Abdidžiku: Kosovo nema luksuz da uđe u krizu oko imena predsednika

Lider Demokratskog saveza Kosova Ljumir Abdidžiku izjavio je da za Kohu da se, po pitanju izbora kosovskog predsednika, mora pronaći ujedinjujuća figura, dodajući da je potreban politički konsenzus za njen izbor, jer Kosovo nema luksuz da uđe u još jednu krizu.

Abdidžiku neće podržati nijednog kandidata za predsednika bez političkog dogovora.

On je, u odgovoru za Kohu, rekao da poslanicima ne treba nametati konkretna imena za poziciju predsednika i da je za glasanje neophodan konsenzus.

„Jednostrane kandidature stranaka ne donose konsenzus. Bez političkog dogovora između parlamentarnih stranaka, nametanje konkretnih imena ne donosi nikakav rezultat osim institucionalne krize. Izbor predsednika ne može se obaviti logikom sile, već samo logikom konsenzusa. U ovoj fazi, Kosovo nema luksuz da uđe u krizu oko bilo kog konkretnog imena“, rekao je Abdidžiku.

Dodao je da su potrebni institucionalna stabilnost, normalno funkcionisanje institucija i politički mir kako bi se Kosovo suočilo sa unutrašnjim i spoljnim izazovima.

Abdidžiku i drugi poslanici DSK pomogli su u izboru Vjose Osmani za predsednicu pre pet godina, podseća Koha.

Međutim, lider DSK danas nije dao nikakve signale da će delovati na sličan način kako bi omogućio kvorum.

„Parlamentarne stranke, tačnije 80 poslanika, moraju pronaći i izabrati ličnost koja će očuvati ustavni integritet, vratiti poverenje između svih parlamentarnih subjekata i koja se ne doživljava kao politička stranka, već kao ujedinjujuća ličnost države. Demokratski savez Kosova spreman je da učestvuje u svakom ozbiljnom međupartijskom procesu koji ima za cilj izgradnju ovog konsenzusa i da izabere ličnost koja predstavlja državu“, rekao je Abdidžiku.

Analitičar Afrim Kasoli nije isključio mogućnost nominacije aktuelne predsednice Vjose Osmani od strane Pokreta Samoopredeljenje.

A, kako bi se izbegla moguća blokada, Kasoli smatra da Samoopredeljenje treba da uzme u obzir i preferencije opozicionih stranaka.

„Jedina korist koju bi opozicione stranke imale, izražavam to uslovno i metaforički, ako bi odlučile da ostanu u sali za Vjosu Osmani, bila bi da izbegnu nove vanredne izbore, zbog nepovoljnog rezultata na poslednjim izborima. Međutim, ako pogledamo njihove političke sudove o njenoj ulozi, svi su jasno stavili do znanja da Vjosa Osmani nije odraz institucionalnog, političkog i državnog jedinstva zemlje“, rekao je Kasoli.

Što se tiče njihovog stava o izboru predsednika, predsednik DPK Bedri Hamza i predsednik ABK Ramuš Haradinaj, nisu danas odgovarali na pitanja.

Prema Ustavu, izbor predsednika mora se održati najkasnije 30 dana pre isteka mandata aktuelnog predsednika. U konkretnom slučaju, naslednik Vjose Osmani mora da bude izabran najkasnije do 4. marta.

Predsednik se bira u parlamentu, a ukoliko u tri kruga glasanja nijedan od kandidata ne dobije potrebne glasove, onda se skupština raspušta i raspisuju se novi izbori, što je mogućnost koju lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti, nije isključio.

U prva dva kruga, za izbor predsednika potrebno je 80 glasova „za“, a u trećem krugu dovoljan je 61 glas „za“, pod uslovom da je u sali prisutno 80 poslanika.