najsrećniji način. Najbolje bi bilo da građani koji mogu da glasaju na Kosovu iskoriste to pravo na samom Kosovu zato što ima dovoljno vremena. Prethodni ciklusi su uglavnom bili vanredni i u kratkom periodu, a sada može da se organizuje da i ove osobe odu na Kosovo pojedinačno ili grupno i to bi bilo najbolje", smatra Gogić.

On podseća da broj izlašlih Srba na izbore ne utiče na broj mesta koje Srbi imaju u kosovskom parlamentu jer srpska zajednica ima deset zagarantovanih mesta, nevezano za to koja je izlasnost Srba na birališta.

"Čak i ako ona bude niža, njima ta mesta niko ne može da dovede u pitanje i nema te bojazni da ukoliko Srbima van Kosova bude onemogućeno da na kraju glasaju iz nekih proceduralnih razloga, da će se to odraziti na broj poslaničkih mesta. Ali, svakako je dobro da u što većem broju glasaju da bi ti izbrani predstavnici imali što širi legitimitet", kaže Gogić.