Predizborna kampanja u Albaniji: Rama bez jasnog programa, opozicija želi da preživi

Izvor: Kosovo Online

Ako Edi Rama pobedi na parlamentarnim izborima 11. maja, postići će ono što niko do sada nije uspeo u albanskom pluralizmu. Sada rekorder sa tri uzastopna vladajuća mandata, obezbedio bi četvrti uspeh, a možda i 16 godina na vlasti, nešto što su postigli samo Enver Hodža i njegov „gvozdeni“ premijer Mehmet Šehu.

S druge strane, Salji Beriša koji je već u 81. godini, mimo starosti, i mimo odluke Stejt departmenta, koji ga je proglasio za personu „non grata“ u SAD, zacrtao je sebi za cilj da po treći put dođe na vlast.

Beriša, lider prve antikomunističke partije u Albaniji, Demokratske partije, bio je predsednik zemlje pet godina i premijer osam godina zaredom. Rama ga je pobedio samo jednom, 2013. godine, a posle tog poraza Beriša je podneo ostavku na čelo stranke, ali je ostao poslanik i član Upravnog Saveta.

Kakav će biti rezultat 11. maja? Da li će Rama ponovo moći da ima većinu u parlamentu, pošto je 2021. Socijalistička partija osvojila 74 od 140 poslaničkih mesta?

I sam premijer je izjavio da traži apsolutnu većinu, čak i onu kojom bi mogao da promeni ustav. Za to bi bila potrebna 93 poslanika, odnosno dve trećine u Skupštini, dok bi apsolutna većina bila sa 84 poslanika, što se desilo u prvom Raminom mandatu.

Socijalisti su ovoga puta u velikoj prednosti u odnosu na opoziciju, jer imaju ne samo zakonodavnu, odnosno izvršnu vlast, već i lokalnu. Rama ima većinu u 54 od 61 opštine u zemlji, dok demokrate imaju samo sedam. Na lokalnim izborima 2023. godine izgubile su i Skadar u kome su bile na vlasti trideset godina.

Opozicija je zabrinuta da će socijalisti naterati sve članove državne uprave, zajedno sa porodicama, da glasaju za njih, a ta sumnja nije bez osnova. U Albaniji se ova pojava dešavala skoro na svim izborima, o čemu je i ODHIR pisao u svojim izveštajima.

Međutim, nakon 12 godina na vlasti, Rama je poprilično iscrpljen, posebno brojnim aferama, a mnogi njegovi bivši gradonačelnici, ministri i poslanici su pod istragom, osuđeni ili su u bekstvu. Među njima su gradonačelnici Safet Đici, Elvis Roši, Erion Veliaj gradonačelnik Tirane, Fran Tuci, Fran Frokaj, Rajmonda Balilaj, Lefter Ala, Fatos Tuše ili Adem Lala. Isto tako, bivši ministri Saimir Tahiri, Ilir Bećja, Lefter Koka, kao i bivši potpredsednik vlade Arben Ahmetaj.

Za predstojeće izbore premijer Albanije napravio je raskid sa prošlošću i nova imena stavio na listu kandidata za poslanike, posebno na takozvanim „zatvorenim listama“, kojima je osigurano mesto u parlamentu.

Edi Rama kampanju vodi pod sloganom „Evropski pasoš”, tvrdeći da će pregovore sa EU završiti do 2027. godine, a članstvo dobiti u 2030. Prema njegovim rečima, samo socijalisti mogu da ostvare evropske integracije zemlje. Takođe, reformu pravosuđa opisuje kao dostignuće vladajuće većine u zemlji, ističući da danas u Albaniji nema nedodirljivih i da su istraženi i osuđeni visoki zvaničnici, pa čak i socijalisti.

U međuvremenu, opozicija je odlučila da vodi kampanju ukazujući na ekonomske probleme u zemlji i korupciju u vladi. Beriša je obećao mesečnu isplatu vitalnog minimuma od 200 evra, penziju ne manju od 200 evra, minimalnu platu od 500 evra i prosečnu platu od 1.200 evra mesečno. Rama je prvobitno optužio svog rivala da „leti na letećem tepihu“, ali sada daje ista obećanja, sa minimalnom platom od 500 evra i prosečnom platom od preko 1.000 evra.

Politički analitičar Bledijan Koka, glavni i odgovorni urednik na Siri TV, koja u potpunosti podržava Berišu i Demokratsku partiju, ističe upravo ovu strategiju opozicije.

„Na ovim izborima postoje dva različita stava političkih rivala. Gospodin Rama još nije govorio o jasnom programu šta obećava albanskim građanima tokom svog četvrtog mandata. On govori uglavnom o `evropskom pasošu`, odnosno članstvu Albanije u Evropskoj uniji, nečemu što ne zavisi od volje naše vlade, već zavisi od volje Evropske Unije. Rama je pokrenuo svakodnevnu komunikaciju sa građanima na Fejsbuku, pod nazivom `Oči u oči`. Premijer ovu komunikaciju ne koristi za predstavljanje svog političkog programa, već kao svakodnevno medijsko prisustvo i kao pokušaj da se izborna kampanja pretvori u populistički pristup. To se vidi u odgovorima na pitanja koja mu građani postavljaju. Pre nekoliko dana, sam opozicioni lider, gospodin Salji Beriša, dao je poruku Demokratskoj stranci, tako da ljudi angažovani na izbornoj kampanji 80 odsto svog vremena provode u predstavljanju programa i direktnoj komunikaciji sa građanima”, ocenjuje Koka.

Međutim, Koka kaže da neregularnosti i kršenja izbornog zakona mogu uticati na ishod izbora, s obzirom na prednosti većine.

„Opozicija je svoje delovanje usmerila na ekonomske izazove sa kojima se zemlja suočava i na rešenja koja predlaže, kao priliku da poveća tempo ekonomskog razvoja Albanije, ako dođe na vlast. Ostaje da se vidi kako će ovakav pristup opozicije biti shvaćen i protumačen od strane albanskih glasača. Moramo sačekati da shvatimo da li su Albanci umorni od ove vladajuće većine, i, ako vide opoziciju kao rešenje na izborima 11. maja. Moramo reći da je u Albaniji, nažalost, i dalje problem kvalitet ili regularnost izbornog procesa, a posebno kada je reč o prebrojavanju glasova. Ovo je izražena i u izveštajima Oebsa. Optužbe s tim u vezi uglavnom se odnose na vladajuću većinu, koja je optužena ili za kupovinu glasova ili za saradnju sa kriminalnim elementima u određenim delovima zemlje kako bi izvršila pritisak na ljude i obezbedila više glasova", rekao je on.

Kako je dodao, još problematičnije je korišćenje državnih sredstava da bi se uticalo na volju građana, kao što su ulaganja u puteve, koja prema albanskom Izbornom Zakoniku nisu dozvoljena šest meseci pre izbora.

„Takođe, obećanja o povećanju plata i penzija i novčanim nagradama, uglavnom penzionerima, uoči predizborne kampanje. Postoje i brojni drugi problemi, poput zapošljavanja velikog broja ljudi u javnoj upravi, koja je trenutno `preterano naduvana`, a to se smatra veoma zabrinjavajućim i opterećenjem za državni budžet”, naglasio je Koka.

Čini se da je najveća nada opozicije u promeni koja se dogodila u SAD, u pobedi Donalda Trampa na presedničkim izborima. Beriša je postigao dogovor da u predizbornoj kampanji dobije pomoć Krisa La Sivite, čoveka koji je vodio kampanju i obezbedio Trampovu pobedu. Međutim, Koka kaže da opoziciju može oštetiti podela unutar desnice, jer su mnoge stranke poput one Ljuljzima Baše, Enkelejda Alibeaja, Dašamira Šehija ili Adriatika Lapaja odbile da uđu u koaliciju sa Demokratskom strankom.

„Postoji novi ili dodatni element u ovoj opozicionoj izbornoj kampanji, koji je značajno promovisala. Ovaj element je saradnja koju je opozicija uspostavila sa strategom izborne kampanje kao što je gospodin Kris La Sivita, čovek koji je gospodinu Donaldu Trampu dao drugi mandat u Sjedinjenim Američkim Državama. Opozicija je postigla dogovor, i to se smatra novom šansom, a ne malo odlučujućom za izbore u maju. Međutim, glavna nada i očekivanje opozicije su u podizanju svesti građana i načina na koji će glasati. Dakle, ostaje da se vidi da li Albanci žele četvrti mandat za Edija Ramu na mestu premijera, ili možda misle da je došlo vreme za političku rotaciju i da se opoziciji da šansa da pobedi na izborima", rekao je.

Dodao je da opozicija nije uspela da se potpuno ujedini pred izbore, nije uspela da ujedini sve važne političke snage u Albaniji.

„Vidimo da je Demokratska stranka napravila koaliciju sa uglavnom desnim partijama, ali koje nemaju uvek izbornu težinu, a na sceni je i nekoliko novih političkih snaga koje su se pojavile poslednjih godina. Ove stranke imaju ambicije i političku snagu, iako se ne zna kakav će zapravo uticaj imati u izbornom procesu. Međutim, jednostavna logika i dosadašnje ankete objavljene u albanskim medijima pokazuju da bi, ukoliko bi ove nove političke snage bile u koaliciji sa glavnom opozicionom strankom gospodina Beriše, mogućnost političke rotacije u Albaniji bila veća”, zaključuje Koka.

S druge strane, politički analitičar Frok Čupi potpuno je uveren u duboku pobedu socijalista. On ne daje konkretnu prognozu rezultata, ali je vrlo jasan kada ove izbore naziva poslednjom šansom opozicije da opstane.

„Problem opozicije je da preživi. Odnosno, zamišljam opoziciju kao da je u moru, i da je izvukla cev da uzme kiseonik. Opozicija jednostavno želi da preživi i ovaj put. Postoji mogućnost da će ovo biti poslednji izbori za Demokratsku stranku, jer je na sledećim izborima više neće biti. Ovo je prvi problem. Drugi problem za opoziciju je što su ovi izbori nadmetanje dva „sveta“, i to je važnije od drugih razloga. Demokratska Stranka i njeni saveznici su potrošeni toliko godina u uzaludne bitke, na primer, oni su potrošeni u proislamskim, sada u pro-grčkim bitkama, u bitkama za sukobe na Kosovu i u drugim zemljama”, kaže Čupi.

Čupi daje Rami i socijalistima zasluge za ono što on naziva modernizacijom Albanije, ili stvaranjem Albanije kakvu danas poznajemo.

„Napredak i razvoj u našoj zemlji je ostvaren samo pod upravom ove većine. Postoji ideja, za koju se mora reći da ima logike, po kojoj je ta većina potrošena. Mislim da je to vezano samo za dugo vremena koliko su socijalisti na vlasti, ali u stvarnosti je to većina koja nije stagnirala, a to je nešto što biračkom telu ne daje mogućnost da pomisli da pokuša da promeni vladajuću većinu. To bi bila katastrofa“, smatra Čupi.

Čupi naglašava da, uprkos brojnim bivšim ministrima i bivšim socijalističkim gradonačelnicima koji su istraženi ili osuđeni od strane pravde, opozicija i dalje ima najveće probleme sa sudovima i tužilaštvom. On pominje suđenja ključnim liderima kao što su Ilir Meta ili Salji Beriša.

„Drugo pitanje je odnos politike sa pravosudnim organima. Opozicija ima svoje glavne kandidate u SPAK-u (Specijalna struktura za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala), oni su pod istragom i ubuduće će sigurno biti osuđeni. Većina, na svojim sigurnim listama kandidata za poslanike, nema nijednog od njih. Kao što sam video iz podataka SPAK-a, opozicija ima 12 glavnih kandidata pod istragom, bilo optuženih ili zatvorenika. Očekuje se da će i Sali Beriša, koji je lider Demokratske stranke, provesti određeno vreme u zatvoru, jer se tereti za mnoge optužbe. To znači da ova opozicija zapravo traži glasove da ne sprovede bilo kakav izborni program, već da zaštiti Salija Berišu od zatvora”, zaključio je Čupi.

Na parlamentarnim izborima 11. maja učestvuje osam partija i tri koalicije. Partija „Zajedno” Arlinda Ćori, Evroatlantska koalicija Lulzima Baše, Socijaldemokratska partija Toma Došija, Stranka „Albanija Moze” Adriatika Llapaja, Albanska nacionalna Alijansa Elene Kocaći, Alijansa Nova Albanija Edmonda Stojkua, Stranka „Otadzbina” Krešnika, Osmanija, Stranka „Prilika” Agrona Šehaja. Koalicija Demokratske partije „Velicanstvena Albanija“ Salija Beriše, Socijalistička partija Edija Rame i Koalicija „Prava za razvoj“ sa kopredsedavajućim Dašamirom Šehijem i Enkelejdom Alibeajem.

Prema podacima Ministarstva uutrasnjih Poslova, pravo glasa ima nešto više od 3.730.000 Albanaca u zemlji i u inostranstvu. Proces glasanja ce se odvijati u 5.050 biračkih centara. Prema listi Centralne Izborne Komisije, broj zvanično registrovanih birača iz inostranstva za parlamentarne izbore 11. maja je 245.808 ljudi iz 85 zemalja sveta. Prijavilo se preko 294.000 emigranata. Prema Izbornom Zakonu, pravo na glasanje imali su imigranti sa važećim ili nevazećim albanskim ličnim dokumenata (pasošima, ličnim kartama), i oni koji imaju tačnu adresu stanovanja u inostranstvu. Ovo je prvi put na izborima u Albaniji da dijaspora ima pravo da glasa. Glasački listići emigrantima biće od 10. aprila poslati poštom.