Koga bi građani i političari na Kosovu voleli da vide na čelu nove vlade u Tirani?

Na izborima u Albaniji Edi Rama i Socijalistička partija pokušaće u nedelju da osvoje glasove za svoju četvrtu vladu, dok je Demokratska partija nekadašnjeg premijera Saljija Beriše uverena da Rama odbrojava poslednje dane u premijerskom kabinetu. Sagovornici Kosovo onlajna različito ocenjuju koga bi građani i političari sa Kosova radije videli na čelu nove vlade u Tirani. Prema jednima, simpatije su na strani Rame, po mišljenju drugih, priželjkuje se promena vlasti. Ono u čemu su saglasni je da će politika Tirane prema Prištini, ko god da pobedi, ostati na istom kursu.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Građani Albanije biraće u nedelju 140 članova parlamenta, a prema procenama Edija Rame njegova stranka mogla bi da dobije između 77 i 88 mandata. Tu Raminu projekciju, Salji Beriša nazvao je „potpuno smešnom“.

Tokom predizborne kampanje koja je zvanično počela pre mesec dana, dva najveća politička rivala nisu mnogo vremena trošila na Kosovo. Za socijaliste su u prvom planu bile evrointegracije Albanije, dok se opozicija fokusirala na ekonomske i socijalne probleme i kritiku vlade.

Univerzitetski profesor u Prištini i nekadašnji diplomata Bljerim Canaj kaže da strankama u Albaniji Kosovo nije bilo tema jer se one više bave unutrašnjom politikom i ne mešaju se puno u politiku na Kosovu. 

Ko će biti pobednik 11. maja, po njegovoj oceni, za Kosovo nije bitno, mada je uveren da će to biti socijalisti i Edi Rama.

„Politika Albanije prema Kosovu je jedna i neće se promeniti. Mislim da na Kosovu veće simpatije ima Edi Rama, ali što se tiče saradnje, svi političari sarađuju, bilo koja partija i bilo koji političar da je u pitanju. Znamo da Kurti i Rama imaju neki problem, a što se tiče drugih političara svi sarađuju sa svima“, naveo je Canaj za Kosovo onlajn.

Glavni urednik vesti na RTA 1 u Tirani Gert Selenica mišljenja je da će činjenica ko će biti na vlasti u Albaniji nesumnjivo imati uticaj na Kosovu, ali kaže da to više ima veze sa ličnim odnosima između lidera, nego sa političkim programima. 

Za kosovsku vladu sa Aljbinom Kurtijem kao premijerom, možda bi, smatra on, pobeda Demokratske stranke, odnosno opozicije, bila poželjnija.

„Imam utisak da bi bilo isto kada bismo pitali Edija Ramu čiju bi pobedu više voleo na Kosovu. Stvoren je utisak da u njegovom ličnom odnosu sa gospodinom Kurtijem postoji neka vrsta 'mraza'. Međutim, to uopšte nije uticalo na institucionalno funkcionisanje, na zajedničke sastanke vlada, parlamenata i na potpisivanje sporazuma. Ne smemo da zaboravimo da je tokom Ramine vlade održano nekoliko zajedničkih sastanaka dveju vlada, u Albaniji i na Kosovu, na kojima su donete veoma važne odluke za građane i uglavnom preduzetnike“, izjavio je Selenica za Kosovo onlajn.

On ističe da postoji percepcija da je bivši premijer Salji Beriša na Kosovu omiljeniji od Rame, ali podvlači da je to percepcija građana.   

„Na svakom sastanku koji je Edi Rama imao, čak i unutar Zapadnog Balkana, bio je dobar advokat (kosovskog pitanja) i pozivao je sve države koje nisu priznale Kosovo da ga priznaju što je pre moguće. Takođe je pozivao Kosovo da se približi politikama EU i tražio da Brisel obrati posebnu pažnju na Kosovo i korake koje Priština mora da preduzme kako bi se približili Evropskoj uniji. Rama je to radio i kada su predstavnici kosovske vlade bili na takvim sastancima i kada ih nije bilo. Nekoliko puta je rekao da bi za Kosovo i Albaniju bilo lakše da budu dve zemlje pod istim 'krovom' EU, nego da se ujedine u jednu državu. Dakle, uprkos percepciji, mislim da je Ramina vlada, i on lično kao premijer, bio veoma blizak kosovskoj vladi i procesu formiranja države na Kosovu“, ocenjuje Selenica.

U okviru predizborne kampanje u Albaniji, kako kaže, Kosovo nije bilo dovoljno uključeno u političke diskusije, jer je kampanja uz napetu retoriku fokusirana na lične odnose između lidera.

„Međutim, gospodin Beriša je na svojim izbornim sastancima obećao da će otkazati 'Otvoreni Balkan'. Kosovo je malo bilo uključeno u govore i izjave gospodina Rame, ali ne smemo da zaboravimo da je premijer u svojim diskusijama o članstvu zemlje u EU do 2030. godine, naglasio da je njegova velika želja da Albanija ima Kosovo uz sebe, da ga povuče sa sobom, kako bi zvanična Tirana mogla da bude lokomotiva ovog procesa“, navodi naš sagovornik.

Javno mnjenje na Kosovu, prema oceni saradnika Centra za evropske politike iz Beograda Miloša Pavkovića možda priželjkuje promenu vlasti u Albaniji, ali on ukazuje da postoji jedan standardan okvir i prijateljski odnos na relaciji Kosovo-Albanija, bez obzira na to ko je na vlasti, s tim što do određenih ličnih nesuglasica dolazi u zavisnosti od toga ko je na mestima premijera u Tirani i Prištini. 

„Mislim da Kosovo u Albaniji nije toliko bitna tema, dok, naravno Albanci sa Kosova malo više prate dešavanja u Albaniji. Pokazalo se da je odnos aktuelnog premijera Edija Rame prema Kosovu bio toplo-hladno. Bilo je dosta uspona i padova. Iz Tirane prema Prištini je stizalo dosta packi, pa su čak i otkazivane zajedničke sednice vlada koje su bile praksa“, naveo je Pavković za Kosovo onlajn. 

Glavne teme predizborne kampanje u Albaniji, kako kaže, pre svega su bile usmerene na unutrašnja pitanja i na pitanja evropskih integracija, dok je Kosovo, iako ponegde prisutno, bilo više „sa strane“. 

„Ono nije bilo centralna tema kampanje ovog puta kao ni prethodnih, već je nekako ostavljeno postrani“, konstatuje Pavković.

Inače, u završnici predizborne kampanje Edi Rama je izjavio da tri uzastopna mandata nisu umorila Socijalističku partiju i prema njegovoj oceni, članstvo Albanije u EU biće ostvareno samo ako na vlasti bude Socijalistička partija. Na drugoj strani, Salji Beriša je biračima poručio da će put Albanije ka EU ponovo biti u rukama demokrata.