Kako će izveštaj Dore Bakojani uticati na dalji put zahteva Kosova da se učlani u Savet Evrope?

U iščekivanju izveštaja Dore Bakojani, izvestioca za Kosovo u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, nakon njene posete Kosovu prošle nedelje, sagovornici Kosovo onlajna ukazuju da ukoliko u izveštaju bude prikazana realna slika sa terena, on neće moći da posluži kao argument za članstvo Kosova u toj evropskoj instituciji, pre svega jer na Kosovu nema poštovanja ljudskih prava. Ističu, takođe, i da bi učlanjenje Kosova u Savet Evrope bilo kršenje Statuta SE i svega onoga za šta se SE zalaže.

Kosovo je, podsetimo, podnelo zahtev za članstvo u Savetu Evrope 12. maja 2022. godine. Prošle nedelje ga je posetila bivša ministarka spoljnih poslova Grčke Dora Bakojani u svojstvu izvestioca za Kosovo u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i od nje se očekuje da u narednom periodu pripremi izveštaj za Komitet za politička pitanja PSSE o kojem će taj komitet raspravljati i glasati. Njen izveštaj, kako je rečeno Kosovu onlajn iz Pres službe PSSE, uzeće u obzir i izveštaj koji su sačinila dva eminentna pravnika koja su procenjivala usklađenost pravnog sistema Kosova sa standardima Saveta Evrope.

Bakojani se tokom posete Kosovu, između ostalih, sastala sa premijerom i predsednicom Kosova, sa delegacijom Srpske liste, igumanom manastira Visoki Dečani Savom Janjićem. Izjave za javnost nije davala, ali prema saopštenju Vlade Kosova, Bakojani je "izrazila zadovoljstvo promenom i razvojem koje je Kosovo postiglo od njene poslednje posete pre 14 godina".

Dok su predstavnici Srpske liste tokom sastanka sa Bakojani ukazali na to da se Srbi na ovim prostorima nalaze u najgoroj poziciji od 1999. godine, predsednica i premijer Kosova uveravali su je da je Kosovo posvećeno ispunjavanju svih standarda Saveta Evrope,  uključujući demokratiju, ljudska prava i vladavinu prava.

Naredna faza u procesu razmatranja zahteva Kosova za učlanjenje u SE podrazumeva i da Odbor za pravna pitanja i ljudska prava i Odbor za ravnopravnost i nediskriminaciju pripreme odvojena mišljenja, a izvestioci tih odbora posetiće Kosovo do kraja godine.

Naučni savetnik u Institutu za evropske studije Slobodan Zečević kaže za Kosovo onlajn da ukoliko izveštaj izvestioca Dore Bakojani bude povoljan, on može da "pogura“ Kosovo ka članstvu u Savetu Evrope", ali da povoljan može da bude samo ukoliko bude prikazana lažna slika sa terena.

"Ako bude prikazana lažna slika prema kojoj nacionalne manjine žive potpuno normalno, prema kojoj Srpska pravoslavna crkva nije pod pritiskom, da se ne pokušava prisvajanje imovine SPC u istorijskom smislu, a i u fizičkom jer je jedan deo zemljišta koji pripada Crkvi uzurpiran, onda može da bude pozitivan", kaže Zečević.

Kako dodaje, realnost na terenu je totalno drugačija od onoga što se može videti u rezolucijama Evropskog parlamenta ili u nekim izveštajima zapadnih posrednika i izvestilaca o Kosovu.

"To je potpuno druga realnost. Ako naprave izveštaj na bazi neke fiktivne realnosti reći će da je sve u redu, odlično, Kurti je šampion demokratije, SPC nije ugrožena, kao ni srpski narod, sve je u redu. Ukoliko budu napravili objektivan izveštaj, videće da tu postoji mnogo problema pre svega vezanih za Zajednicu srpskih opština", navodi Zečević.

Prilikom sastanka sa Bakojani, kosovska predsednica Vjosa Osmani ukazala je da pošto sledeće godine SE slavi 75 godina od osnivanja, da bi bilo "simbolično" da SE otvori vrata za Kosovo, međutim, šefica delegacije Srbije pri PSSE Biljana Pantić-Pilja kaže da je u ovom trenutku teško prognozirati da li će Kosovo postati punopravan član ove organizacije, jer iako postoje pritisci pojedinih zemalja, istovremeno postoji i nejedinstvo članica SE.

 "Teško je prognozirati da li će se to dogoditi. Po meni, to bi bilo kršenje Statuta PSSE, svega onoga za šta se PSSE zapravo i zalaže, jer do sada nikada nismo imali situaciju da se neki entitet prima kao država članica. Drugo, takođe je nezahvalno predviđati kakvo će biti glasanje. Za odluku su potrebne dve trećine glasova. Iskreno se nadam da će ta procedura ići na način na koji bi trebalo da ide, ali do sada smo videli da PSSE uz pritisak pojedinih zemalja ne poštuje proceduru i Statut. Mi smo to kao srpska delegacija isticali svaki put kada dođe do te diskusije", kaže Pantić-Pilja.  

Dodaje da što se tiče poštovanja ljudskih prava za koja se PSSE zalaže, toga na Kosovu nema, naročito kada je reč o Srbima. 

"Što se tiče poštovanja ljudskih prava na takozvanom Kosovu smatram da je to nonsens, zato što je svima jasno, a što i srpska delegacija redovno ističe, da tamo nema poštovanja ljudskih prava prema nealbanskom stanovništvu, posebno prema Srbima. Setite se samo napada na decu koja su nosila badnjak i koliko je ljudi proterano za vreme Kurtijevog režima. Tako da, ako izveštaj bude realan prema tome kako se stvari zaista dešavaju, sigurna sam da će pokazati da na takozvanom Kosovu nema poštovanja ljudskih prava posebno prema nealbanskom stanovništvu. A videćemo šta će reći Komitet za jednakost i nediskriminaciju koji je zadužen da isprati da li se poštuju određeni propisi na takozvanom Kosovu", kaže Pilja. 

Ona napominje, međutim, da Priština konstantno vrši pritisak.

"To imamo stalno i u PSSE. Oni vrše pritisak na određene zemlje kako je Kosovo demokratska zemlja, kako poštuju sva prava i sve propise i da treba da postanu punopravan član. Ali to je ono što mi zakočimo i kažemo: ne, prvo vi niste zemlja, nego ste entitet. Treba da se poštuje i Rezolucija UN, ističemo da nema poštovanja ljudskih prava i kao delegacija Srbije nastavićemo i dalje da se borimo protiv njihovog prijema, jer smatramo da je to grubo kršenje Statuta, što je jedna stvar. Drugo, pokazalo se u SE da ne postoji jedinstvo povodom ovog pitanja i na ovaj način se posebno razjedinjuje to jedinstvo u SE kada su teška vremena, kada imamo sukob oko Rusije i Ukrajine, Palestinu i Izrael. Neke zemlje su posebno pokazale da imaju dvostruke aršine i da ne poštuju norme međunarodnog prava kada je prijem takozvanog Kosova u pitanju", ističe Pilja. 

Naša sagovornica kaže da će Bakojani u decembru na sastanku Političkog komiteta PSSE da iznese kratak izveštaj o kom će polemisati.

„Što se tiče rasprave, sigurna sam da će se o tom izveštaju vrlo raspravljati i na matičnom Komitetu, ulagaće se amandmani, uverena sam da će delegacija Srbije imati šta da uloži od amandmana, ali da ne prejudiciramo, ne znamo kakav će biti izveštaj Bakojani", kaže Pilja. 

Dodaje da kada se izveštaj usvoji, on dalje ide u plenum, gde je potrebna dvotrećinska većina za usvajanje. 

"Dve trećine poslanika PSSE treba da podrži taj izveštaj i onda se statutarno mišljenje šalje Komitetu ministara koji odlučuje o prijemu neke zemlje u punopravno članstvo u PSSE, što ovde ne bi bio slučaj, jer takozvano Kosovo nije zemlja, nego entitet, što mi redovno ističemo", navodi Pantić-Pilja.  

O tome - u kom periodu može da se očekuje proces glasanja u PSSE o zahtevu Kosova za članstvo, kada se obavi posao „na terenu“, iz Pres službe PSSE nismo dobili precizan odgovor.

„Skupština u punom sastavu će u dogledno vreme održati plenarnu debatu i glasaće o svom mišljenju o zahtevu za članstvo, koje se zatim prosleđuje Komitetu ministara Saveta Evrope. Za ovu debatu nije određen datum“, kažu iz Pres službe PSSE.

Zahtev Kosova za prijem u SE od momenta kada je predat 2022. bio je "na ledu" čitavu godinu, da bi Komitet ministara SE 24. aprila ove godine odlučio da ga prosledi u dalju proceduru u Parlamentarnu skupštinu SE. Prilikom odlučivanja na Komitetu, protiv pokretanja procedure o odlučivanju o zahtevu Prištine, bile su Mađarska, Azerbejdžan, Gruzija, Rumunija, Kipar, Španija i Srbija. Podršku Prištini pružile su 33 države, među kojima su iz regiona Crna Gora, Slovenija, Severna Makedonija, Hrvatska i Albanija.