Koliko je izvestan drugi mandat Vjose Osmani?

Skinula je rukavice i pokušava da prokrči put do drugog mandata. Tvrdi da to od nje zahteva dve trećine građana Kosova. Baš taj prag, od dve trećine, Vjosa Osmani mora da pređe u parlamentu da bi ostala u predsedničkom kabinetu. Sagovornici Kosovo onlajna ocenjuju da će to biti teško, najviše zbog toga jer joj opozicija neće lako oprostiti što je tokom kampanje pružila podršku Samoopredeljenju. Ukazuju i da ukoliko osigura novih pet godina na vlasti u odnosu prema Srbima na Kosovu neće biti promena jer sa njima i nije imala kontakt.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Dugo je odlagala odgovor na novinarska pitanja da li želi još jedan mandat na mestu predsednika, a onda je izašla sa podatkom da ankete nevladinih organizacija pokazuju da dve trećine, ili u nekim slučajevima 81 odsto građana, od nje traži drugi mandat. 

Ipak, u ovom slučaju se ne pitaju direktno građani nego poslanici. Bez 80 glasova u Skupštini njena ambicija ostaće neostvarena. Ili ako dođe to trećeg kruga glasanja, u kom se ne zahtevaju dve trećine, ključ je i dalje u rukama 80 poslanika koji moraju da obezbede kvorum. 

Nije jednostavno za Osmani (43) da obezbedi drugi mandat, konstatuju analitičari. 

Neki prosuđuju da Samoopredeljenje, koje ima najveći broj poslanika, i koje se može smatrati „dužnikom“ Osmani, zbog datuma parlamentarnih izbora koji je izabrala, sada i nije previše zainteresovano za njen reizbor.

Ona uverava da sa liderom Pokreta Samoopredeljenje Aljbinom Kurtijem ima korektne institucionalne i odlične ljudske odnose.

Za najdalje mesec i po, kada ističe rok za izbor novog predsednika Kosova, karte će morati da otvori i Kurti i da obelodani da li je ova rođena Mitrovčanka, sa doktoratom iz međunarodnog prava na Univerzitetu u Pitsburgu, kao i 2021. godine kandidat Samoopredeljenja.

(Ne)uspešna predsednica

Da li je Osmani pravi izbor za predsednicu Kosova i u narednih pet godina, mišljenja su na Kosovu različita.

Analitičar Nedžmedin Spahiu za Kosovo onlajn kaže da ona nije bila uspešna predsednica Kosova i da prepotentan predsednik ne služi na čast Kosovu, dok, je profesor Mazlum Baraljiju mišljenja da Osmani zaslužuje još jedan mandat jer je igrala važnu ulogu u afirmaciji Kosova na međunarodnoj sceni. 

Sudeći prema izjavama koje dolaze iz opozicionih partija, Spahiu je za Kosovo onlajn ocenio da je veoma teško da Osmani bude izabrana za drugi mandat, a neće biti jednostavno ni da bude izabrana i u eventualnom trećem krugu glasanja, jer, kako kaže, u sali mora da bude prisutno 80 poslanika i da za nju glasa minimum 61 poslanik. 

„Videćemo da li će neko promeniti svoje stavove do tada“, kaže Spahiu.

Govoreći o njenom mandatu koji se primiče kraju navodi da ona nije bila uspešna predsednica Kosova.

„Bila je hvalisava, prepotentna. Takav predsednik ne služi na čast Kosovu. Predsednik Kosova mora da bude čovek ili žena koji ima blaže stavove i u međunarodnim odnosima uspeva da kreira odnose Kosova sa zemljama koje su potrebne Kosovu“, navodi Spahiu. 

Na drugoj strani, Baraljiju hvali Osmani. 

Kaže da je ona dostojno predstavljala Kosovo na međunarodnoj sceni i pripisuje joj glavne zasluge za obezbeđivanje četiri nova priznanja Kosova tokom prošle godine.

„Bilo koji drugi konsenzusni kandidat koga bi opozicija mogla da traži, uz svo dužno poštovanje, ne može da zameni ulogu koju ona sada može da ima nakon pet godina iskustva i uspešnog doprinosa u afirmaciji Kosova. Bilo bi u najboljem interesu Kosova da ona dobije još jedan mandat“, stava je Baraljiju.

Dobra za Kosovo ili ne, novinar iz Severne Mitrovice Lazar Stević kaže da Aljbin Kurti sa manjinskim i nesrpskim strankama, ne može da joj obezbedi drugi mandat. Potrebna je, ukazuje, i još neka jača stranka poput Demokratskog saveza Kosova ili drugih da bi je izabrali za predsednicu. 

„Vjosa Osmani ima razloga da veruje da će je Samoopredeljenje ponovo predložiti za predsednicu Kosova zato što je blisko sarađivala sa Aljbinom Kurtijem. Najavila je da će podneti kandidaturu i sada očekuje da Aljbin Kurti ispuni svoj deo dogovora i da je predloži za drugi mandat. Međutim, vidimo da Kurti već sada kalkuliše, najviše zbog toga što zna da joj opozicija sigurno neće dati podršku.  Ona je u toku kampanje pružila podršku Samoopredeljenju i Aljbinu Kurtiju i to je nešto što opozicija neće moći tako lako da oprosti, tako da je još uvek diskutabilno koga će Samoopredeljenje predložiti za predsednika Kosova“, naveo je Stević za Kosovo onlajn. 

Kako dodaje, sada su u pitanju neke ozbiljnije i veće kalkulacije, jer Aljbin Kurti želi stabilnu vladu, svestan je koliku je podršku građana dobio na parlamentarnim izborima 28. decembra i ne bi želeo da to tako lako prokocka ako napravi grešku sa predlogom za novog predsednika. 

„Ukoliko prvi i drugi put Osmani ne bude izabrana, najverovatnije će se ići na nove izbore. Koliko to ide u prilog Aljbinu Kurtiju to ćemo da vidimo, jer je on sve svoje napore uložio da parlamentarni izbori budu 28. decembra kada su ljudi iz dijaspore masovno došli na Kosovo. Tu priliku je iskoristio i dobio 57 poslanika, a ako dođe do novih izbora u aprilu ili maju, ne verujem da će moći da ponovi ovakav rezultat. On mora dobro da razmisli šta mu je dalje činiti, da li će dati podršku Vjosi Osmani ili će možda predložiti nekog drugog“, ocenjuje Stević.

Istoričar Stefan Radojković takođe ističe da je u ovom momentu najveće pitanje ko će od opozicionih stranaka da podrži Osmani ili nekog drugog kandidata Kurtijeve vlade kog će ta vlada da nominuje, da bi bila obezbeđena dvotrećinska podrška.

„Da li će neka opoziciona stranka biti konstruktivna ili će opozicija poništiti sve ovo pa će se ići u novi krug izbora. Ali onda se postavlja pitanje koliko to njima ide u prilog i da li žele da se kockaju sa ovim izbornim rezultatom koji je po opoziciju generalno lošiji nego onaj u februaru prošle godine“, naveo je Radojković za Kosovo onlajn. 

On dodaje da je izvesno da će doći do pritiska međunarodne zajednice i ako je suditi po interesima velikih sila, kako navodi, verovatno će se potruditi da u martu bude izabran predsednik.

Ako neka opoziciona stranka da podršku za izbor predsednika, onda će ona, ukazuje Radojković, očekivati da, bar što se tiče Samoopredeljenja više ne bude meta napada u medijima, odnosno da ima preferencialni status kao nezvanični koalicioalni partner trećoj Kurtijevoj vladi.

Srbima neće biti od pomoći

O tome šta Srbi mogu da očekuju od Osmani ukoliko bude reizabrana, Spahiu kaže da u odnosu na njen prvi mandat neće biti promena. 

„Srbi, a i ostali, znaju kakva je bila. Ne može se očekivati da će biti drugačije u drugom mandatu od onoga kakva je bila u prvom“, ističe on. 

Ukoliko dobije drugi mandat, Stević ocenjuje da će njen odnos prema Srbima na Kosovu ostati na statusu kvo, a što po njemu znači - odsustvo kontakata.

Osmani, kako kaže, ni u prvom mandatu nije imala nikakav odnos sa Srbima, dok se iz njenih brojnih intervjua videlo da je svaku priliku koristila da optuži Srbiju „za sve živo“, počev od mnogih stvari koje su dešavale na severu. 

„Pozivala je međunarodnu zajednicu da kazni Srbiju, da uvede sankcije Srbiji, Srbija je za sve bila kriva, a što se tiče lokalnih Srba sa prostora Kosova, sa njima nije imala skoro nikakav kontakt. Nije popričala sa nekim Srbima da vidi kako žive, ali zato je koristila svaku priliku da Srbe optuži za sve. Tako da ako dođe do drugog mandata ona i dalje neće imati nikakvu saradnju sa Srbima, jer se tako postavila. A i Srbi ne žele sa njom da imaju nikakav kontakt zato što ništa dobro nije uradila, niti je napravila neki korak i pružila ruku pomirenja“, mišljenja je Stević.

Srbi, kako veruje Radojković, znaju da ona neće biti predsednik svih građana i da u tom smislu ne treba da očekuju nikakvu pomoć. 

„Srbi ne moraju da se od nje nešto direktno plaše, ali ona neće zaista biti predsednik svih građana Kosova i Metohije. Verovatno neće učiniti ništa dodatno da im zagorča život, ali im svakako neće ni pomoći. Ima ko je zadužen za takav odnos prema Srbima“, kaže Radojković.