Može li ukidanje carina da odobrovolji Trampa i „otopli“ odnose Prištine i Vašingtona?

Dok je svet okrenut pregovorima oko smanjenja novih, drakonskih tarifa na uvoz u SAD, Kosovo je pronašlo drugačije rešenje - ukinulo je carine na sve američke proizvode. Jasna i jaka politička poruka, slažu se sagovornici Kosovo onlajna. U dilemi su jedino da li je odluka zakasnila i koliko će uticati na buduće odnose Prištine i Vašingtona.

Piše: Đorđe Barović

Vlada Kosova u tehničkom mandatu ukinula je 1. avgusta carine na američke proizvode, a tu vest saopštio je preko svog naloga na „X“ Aljbin Kurti.

„Od sada će se primenjivati nulta tarifa na robu proizvedenu u SAD koja ulazi na Kosovo. Ova odluka označava još jednu važnu prekretnicu u našem snažnom partnerstvu, nakon nedavnog nastavka MCC kompakt programa“, naveo je Kurti.

Nove tarife primenjuju se od 9. aprila, ali američka administracija ih je od tada u više navrata menjala.

Poslednja izmena stupa na snagu 7. avgusta, odnosno sedam dana pošto je američki predsednik Donald Tramp odlučio da EU, Japan i Južna Koreja ubuduće plaćaju 15 odsto carinu na uvoz robe u SAD.

Prema ranijim najavama, carinske stope za Srbiju biće 35 odsto, Bosnu i Hercegovinu 30 odsto, Indiju 25 odsto, Tursku i Izrael 15 odsto, a Švajcarsku 39 odsto.

Za Kosovo i dalje važi carina od 10 osto.

Kosovska predsednica Vjosa Osmani prva je, 3. aprila, samo dan pošto je Tramp saopštio odluku o višim tarifama, zatražila od vlade da suspenduje uvozne carine od deset posto na sve američke proizvode, navodeći da će se na taj način poslati jasna poruka.

Toj inicijativi kasnije su se priključila i brojna poslovna udruženja i privrednici na Kosovu.

Prema podacima Albansko-nemačke poslovne unije Kosovo je prošle godine zabeležilo značajan trgovinski deficit sa SAD koji prati „dramatičan“ porast uvoza i nizak izvoz.

Izvoz Kosova u SAD bio je najveći u januaru 2024. - oko 8,8 miliona evra, a najniži u junu - 1, 7 miliona evra.

„Ukupan izvoz u 2024. godini iznosio je 39. 597. 000 evra, što je značajno smanjenje u poređenju sa prethodnim godinama. Dok je ukupan uvoz iz SAD, u istoj godini, iznosio 106. 629. 000 evra. Dakle, ova situacija je bila pre nego što su uvedene tarife od 10 odsto na kosovske proizvode. Ostaje da se vidi koliko će ova tarifa uticati na već opadajući trend izvoza na tržište SAD“, saopštila je ova Unija.

Politika i ekonomija

Saradnik Pupin inicijative Petar Ivić kaže da je ukidanje carina na američku robu Priština ostvarila „malu, simboličku pobedu“, ali da neće pomoći u rešavanju narušenih odnosa sa SAD zato što Donald Tramp „politiku i ekonomiju posmatra kao dve odvojene kategorije“.

„Ova odluka svakako jeste imala motiv da se nekako odobrovolje Tramp i SAD, ali problem je u tome što Tramp političke i ekonomske odnose sa drugim zemljama posmatra kao dve odvojene kategorije“, objašnjava Ivić za Kosovo onlajn.

Kao primer navodi Japan, Južnu Koreju i Kanadu kao „tradicionalne američke političke saveznike“ kojima je Tramp zapretio visokim tarifama na uvoz svoje robe u SAD.

„Tom logikom ova odluka Kosova može proizvesti neku privremenu stabilizaciju, malu simboličku pobedu, ali svakako ne adresira velike probleme sa SAD prethodnih godina i svakako ne adresira duboko ukorenjene probleme u kosovskoj privredi“, ističe Ivić.

Navodi da su ključni problemi ekonomija i korupcija.

„Počev od slabe industrijske baze, velike nezaposlenosti, nerazvijene infrastrukture i preterano oslanjanje na dotacije iz dijaspore koje čine 15 odsto BDP“, navodi ovaj analitičar.

Kao glavni uzrok aktuelne loše ekonomske situacije na Kosovu apostrofira korupciju.

„Glavni uzrok ovakve situacije jeste veliki stepen korupcije. Partija Aljbina Kurtija je došla na vlast kao antiestablišment partija koja je trebalo da se pozabavi reformama u ovim oblastima, ali ona to nikada konkretno nije uradila i oslanjala se na eksplatisanje populističkog i nacionalnog narativa nauštrb progresa i ekonomskih reformi“, zaključuje Ivić.

Zakasneli potezi

Predsednik Kosovske poslovne alijanse Agim Šahini smatra da je odluka o ukidanju carina na američku robu dobar, ali zakasneo potez administracije u Prištini.

„Vlada Kosova je zakasnila što ranije nije ukinula carine američkim proizvođačima. Mi smo od vlade još početkom aprila tražili da ukine takse za SAD pošto mi najviše robe izvozimo na američko tržište. Međutim, vlada to nije učinila“, ističe Šahini u razgovoru za Kosovo onlajn.

Podseća da je predsednik SAD Donald Tramp još 2. aprila saopštio da će nove uvozne takse na robu sa Kosova da iznose deset posto - koliko su iznosile i za američke proizvode koji su se uvozili.

„Mi smo sada skinuli te carine za njih. To znači da kasnimo“, tvrdi Šahini.

I pored tog kašnjenja smatra da je odluka vlade u tehničkom mandatu dobar potez.

„To je dobar potez. Bez obzira na sve, mi možemo da imamo  kvalitetniju robu, a preko ekonomije i još bolje odnose sa SAD“, precizira.

Šahini je uveren i da je ukidanje carina istovremeno i jaka politička poruka Vašingtonu.

„Kosovo je sa SAD imalo najbolje odnose od svih stranih država. Međutim, u poslednje vreme, barem u javnosti, govorilo se da ti odnosi nisu relaksirani. Ovim potezom Priština kao da hoće veću saradnju sa SAD. Ukidanjem carina od deset posto želi da pokaže dobru nameru prema američkim proizvodima“, navodi Šahini.

Ipak, podseća da će Kosovo i dalje morati da plaća deset posto carine na uvoz svoje robe u SAD.

„Kako će Bela Kuća i Tramp sada da postupe, to ne znamo“, napominje on.

Šahini ističe da je Kosovo suočeno sa „puno ključnih problema".

„Najveći je slaba kupovna moć potrošača i to je najteže za razvoj ekonomije. Imamo i kosovske proizvođače koji nisu dosegli određeni nivo zbog toga što je na Kosovu to i dalje političko, a ne pitanje konkurencije na tržištu“, ističe Šahini i podseća da je električna energija na Kosovu najskuplja u regionu.

S druge strane apostrofira da je Kosovo dodatno suočeno i sa institucionalnom krizom.

„Već skoro šest meseci ne možemo da dobijemo vladu“, naglasio je predsednik Kosovske poslovne alijanse Agim Šahini.

„Otopljavanje“ odnosa

Saradnik Centra za evropske politike iz Beograda Miloš Pavković smatra da odluka kosovske vlade u tehničkom mandatu o ukidanje carina na robu iz SAD ipak neće doprineti otopljavanju odnosa Prištine i Vašingtona.

„Ne deluje mi da je to jaka politička poruka, nego jedina poruka koju na raspolaganju ima tehnička vlada u Prištini. Suštinski, odnosi između rukovodstva u Prištini i administracije u Beloj kući su toliko narušeni da ovo neće doprineti otopljavanju odnosa. Pogotovo kada uzmemo u obzir da je ta trgovinska razmena na nivou statističke greške“, ističe Pavković za Kosovo onlajn.

Upitan da li bi ovaj gest mogao da dovede do promene odnosa nove američke administracije prema Aljbinu Kurtiju, Pavković je skeptičan.

„Nemam velika očekivanja da će ovo na bilo koji način moći da utiče na promenu politike SAD prema Kosovu, a posebno prema Kurtiju i njegovoj tehničkoj vladi“, kaže ovaj analitičar.

Smatra da je Kosovo mnogo više od američkih tarifa suočeno sa ozbiljnom političkom i ekonomskom krizom koje su delom posledica upravo zahlađenja odnosa sa saveznicima.

„Ustavna kriza, nemogućnost konstituisanja parlamenta i posledično formiranja vlade je prva stvar. Vidimo da više od šest meseci i više od 50 pokušaja nemamo konstituisan parlament i najverovatnije idemo na nove parlamentarne izbore koji su opet neizvesni i potencijalno nose novu političku krizu“, smatra Pavković.

Kao drugi problem apostrofira ekonomsku situaciju.

„Ekonomija ne napreduje, velika je nezaposlenost. Suštinski nema industrije koja bi mogla da nosi privredni rast. Kada u čitav kontekst ubacimo i zahladnele odnose sa ključnim saveznicima, a tu pre svega mislim na SAD, ali i na Francusku i Nemačku, pred Kosovom je loša situacija“, precizira.

Dodatne probleme vidi i u nemogućnost članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, nedostatak novih priznanja, ali i nategnute odnosi sa Srbijom.

„To su sve stvari koje u ovom trenutku opterećuju Kosovo“, kazao je Pavković.